Idealan nacin da nekom kazete da je mlad, zelen, neiskusan i da je konjina.
Vojnik koji je počeo da služi vojni rok u decembarskoj klasi.
- I otkad si ti ovde?
- Od septembra.
- I jel ima cimanja?
- Bilo je cele jeseni lišća na sve strane pa smo se jebavali po ceo dan s metlom i grabuljama.
- E hvala bogu te će sad sneg da padne pa neće biti lišća da se kupi.
- E hvala bogu te ćeš se ujesti za taj zimzeleni jezik kad budeš ujutru zadužio lopatu.
To je film koji se ne zove zimzelen nego valjda poslednja trka a zimzelen je konj koji se pojavljuje u tom filmu snimljenom sedamdes sedme da od tad do neke šta znam ajde devedesedevete rastužuje generacije i generacije dece nižih razreda osnovne škole i da ih uvodi u surovi svet bioskopa i velikog ekrana. Film služi da što više dece plače, jer tog zimzelena, matoru drtinu konja, koga su mladi babakaji tike špica istisli sa hipodroma, toga zimzelena oće normalno sad da kolju odnosno da daju klanici da naprave konjske (najverovatnije) kobasice od njega a balavurdija u filmu ga štiti i voda po gradu krije i onda malo ciganče ubiju nemci presekli ga mitraljseki meci a deroka mladog kapetana a ne to je Krvava bajka isto tako film za rastuživanje dece...
Dakle jure zimzelena sa onom mašinicom za meso, petar božović jebe ružne snajke, i umače prst u mast, a u sali bioskopa dječurlija krene da rida na to očiglenu nehumanost mada kako može biti nehumanost kad je humano ljudski nešto a zimzelen je životinja kako se onda može biti human prema životinji tretrirati je dakle kao čoveka zar to nije povlađujuće i u tome se ogleda snisholjdivost i licemerstvo ljudske rase odnosno ti kad si human prema životinji ti su human prema sebi ustvari, time kupuješ titulu hadži humana nego dobro sad, to su druge teme al da se plakalo zbog zimzelena konja i klanja plakalo se a i usotalom to je
ne znam šta lično da kažem o filmu zimzelen sećam se samo da su bile trke neke hipodrom i sunce i onaj glumac s brkovima džokej što mu sin sad Draža i konj da je bio Zimzilen, da, i sećam se njegovog braon tijela baš je ukusno delovalo al onako gorkasto ma ne bih ja klao zimzelena nego kako da objasnim i ribe tako deluju ukusno žive ono kad se prelivaju boje al da ih ne jedeš tako žive nego ukusno deluju ne znam dal sam jasan kao deluje ukusno da jedeš a ne jedeš na onaj način običnog jedenja nego na neki drugi, neko drugo jedenje.
kao reket za stoni tenis ovde, na početku drugoga pasusa.
Непрокрчена пубична макија, односно шибље. Одликује се богатом флором како и фауном, густим, непроходним шумским пространствима са тенденцијом ширења с годинама и на степско-пустињске делове тела.
- Хоћемо сад до мене?
- Ша не знам, нисам ја таква, мислим да не помислиш да сам лака.
- Па добро онда, други пут.
- Мa, хајде, кад си навалио...
- Ау, колики ти је стан.
- Шта бленеш, није Дизниленд, скидај се.
- Ајд' угаси светло, срамота ме нешто.
- Шкк. Ајд' ево, угашено... Шта бре који курац?
- Молим?
- Имаш панду у гаћама, девојко, пази која зимзелен, да се разумемо, јебао сам ја тешке јаде, али ово је капитен, без увреде, чек, одох до шпајза имао сам негде брусилицу, или барем бонсек, да прокрчим ово, мешчини да имам и сатару негде.
- Молим, шта ће ти сатара?
- На први поглед ниси личила на Дуењасoву ћерку, нека грчка ескурзија у граду?
- Шта?
- Ништа, само се окрени.
- Ајде.
Atribut ovisnika o vutri.
- Brate, dop?
- Ma jok brate, samo trava, ljeto-zima samo zeleno.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.