Na kamenu se ne zaradjuje, ali on je toliko iskusan trgovac da i na njemu može da zaradi. On je ona vrsta trgovca kod kog udješ u radnju da kupiš sapun, a izadješ sa dve kese raznoraznih Dove kupki za tuširanje, preparata na bazi aloe vere i ostalih sranja. Ima toliku moć nad rečima da te u trenutku obrlati. Ni sam ne znaš kako, ali odjednom ti sve one, do maločas nepotrebne stvari, postaju nešto neophodno. I takav utisak imaš sve dok ne dodjš kući i shvatiš šta se desilo, a onda je, malo kasno.
Okolina ga smatra za teškog prevaranta, ali ne, to što on radi je umetnost. To ne može svako. Taj bi gluvonemom i telefon prodao.
- Dobar dan.
- Dobar dan, komšija, dobar dan, kako ste mi danas, dugo vas nema?
- Prvi put sam kod vas u radnji.
- Da, slažem se, divan dan napolju, recite mi, kako mogu da Vam pomognem?
- Khm, zanimaju me one lovačke čizme u izlogu.
- Fenomenalan izbor komšija, evo jutros su mi stigle, pravo iz Nemačke! A stigla mi je i još neka roba, izvolite pogledati.
- Ne, ne, zanimaju me sam...
- Ma hajte molim Vas, pogledajte samo! Ako smem da preporučim...dva sata kasnije
- Dobro, bre, Milisave, 'ajde kupio si čizme, dobro i odelo, 'ajde i nož da razumem, ali pobogu, za koji će nam kurac krasni 20 džaka lepka za pločice, kad smo celu kuću sredili još prošle zime?
- Savka, nemoj mnogo da serendaš, uvek si mi ti bila pam... Lebtijebem.
