Životna priča Lestera MekKejleba

Лестер (Бошко) МекКејлеб, рођен је 4. маја, давне 1985. године у Кокову, сеоцу поред Струмице у Македонији. Као мали, био је суочен са честим селидбама, јер многима није јасно било зашто се његова кева карала са припадником ромске популације, јер то је у Кокову било незамисливо.

Како је одрастао, све више је показивао таленат за кошарку. Док је живео у Тетову, његов покојни отац Бошко, по коме је и добио надимак Бо, стално га је мучио, да би постигао неке резултате (везивао му метлу за леву руку, да би имао бољи шут). Први скаут, Илко Чмароски, скаут КК Шкењдрија из Тетева га је приметио док је пикао баскет са локалним ганцима на теренчету код војних зграда. Како Илко каже, он је био Ђордан, а другови су му били Ђонсон Међик, Абдул Ђабар и другари. Све у свему, у основној школи је био предмет исмевања, али и појава, јер и даље у Македонији се није појавио један ром, који је толико црн. Његова кева каже да је то од радијације. Кад су се преселили у Скопје, почео је да тренира у КК Једвасмосескупилички. Ту је и сазрео.

Временом, напредним радом и трудом, магистар за црње, Др. Душко Вујошевић, тренер једног трофејног српског тима га је приметио, док је мастурбирао по саиграчима. То је било довољно да потпише уговор са њим, те се створио тандем Робертс-МекКејлеб, који је подсећао на некада давно, Кићановић-Славнић, барем по игри, ако не по боји.

Данас, Бо лади јаја у Италији и блиста за репрезентацију своје домовине.