To je zivotna faza kad posle zavrsene srednje skole razmisljas da li da upises voznju za C kategoriju ili fakultet.
Trenutak u životu gde sami biramo kojim ćemo putem poći, ili nas jednostavno život dovede. To je prekretnica u životu, odluka koju donosimo svesni rizika, s nadom da smo učinili pravu stvar.
See u in the crossroad.
Trenutak u zivotu kada,obicno,izmedju dva zla treba da odaberemo manje zlo.
Raskrsnica u koju se , naravno, sumanuto uleti i raskrsti sa životom.
Evo ga zeleno... Kako mrzim gužve. Baš kad narod treba da se odmara od posla, na ulicama gužve. Ceo život sam u nekoj gužvi. Guše me ljudi. Guše me samim svojim prisustvom, i pre nego što se neko odluči da mi se približi. Vidi tamo, još veći krkljanac. 'vataj pun desni i idemo ovom ulicom, to je prečica. Jeste prljavo, nigde svetiljki, ali bar nema puno ljudi. Koliki je mrak ovde, ni duga svetla ne pomažu. Zašto je ova ulica tako mračna? Idemo levo sad, tuda.
Ovde je čovek što pali ulične svetiljke zaboravio da prođe. Ako bi me pitali kako vidim svoj život iz trećeg lica, opisao bih ovu ulicu. Uska, sa puno nezakrpljenih rupa, tamna kao moja emotivna strana. I tako hladna. Baš grize ova hladnoća. Doduše, hladnoća me muči ceo život, u životu sam imao samo jedno godišnje doba. Ovoliko pustu ulicu nisam video, mada bih želeo da imam stan ovde, odgovarala bi mi, i ja sam prazan kao i ona. 'ajde opet levo sad, neko mi je pričao da se ovuda ide, tamo je izlaz. Ova ulica je još hladnija. Ali nekako svetlucava. Da l' je moguće da je ovde pao sneg, sve je belo? Da l' je i ovim konjima hladno kao meni? Da li su oni sami? Ne, oni su tu baš zbog ovakvih kao što sam ja. Staću ovde sa strane, voleo bih da se provozam ovim konjem, uz to je i ovaj sneg, biće lepo.
Jeste me koštalo dvadeset evra iznajmljivanje konja, i još pedeset uživanje u snežnoj poljani, ali je bar lep osećaj. Nekako mi je toplije sad. A i čovek zadužen za svetiljke je došao na posao, sada je sve svetlo, gotovo da blješti. Ne osećam više ni tu prazninu u srcu, ispunjen sam. Bog me je pogledao i naterao da skrenem sa onog bulevara. Sjajan osećaj, nikad se nisam osećao ovako živim. Produžio bih sa iznajmljivanjem, ali nemam dovoljno kod sebe. Mogao bih da se vratim do bankomata za keš. I hoću. Ovo me baš ispunjava, opet sam živ.
Okej, kako beše, skrenuli smo s bulevara desno, pa dvaput levo. Dabome. Rikverc. Vratiću se ja brzo, sačekajte me. Hoćete? Stvarno ste dobar čovek, odavno nisam naišao na čoveka sa toliko razumevanja. Dobro, sad sam išao desno, dakle još jedna desno, eno ga izlaz. Stanite ljudi, zašto je ova barikada ovde? Ali ja, ja moram da prođem. Molim vas, stvarno bih da se vratim, želim nazad. Pomozite mi. Dobro, shvatio sam, idem putem kuda sam pošao, ionako ovim putem mogu do kuće, a i kući imam para. Je l' mi se čini ili je sad ova ulica mračnija nego malopre? Ma, čini mi se. Idemo levo. Definitivno jeste mračnije. Ovde se sve beli, ali je opet mračnije. Ne razumem. Neću sad da stajem, vratiću se, idem dalje. Ovde valjda treba desno. Jeste, al' ne deluje kao nešto duga ulica. Sreća te je sve tako pusto, napravio sam bar pet grešaka, ovo su sve jednosmerne ulice. I ova je jednosmerna. A evo me, na kraju sam, kuda sad? A nemoguće, ćorsokak. Bio sam siguran da je ovo pravi put. Slagali su me. Hoću nazad. Ne, ne mogu. Ne vidim kuda. Ništa ne vidim, mrkli je mrak...
