Jedini robovi za koje nisu potrebni bičevi.
Radi na +40, flašu vode ponese od kuće, burek kupuje od svojih para i još je srećan što crnči dok gazda trpa u slamaricu pare kojima bi trebalo da plati radnike kad ne bi bilo volontera.
Usled nedostatka radnih mesta, kod nas poslednjih nekoliko godina vrtoglavo raste broj volontera. Ljudi sa manjkom sreće u tražejnu posla, a opet viškovi gde god da se pojave. Ali ne, nije sve tako crno! Mnogo je crnje! Tu je uvek čestiti čovek da učini i pomogne, i naravno kreira volontera kakav mu odgovara, puštajuci ga da samo mašta o zaposlenju koje možda nikada neće imati....
Poslodavac : "A,ne ne, nismo se razumeli ja nemogu da vas zaposlim tek tako na bum...Nego da vi malo volontirate kod mene, da vidimo mi kako to ide....!" Volonter : "Pa dobro,sta je tu je. Nego, ja sigurno platu necu primati kod vas?!" Poslodavac : "Pa naravno dečko, ja sam mislio da se to podrazumeva!"
Tupadžije koje se zanose mišlju da menjaju svet time što rmbaju po prihvatilištima za smrdljive kerove i staračkim domovima za usrane starce. Za džabe.
- 'De si ti, Ivanice? Ne viđam te po kraju odavno, si se udala?
- Hahahaha (visokorezonantni zvonasti smeh), ma jooook! Radim.
- Super, gde?
- U skloništu za neshvaćene oposume, tu u Admirala Geprata. Znaš kako je dobar osećaj pomagati? Neprocenjivo! Ti?
- Čekaj, kome pomažeš? Oposumima?
- Pa da, ja sam u sektoru za masiranje rektuma. Znaš, to im pomaže u vraćanju samopouzdanja i ...
- A je l' te plaćaju oni nešto?
- Bože, Bobane, kakav novac, ja sam tamo volonter!
- Nisi ti volonter. Ti si retos.
Radnik privatnih, a sve češće i državnih preduzeća, radnici "na probi", studenti koji jedva krpe kraj s krajem...
-Ćao, kevo, konačno sam se zaposlila.
-Bravo, sine, ljubi te majka! Vala i ta diploma da nečemu služi. A gde su te primili?
-U butiku, kevo. Prošla sam intervju za posao. Inače, zahvali se teta Smilji na onoj suknjici što mi je poslala.
-Oću, sine, sunce moje.
-(otac iz pozadine) Aaa, volonter. Pa jel to taj humanizam kojem su vas učili tamo na fakultetu?
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.