Razmahati se k'o albatros u punom letu.
Veslanje je zaštitni znak seljačina, tipični primeri se svakodnevno mogu primetiti na ulicama, tipovi koji se razbacuju k'o đubar po njivi i kače svaku osobu, bez obzira da li je ona veća ili snažnija od njih. Jedina bitna stvar im je da budu u centru pažnje, ništa više.
- Daj čoveče, jesi ti normalan? Vidiš da idemo šetalištem, ne hodaj k'o poremećen.
- Što? Sasvim normalno hodam, kao i svi ostali.
- Malo sutra normalno, veslaš k'o da si u veslačkoj trci između Oxforda i Cambridgea, daj se malo kontroliši, da ne misle ljudi da se družim sa najvećim seljačinama.
Tući se kao devojka, zatvoriti oči i mlatiti rukama.
- Pa kako je uspeo oko da ti iskopa? Mora da ste obojica veslali.
