Ono što u poslednje vreme često možete čuti čak i u obrazovnom programu.
Српски сваки дан.. Јебали нас Турци, јебали нас у балканским ратовима, јебаше нас у Првом светском, као и у другом, сјебаше нас деведесете, гузише нас Американци, сад почели Албанци... Наше задње је прошло, ми смо сада навикли на све. Свет се жали како је дошло "задње време", нема се пара за леба, ал ми смо сада јачи него икада, навикнути на попару, и цицвару, леба и масти, чак да нам остане и трула паприка преживећемо на ајвару. И како рекоше Тарабићи, "Остаће Срба тек толико да стане под једну крушку" у том случају сви остали могу да стану под један маслачак и то без да се гурају! Хвала Богу Србија има и више него довољно стабала крушке!
Izraz koji matorci koriste kad žele da kažu da je velika kriza, da je govnostanje do guše, najgore vreme, koje se teško trpi.
- Stano, pauziraju Sulejmana, do jeseni ga neće prikazivati.
- Joj Mico, zadnje vreme je došlo.
-------
Pred Ustanak Srba:
- Zadnje vreme došlo, Turci gadan zulum nam prave, narod ovo više ne' da trpi.
Najveći junak i najbolji jebač u celoj grupi se penje na brdašce, uzima barjak:
- Evo mene, evo vas. Rat Turcima!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.