
Човек к'о и сви остали. Иде тамо где му срце тражи и душа води. Јури она ситна задовољства о којима машта ноћима, а које му нису увек на дохват руке. Другима понекад изгледа смешно, помало идиотски, ал' не може против тога. То му је у крви. Волео би он тако сваки дан, ал' нема сирома'. Проста ствар.
- Види мајке ти оно циганче, нагурало целу четвртину бурека у уста, не може да сажваће сад.
- А шта ће јадно, жива душа, ко зна кад је последњи пут јело.
--------------------------------------------------------------------------------
- Ухватио Мирко жену на гомили са петорицом. Дабл- дабл пентрација и пушење.
- Шта ће жена, жива душа.
Nesto cega obicno nema na trgovima i/ili ulicama kada je kasno uvece, rano ujutru ili neko drugo nepovoljno vreme za izlazak :))
- Gde bre da idem?! Nema nigde zive duse...
Komentar kojim se lako pravdaju sitne slabosti i gresi.
Šta mogu živa duša.
Има значење само уз одсуство исте. Сликовито приказује празне улице, уопште пустару, и недостатак.
- Ајмо у град вечерас!
- Ма, јеси луд, па да буде ко синоћ, да нема живе душе!
Ona koja ima platu dovoljnu za potrosacku korpu, sto me navodi da razmislim o tome sta je onda >50% populacije u Srbiji... Mora da je neka prelazna faza.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.