Univerzalni vojnik.
..u rukama Mandusica Vuka, svaka puska bice ubojita….
Lik koji ga dobro baca. Iskusan hender.
Posljednji stihovi "Gorskog vijenca":
Vladika Danilo: "A u ruke Mandušića Vuka biće svaka puška ubojita!" -
Vladika ustade i predade iz privatne odaje svoje Mandušiću džeferdar.
I šta bi s Maretom sinoć?
Henddžob...
Samo?!
Samo? Sti lud, jebote... Lik ima reputaciju ko Vuk Mandušić... Obradio džeferdar, prskao sam ko vatrogasni šmrk, matori! Morao jaja da mi zavrne da bih prestao...
Impotentni lik, koji se uzda u svoje dobro srce.
-Ne može?
-Ne može.
-Šta ćemo sad?
-Volim te svim svojim srcem!
-Mandušiću, šalio se vladika, srce se ne meće u pičku. No ti opravi svoje svijetlo oružje pa ćemo razgovarati.
U njegovim rukama je svaka puška ubojita. Tako tvrdi Njegoš u pesmi kao da ima pušaka koje ispaljuju cveće.
"U rukama Mandušića Vuka svaka puška biće ubojita".
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.