Wannabe jebač vaše keve

Zadesilo se da keva i ja jedno jutro krenemo zajedno od kuće, ona na arbajt, a ja na fax. Pošto prva izlazi, nije htela da sedne, već je pustila mene na jedno od pojedinačnih sedišta, pored kog je stala. U jednom trenutku prilazi joj wannabe jebač:

- Ooooo, pa gde si ti devojčice? Vidi je kako izgleda, kao lutka. Ni dana nisi ostarila. Kladim se da ti još stoje, hehe...
- ( praveći se da nije čula ono poslednje ) Zdravo, Rade... Hvala ti, lepo je to od tebe, ali znamo da nije tako.
- Ma, kako nije?! Tvoj suprug je pravi srećković... Eh, da smo se ti i ja...
- Haha, e, baš si blesav :prevrt očima:
- Je l' se sećaš kad smo bili na onoj igranci, pa smo igrali celu noć? E, moglo je svašta biti tada, u onom polju iza vašara :namig:
( Gledam sa onog sedišta, prisećajući se ćaletove priče o nekom liku koji ga je na nekoj igranci celo veče preklinjao da mu prepusti jedan ples sa svojom devojkom i kažem sebi: "Pa, to je taj lik." )
- Da, Rade, moglo je biti ( u sebi: "Al' u kurcu!").
- Nego, kako mi je školski jaran, kako su deca? Beše, imate sina i ćerku?
- Dobro je, hvala na pitanju, radi. Deca su dobro, ćera ide u školu, a sin je ovde, ide na fax...
- ( cedim kroz zube, diskretno režeći ) Dobro jutro, kako ste?
Wannabe jebač moje keve razrogačuje oči, počinje da se preznojava i sav pogubljen kaže:
- Ju, vidi ga... Prava momčina. Al' si porast'o, bokte?! E, pa ja silazim na sledećoj... Kako je brzo proletelo... Pozdravite mi drugaraaaaaaa...
I iskače iz busa pre nego što je ovaj ljudski ušao u stanicu.
Gledam u kevu, gleda ona mene...
- Znači, to je Rade Pikavac?
- A-ha...
- Sad mi je sve jasno...