
Српски сваки дан.. Јебали нас Турци, јебали нас у балканским ратовима, јебаше нас у Првом светском, као и у другом, сјебаше нас деведесете, гузише нас Американци, сад почели Албанци... Наше задње је прошло, ми смо сада навикли на све. Свет се жали како је дошло "задње време", нема се пара за леба, ал ми смо сада јачи него икада, навикнути на попару, и цицвару, леба и масти, чак да нам остане и трула паприка преживећемо на ајвару. И како рекоше Тарабићи, "Остаће Срба тек толико да стане под једну крушку" у том случају сви остали могу да стану под један маслачак и то без да се гурају! Хвала Богу Србија има и више него довољно стабала крушке!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
DE si bre Ljizanine brate+++