
Негдје између чардака ни на небу ни на земљи, са једне, и последње знане локације Баба Јаге, са друге стране, закључан бравом коју чак ни расковник не може да откључа, налази се заборав. Чудно мјесто тај заборав, и свашта се у њему може пронаћи. Старе лутке, изгубљени новци, понеко име, покоји метак застао у срцу, мноштво разних карата, сличица, различитих успомена, сјећања, љубави, старих срца пуних ожиљака, бицикала, катанаца, игала и локомотива. Мноштво ствари у једном непрегледном хаосу. И све то чувају горе поменута врата. Нема чувара, јер се до заборава ионако тешко стиже, а још се теже из њега утекне. Међутим, деси се понекад, да се неким чудом нешто провуче напоље и одлети далеко од заборава, настањујући се случајно у краткорочној меморији.
- Брате, сјетио сам се...
- Аа, чеега си се сјетио мамин сине, а? Пиј човјече, видиш да смо сви ко стокахахахахаха...
- Сјетио сам се ње... А таман сам је бацио у заборав...
- Онда друже, настави да пијеш. Таман да је опет пошаљеш тамо хехехехе... АЈ УЗДРАВЉЕ!
Izuzetno jak udarac.
-E brate, jesi li uspeo da nadješ onog debila?
-Ma jesam, udario sam ga samo jednom sa zaboravom. Toliko sam ga spičio da je odmah zaboravio da vozi bicikl.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.