
Idealan način da fascinirate trogodišnje dete da pomisli da komp priča i uradi sve što INAČE NE BI URADILO da mu vi kažete. (Vukajlija kaže jedi ručak i ono pjede, slušaj, budi dobar...)
DANAS SAM PROVALIO PA MI JE I TROGODIŠNJI SVASTIKIN KLINAC NAVUČEN NA VUKAJLIJU.
Како то само моћно звучи. Ееееј, 'ладно може БИЛО КОЈИ текст! Знаш ти шта је то?! Све што ти падне на памет и све што би могло да ти падне на памет. И све што си у стању да смислиш, чак и оне глупости које нису ни за причу. Све оно што чујеш, видиш, знаш, ископираш, прекуцаш, помислиш, испечеш па пружиш Вукајлији на тацни да изговори. А и не мораш ни да размишљаш, можеш насумице да лупкаш по тастатури и Вукајлија ће опет и то моћи да изговори. И то на било којем земаљском или ванземаљском (оном филмском) језику (само под условом да је транскрибовано). А што је најбоље у целој овој причи, ова опција је доступна било коме, не мораш чак ни да будеш члан ни улогован.
Е, Вукајлија је то. Није Вукајлија било ко. Да, да, нема зезања.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.