Негдје између чардака ни на небу ни на земљи, са једне, и последње знане локације Баба Јаге, са друге стране, закључан бравом коју чак ни расковник не може да откључа, налази се заборав. Чудно мјесто тај заборав, и свашта се у њему може пронаћи. Старе лутке, изгубљени новци, понеко име, покоји метак застао у срцу, мноштво разних карата, сличица, различитих успомена, сјећања, љубави, старих срца пуних ожиљака, бицикала, катанаца, игала и локомотива. Мноштво ствари у једном непрегледном хаосу. И све то чувају горе поменута врата. Нема чувара, јер се до заборава ионако тешко стиже, а још се теже из њега утекне. Међутим, деси се понекад, да се неким чудом нешто провуче напоље и одлети далеко од заборава, настањујући се случајно у краткорочној меморији.
- Брате, сјетио сам се...
- Аа, чеега си се сјетио мамин сине, а? Пиј човјече, видиш да смо сви ко стокахахахахаха...
- Сјетио сам се ње... А таман сам је бацио у заборав...
- Онда друже, настави да пијеш. Таман да је опет пошаљеш тамо хехехехе... АЈ УЗДРАВЉЕ!
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.