Изрека која поручује да највећи уметници инспирацију црпе из живота.

Живот је непредвидив. Не можете знати шта вас очекује већ у следећем тренутку. Све се мења у једној јединој секунди. Изађете из куће са кинтом, вратите се голи и боси. Сваки трен има свој смисао и своје значење. Живот је некад сив, некад жут, што би рекао Бајага (не, не мисли се на пајдо и дрогирање).

Пун заплета, расплета, ироније, сарказма. Купите Мерцедеса, бог да вас види, а кад се то и деси, људи незнани и знани тугују и проклињу тог истог бога, због себичности и кураца палаца. У једном тренутку Сунце сија, а већ у следећем се све сруши као Цукићеве летње кише.

Једна реченица покопа другу, један поглед улепша још један шугав дан. Лоши кројачи судбину кроје. У једном тренутку сте на дну, пали као гаће локалне спонзоруше, а већ у следећем освајате Монт Еверест. Све може бити и хладан туш и невероватно искуство. Нијансе су у питању.

Зашто углавном кретен постане Ноје? Као да је битно. Има једна ствар која се не мења, не мења, свих ових година. Сви пролазе кроз веома сличне ситуације, иако мисле да се разликују од других. Не, људи се не деле на добре и лоше, него на оне који глуме и оне који не глуме. Сврха живота? Немам појма, а и ко је јебе.

Фраза коју су Толстој и Достојевски преозбиљно схватили.

Loša karma za pesnika u pokušaju.