Lik sa tribine zadužen za baklje i ostala pirotehnička sredstva.
Navijač suparničkog tima pogođen bakljom.
Термин који домаћи медији често помињу, иако то звучи, а и изгледа крајње комично за домаће фудбалске прилике.
По неком неписаном правилу, то је групица двоцифреног или троцифреног броја људи (осим у два изузетка), који су одвојени од осталог дела стадиона и шљаште као солитер у Калуђерици, и певуше нешто за своју душу.
Иза гола се налазе најватренији навијачи гостујућег тима, њих око 40 и пружају огромну подршку свом тиму.
U svetu neko ko stalno svuda i uvek srcem bodri svoj klub a u Srbiji svaki navijač koji na stadion unese vatreno oružje...
Tuga i žalost, em fudbal NULA, em zbog NULA fudbala glavu da izgubiš....
U Srbiji mora da bude spretan sa nozevima,da poseduje vatreno oruzije,da ima veliku zelju za ubijanjem i razbijanjem,pre svake utakmice opljacka par prodavnica,napada simpatizere protivnickog kluba,da vitla bakljom u slobodno vreme,da se drogira i alkoholise kao manijak,da pretuce bar 20 istih tih protivnickih navijaca po mogucstvu nekog ubije ili bar napravi invalidom. Nas normalne navijace koji volimo taj klub pljuju i nazivaju sisama....desi se i da nas pretuku. Zbog ovakvih navijaca fudbal mnogo gubi na lepoti.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.