Veština koja može preobratiti običnog pasta frajera u majstora kuhinje. To što mu je sitno seckan luk zapravo u kriškama, što mu ulje za prženje pršti po plafonu i što ne ume da oceni kad je meso pečeno nije bitno, jer je kuvarsko umeće zapravo direktno proporcionalno količini upotrebljenog egzotičnog bilja.
-Da vidimo... "na vrh noža bibera i prstohvat majčine dušice"... ma više bibera treba, da bude malo pikantno, a ove majčine dušice cela kašičica inače se neće ni osetiti.
-Ruzmarin, to je neki afrodizijak valjda... pola kašike odma' mećem.
-Origano, to može u sve.
-Vala, jeste smor ovo distanje, ček' da vidim šta ima po fijokama... majoran, lovor, može, narodni čaj, hm... "list koprive, šipurak, list kupine...", može, ako ništa zdravo je.
-Paz' đumbir jebote, sa'ću narendam i toga malo.
-E, bosiljak sam zaboravio, i toga pola kašičice... ma može i cela.
-Ček' da vidim imam li u apoteci još onih Josif Pančić biljnih kapi za inhalaciju...
--------------------------
On: Pa, kako ti se dopada moj vijetnamski gulaš alla preliminari?
Ona: :suze na oči: Super je... kah... samo je malo jako... je l' se to ruzmarin oseća?
On: Ma da bre, toga onaj Džejmi Oliver trpa ko blesav, sreća te sam smanjio dozu (u sebi: znao sam da je trebalo da sunem još cimeta da zamaskira to malo).
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Neka opsesija hranom, je li? :)
Ma jok, samo je jedna ideja povukla drugu. Ja ne volim hranu. :)
N voliš hranu? Ti si neki vegetarijanac? :)
Daleko bilo, samo nisam gurman. U stvari jesam, ali više nekako platonski, jebem li ga.