Не кажу сви. А има и гомила примера који говоре супротно (припадници других народа који су постајали Срби). Било их је и више у прошлости.
Уз то, мислим да је много више припадника других националности којима не пада на памет да себе сврстају у Србе.
Мени се, иначе, више свиђа тај мултиетнички принцип. Нек свако буде оно што је и био, ником нормалном то не би требало да смета. Мелтинг пот принцип је срање, ако се намерно спроводи.
Sviđa se i meni takav pristup.
Jedan mnogo lep primer:
Pitaju u Paktu s Vukovima glavnog lika: "Da li ste krstili vašeg indijanca?", a ovaj odgovara, "Nije tražio".
I to je lepo, svako ima pravo na svoje malo privatno ludilo - sve dok njim ne ugrožava druge. A religija je za to osobito zgodna, odvija se u skrovitim dubinama tvoje besmrtne duše... ili bi bar tako trebalo da bude.
Мени се, иначе, више свиђа тај мултиетнички принцип. Нек свако буде оно што је и био, ником нормалном то не би требало да смета. Мелтинг пот принцип је срање, ако се намерно спроводи.
Било је примера, наравно, али то су углавном људи који су нечим задужили Србију.
Што се тиче мелтинг пот принципа, јесте он проблематичан, али са друге стране, Америка је имала огроман прилив имиграната из много различитих средина. Мени делује као синтеза свих тих култура у једној, што држи тај плурализам на окупу, а опет је нешто ново. Е сад опет, да ли је то онда мелтинг пот или није...
А и у Америци важи скроз другачији појам нације, код њих су "national" и "citizen" синоними. Америчка националност је више ствар држављанства него етничке припадности, што ми је кул. Америка је чудо, стварно.
Ovo pitanje je stvar terminologije. Šta je to sreća, šta je to mudrost, šta je to nacionalizam, šta je to čovek, Bog i tako dalje. Ovakve rasprave ne stižu dalje od terminoloških rasprava. To je mnogo glupo: jedni kažu, nacionalizam je u stvari šovinizam, fuj, dole s njim. Drugi kažu nacionalizam je patriotizam, ura! E, pa nek bude: nacionalizam koji je patriotizam, ura, nacionalizam koji je šovinizam, fuj. Nego, link sa Vipipedije (srpskohrvatske) koji je gore ostavljen,
sadrži tvrdnju
Čiji je autor Mikloš Biro, uzeto iz intervjua koji autori članka u toj Vikipediji nisu uzeli za ozbiljno, nego su parcijalno isekli tu tvrdnju. Biro tu priča o benignom i malignom nacionalizmu, iznoseći neke tvrdnje o samom fenomenu nacionalnog sa kojima se pametan čovek može, ali i ne mora složiti. Ko ne veruje, nek proveri. I kakva je to onda enciklopedija? Nepotpuna i tendenciozna. Evo šta kaže Vikipedija na srpskom (ne srpskohrvatskom)
CITAT http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BCTATIc
Članak na srpskohrvatskoj Vikipediji ima za referencu enciklopediju SFRJ iz 1978, a na srpskom bogat niz eminentnih svetskih autora. Da li to nešto govori? Nego ljudi ne znaju da čitaju Vikipediju, i da vide šta stoji iza Vikipedije, koji su izvori, načini pisanja članaka. To je pojednostavljivanje, i to je opasno.
Било је и обичног света, Грка, Влаха итд.
Да. Грађански национализам. Али нема га само у Америци; код Француза је исто, Немаца и гомиле других. С тим што код њих (других) није било толико имиграната. (едит: има и она доследна варијанта где се сви становници неке државе трпају у ту нацију (хтели то, или не), али се зато на припаднике те нације у другим државама такође гледа као на сународнике, а не као на припаднике друге нације)
Јебемлига, неминовно је да се људи асимилирају временом, али ми се не свиђа кад се то форсира. А и разлог због ког се форсира (хомогенизација) је за бригу. Иронија је да такве државе највише прде о мултикултурализму, а раде на томе да се све претвори у једну чорбу.
Занимљиво је да се то правило "пасош=националност" практикује у државама у које се емигрира. Да је обрнут случај, сумњам да би тако било.
