Idealan nacin da nekom kazete da je mlad, zelen, neiskusan i da je konjina.
Vojnik koji je počeo da služi vojni rok u decembarskoj klasi.
- I otkad si ti ovde?
- Od septembra.
- I jel ima cimanja?
- Bilo je cele jeseni lišća na sve strane pa smo se jebavali po ceo dan s metlom i grabuljama.
- E hvala bogu te će sad sneg da padne pa neće biti lišća da se kupi.
- E hvala bogu te ćeš se ujesti za taj zimzeleni jezik kad budeš ujutru zadužio lopatu.
To je film koji se ne zove zimzelen nego valjda poslednja trka a zimzelen je konj koji se pojavljuje u tom filmu snimljenom sedamdes sedme da od tad do neke šta znam ajde devedesedevete rastužuje generacije i generacije dece nižih razreda osnovne škole i da ih uvodi u surovi svet bioskopa i velikog ekrana. Film služi da što više dece plače, jer tog zimzelena, matoru drtinu konja, koga su mladi babakaji tike špica istisli sa hipodroma, toga zimzelena oće normalno sad da kolju odnosno da daju klanici da naprave konjske (najverovatnije) kobasice od njega a balavurdija u filmu ga štiti i voda po gradu krije i onda malo ciganče ubiju nemci presekli ga mitraljseki meci a deroka mladog kapetana a ne to je Krvava bajka isto tako film za rastuživanje dece...
Dakle jure zimzelena sa onom mašinicom za meso, petar božović jebe ružne snajke, i umače prst u mast, a u sali bioskopa dječurlija krene da rida na to očiglenu nehumanost mada kako može biti nehumanost kad je humano ljudski nešto a zimzelen je životinja kako se onda može biti human prema životinji tretrirati je dakle kao čoveka zar to nije povlađujuće i u tome se ogleda snisholjdivost i licemerstvo ljudske rase odnosno ti kad si human prema životinji ti su human prema sebi ustvari, time kupuješ titulu hadži humana nego dobro sad, to su druge teme al da se plakalo zbog zimzelena konja i klanja plakalo se a i usotalom to je
ne znam šta lično da kažem o filmu zimzelen sećam se samo da su bile trke neke hipodrom i sunce i onaj glumac s brkovima džokej što mu sin sad Draža i konj da je bio Zimzilen, da, i sećam se njegovog braon tijela baš je ukusno delovalo al onako gorkasto ma ne bih ja klao zimzelena nego kako da objasnim i ribe tako deluju ukusno žive ono kad se prelivaju boje al da ih ne jedeš tako žive nego ukusno deluju ne znam dal sam jasan kao deluje ukusno da jedeš a ne jedeš na onaj način običnog jedenja nego na neki drugi, neko drugo jedenje.
kao reket za stoni tenis ovde, na početku drugoga pasusa.
Neprokrčena pubična makija, odnosno šiblje. Odlikuje se bogatom florom kako i faunom, gustim, neprohodnim šumskim prostranstvima sa tendencijom širenja s godinama i na stepsko-pustinjske delove tela.
- Hoćemo sad do mene?
- Ša ne znam, nisam ja takva, mislim da ne pomisliš da sam laka.
- Pa dobro onda, drugi put.
- Ma, hajde, kad si navalio...
- Au, koliki ti je stan.
- Šta bleneš, nije Diznilend, skidaj se.
- Ajd' ugasi svetlo, sramota me nešto.
- Škk. Ajd' evo, ugašeno... Šta bre koji kurac?
- Molim?
- Imaš pandu u gaćama, devojko, pazi koja zimzelen, da se razumemo, jebao sam ja teške jade, ali ovo je kapiten, bez uvrede, ček, odoh do špajza imao sam negde brusilicu, ili barem bonsek, da prokrčim ovo, meščini da imam i sataru negde.
- Molim, šta će ti satara?
- Na prvi pogled nisi ličila na Duenjasovu ćerku, neka grčka eskurzija u gradu?
- Šta?
- Ništa, samo se okreni.
- Ajde.
Atribut ovisnika o vutri.
- Brate, dop?
- Ma jok brate, samo trava, ljeto-zima samo zeleno.
