Izraz koji se u Bosni upotrebljava kada se odlazi na put ili na more.
Potiče iz legendarne pjesme Z. Pušenja ''Pišonja i žuga'' gdje Nele kaže:''Dobićete razglednicu iz afričke zemlje Safari,zbogom žohari!''
Pobednički, nadmen i pre svega ponižavajući pozdrav upućen onima koji ostaju. Oproštaj od onih koji su i dalje tu gde je i sam odlazeći čučao, čekao i konačno dočekao trenutak da ih napusti i u istom trenu pokuša obrisati iz svog sećanja i zaboraviti da je do malopre i sam njima pripadao. Odlazeći u neko bolje sutra, u početku često, a sa protokom vremena sve ređe i ređe, sa setom će se prisećati bivših saboraca iz blata sve dok potpuno ne izblede.
Bilo je to u rano leto ili kasno proleće, ne seća se tačno. Ali mali Milan dobro pamti da je to bilo dve nedelje pre njegovog sedmog rođendana, vrlo dobro se seća da se napokon oslobodio nervozne vaspitačice, uplakanih trogodišnjaka, nevaljalog Marka i popodnevne dremke. Samo jednom, za kraj, sa osmehom je pogledao zgradu vrtića, izustio naslovnu rečenicu i krenuo putem velikih dečaka.
Skoro dvadeset godina kasnije, nakon višemesečne borbe oko vize, raznih birokratskih zavrzlama i teških odluka, sada veliki Milan, stajao je na ulazu u aerodrom. Gledao je u svoj grad po poslednji put te godine, možda i sledeće, na um mu je pala misao izrečena davne devedeset i neke, brzo ju je odagnao, sada je gajio neka druga osećanja prema svojim žoharima. Duboko je udahnuo, desno oko mu je zaigralo, okrenuo se brzo i krenuo prema svom dugogodišnjem cilju. Nije zaplakao, uspeo je da bude jači od toga.