Mlaćenje prazne Slame !
А откад су то национализам и шовинизам исто? И где, сем на Б92? Национализам означава љубав или приврженост, зовите то како хоћете, а шовинизам у старту означава искључивост и мржњу, тако да нема уопште додирних тачака.
Степен љубави према нацији мора да постоји да се не би догодило управо ово што се догађа нама - да су те убедили да је то ненормано и ирационално, па да ти онда исти ти серу по глави и малтретирају те, а ти ћутиш да не би испао "националиста" јер је то, ах, тако ружно, површно и мирише на време хаоса и безумља деведесетих.
Са друге стране, ако се занесеш и пређеш у шовинисте, постајеш болид који се образује по Јутјубу, преко Деретићевих предавања.
Opasno je otprilike kao kurac u bulju, zavisi kako ga shvatiš :)
Патриотизам му дође као ужи појам национализма, односно љубав према завичају, док национализам велича нацију и целу државу. Разлика између нацизма и национализма је ОГРОМНА.
Beskonačna, ne ogromna. Ali takva je i razlika između smisla i besmisla.
Valjda patriotizam znaci ljubav prema domovini. Koliko znam, patrija valjda na latinskom znaci domovina, otadzbina, jebem li ga. A nacionalizam znaci, kao sto samo ime kaze, ljubav prema naciji, narodu, sto znaci da su to dva odvojena pojma.
http://vukajlija.com/nacionaldadaizam/188463 evo da stavim moju omiljenu defku od mojih defki i moju po mom mišljenju najbilju defku, ne da bih je promovisao (stvarno nisam u tom fazonu), nego "for the sake of argument", s tim što bi mogo da joj se nadene prefiks "srpski"
kao što ta defka krije smisao u svom besmislu, isto tako i nacionalizam krije smisao u svom apsolutnom besmislu u savremenom svetu
svakako, zavisi kako se taj termin shvata.
neki kažu da on podrazumeva osećaj pripadnosti i vezanosti za tradiciju i kulturu prema kojima je neko samim rođenjem i uklapanjem u zajednicu obavezen da ih poštuje (maksumun obaveze koju nameće kolektivna svest, minimum mogućnosti za slobodno vlastito mišljenje, to mislim ja). ovu sortu nacionalizma možemo da vidimo u malim zemljama (poput naše) ili pak u većim zemljama koje pokušavaju da odole cunamiju multikulturalizma (japan npr ili recimo iran, rusija...). take zemlje svoj nacionalizam vezuju za narodnost većinskog stanovništva koje svoju kulturu (i sve što ona podrazumeva) promoviše kao deo svog "identiteta" tj. "identiteta" tog i tog naroda i bezuslovno se zaklinje u nju. ova sorta nacionalizma se vrlo lako transformiše u šovinizam, kad god se sveta tradicija doživi kao uzgrožena koncept tolerancije (koji i sam jeste besmislen) propada i javlja se mržnja prema tuđem
postoji i druga sorta nacionalizma a to je nacionalizam ovih zemalja koje su prihvatile multikulturalizam kao jednu normalnu i shvatljivu etapu u "globalnoj socijalnoj evoluciji", najbolji je primer SAD i shvatanje patriotizma od strane njenih građana. imaš u uniformama američkih marinaca latinoamerikance, afrikance, azijate, evropljanine koji svi pevaju američku himnu pod američkom zastavom i doživljavaju sebe kao amerikance, ratujući za svoju zemlju i dobru platu, pritom čuvajući američki način života. patrija nije više sveto mesto odakle potiču očevi, nego je mesto koje ti garantuje da ćeš imati mogućnost da živiš onako kako želiš (što je u suštini mutirana marksistička ideja). toga ima i u francuskoj, nemačkoj, britaniji... u ovim zemljama šovinizam može da doživi spin i najčešće se javlja kod pripadnika manjinskog naroda (koji još uvek ne ume da shvati da je on npr kao turčin sa nemačkim državljanstvom zapravo nemac i da mu samo nemačko društvo dozvoljava da ima sve privilegije "pravog nemca" ali on i dalje svoju tradiciju doživljava kao svetu i ugroženu multikulturalnim projektom, te atakuje na nju šovinistički) e u tom slučaju se i kod većinskog stanovništva javljaju sporadični slučajevi ala masovni ubica brejvik, čiji je šovinizam reakcionaran, on je šovinizam kao odgovor na šovinizam, ali to su sporadični slučajevi, većinsko stanovništvo i dalje svoju nacionalnost vezuje samo za zastavu i stil života, sa ničim ograničenim mogućnostima kulturnog preplitanja i uticaja - savremena američka umetnost i kultura, nemačka umetnost, francuska umetnost su pastiš svega i svačega od dalekog istoka do divljeg zapada
obe sorte nacionalizma su trule i nema im mesta u budućnosti. prvom zato što je projekt multikulturalnosti uspeo (šta god merkelova mislila o njemu), a drugom zato što je projekt evropska unija uspeo i pitanje je decenija kada će se koncept savremene države raspasti i biti zamenjen nekom hiperdržavom ili nekolicinom njih.
a ako sami dobro razmislite, jedino što zaista postoji jeste čovek, sve ostalo je njegova izmišljotina
Jedino što zaista postoji si ti a sve ostalo je proizvod tvoje bolesne mašte.
nacionalizam u normalnom drustvu u uredjenoj drzavi je mnogo lepa stvar.
Postovanje prema naciji,zastavi,grbu,himni je velika stvar i stvarno nesto lepo sto bi trebalo svako od nas da ga ima.
Шта је мултикултурално у држави у којој постоји само једна нација?
Наравно да ће да стане у гард ако га неко "тера" да буде Немац. Шта ако само хоће да буде Турчин и боли га курац за остало? Онда нема "привилегија"?
Свака савремена уметност је таква.
И Камерон. И џипси-експрес Саркози. Итд.
Хаха, никад јача. Нарочито у Шпанији, Грчкој, Португалу, Ирској, Естонији, а богуми и Италији. Сачекао бих још са прогнозом :)
У којима се чланство неће нимало поистовећивати са Хипердржавом? Или неколицином њих :)
moze dosta toga da bude,prolazim svaki dan pored muzeja africke umetnosti...
Za čoveka je mnogo veća opasnost od uniformizacije ljudskog društva i duha nego od nacionalizma. U biologiji raznolikost osobina organizama iste vrste doprinosi uspešnoj adaptaciji te vrste na promene u sredini. Razvoj čovečanstva je uvek dolazio kroz sukobljavanje, borbu, prožimanje i spajanje ideja iz različitih kulturnih miljea. Na šta jedna civilizacija nije mogla da odgovori, druga je sa lakoćom odgovarala itd. Bez raznolikosti nije moguće očuvati čoveka kao stvaralačko biće, a sa raznolikostima uvek će biti podela, politike, istorije. Te priče o kraju istorije mi ne piju vodu. Moguće je da će nekoliko hiperdržava u jednom trenutku biti napravljeno, ali će ili razbiti jedna drugu, ili će se iznutra raspasti. Kad bude izmirio sve svoje protivrečnosti, čovek će umreti. A otkad se čovek zamajava takvim utopijama, a nikad se nijedna nije ostvarila...
Uspeo, na delu jednog kontinenta koji nije ni kontinent, nego azijsko poluostrvo. Ova tvrdnja je plod jednog pomalo evrocentričnog pogleda na svet. A što se tiče američkog multikulturalizma, ne mogu ga poštovati, jer prema spolja deluje kao imperijalizam, pa ne mogu da poverujem kako je u osnovama američkog društva težnja ka pravdi i slobodi, već pre čist pragmatizam.
Како добар трол од стране малолетног ЛДП-овца загледаног у светлу будућност, са визуром света из осамдесетих година прошлог века.
Да би волео себе, а тиме и друге, што је предуслов да ишта квалитетније постигао у животу, мораш прво да прихватиш то што јеси, а твоја нација јесте једна од ствари која те одређује. Није родољубље, односно национализам, скандирати на утакмици "Убиј закољи...", то је оно што су нам сервирали свих ових година.
То што је национализам много пута до сада злоупотребљен не значи да му нема места у будућности, јер би то била подлога за стварање аморфне безидејне безидентитетне раје којом би шачица управљала.
nihilizam - veličanje ničijeg
To mu dođe to.