Па о томе ти и причам. О религији треба расуђивати на основу онога што је у њој, а не на основу неких спољних фактора.
Само, један мали савет: Како си много млад, врло је вероватно да би те привукле спољне обланде нечега што је у својој суштини деструктивно по индивидуу, и боље ти је ако хоћеш да проучаваш религије, да читаш некога ко се у то разуме, ко је то проучавао, и ко је о томе писао.
Ko trtlja o mojim godinama, haha?
Pa znam, ali dosta čitam i interesuje me svašta po tom pitanju. Mislim, moraš se informisati on nečemu da bi izgradio validno mišljenje, a i da bi mogao iole normalno da diskutuješ.
ubeđen sam da mi zapadnjaci nikada ne možemo shvatiti tu filozofiju, najveći deo mudrosti i ludosti budizma za nas uvek ostaje izgubljen u prevodu, tako da su sve vaše pohvale i pokude, lajkovi i dislajkovi na ovoj temi potpuno besmisleni.
no da se učipim na vaš besmisao, meni je, kao zapadnjaku, ideja o težnji i čežnji ka nirvani (koja nas i bez naše čežnjive težnje iškekuje nakon života), kao i ideja o asketskom odricanju od života i njegove patnje (koju smo i mi zapadnjaci u modifikovanom obliku ubaštinili kroz rišćanski misticizam, mada sa obrnutim ciljem da dostignemo uzor isusove panje) suluda i odvratna.
jedan je život sunce ti jebem
Будизам је превише пасивна религија, није толико пичкаста као хришћанство, али је и даље против живота. Када би се цео свет водио будистичким начелима, мислим да би то био најдосаднији свет икада и вероватно бих се убио у њему, или бих неки масови карниџ направио. Хиндуизам ми је доста прихватљивији од будизма, али и он има разних праваца и уверења која се разилазе, тако да не могу да кажем уопштено.
Мислим да су ипак стари Грци и Римљани имали најлепшу религију, док је надолазећа говна са истока нису затровала монотеизмом и трансценденцијом. Стари Нордијци и Славени су такође прекул били.
Ovo je otprilike sve što bi trebalo reći na ovu temu.
Hinduizam je haos, stotine i stonine načela i bogova. Ali, ono, i oni imaju svoje vrline i dobre strane.
Politeizam je nepotreban.
Slažem se.
Pa ono, monoteističke religije nisu bile toliko loše u svom prvobitnom obliku, ali sve su to ljudi iskrivili i iskvarili, tako da ta prvobitna slika više nije ni relevantna. Daleko bilo.
Ditto. O prvima čitao, o drugima tek ponešto, i premda podržavam, neopaganizam mi dodje nešto ko ovo reformisano četništvo-izgovor seljačina da pokažu svoju istinsku prirodu.
Не, мислим да је политеизам много боља и природнија религија. Свака појава, уметност и осећање носи свог бога, који се, наравно метафорички схвата (јер Грци су буквално веровали у своје богове колико и ми у деда мраза). Ту су богови иманентни свету и не траже да га се одричеш зарад "ослобођења душе" и неке трансценденције, већ напротив, тражи од тебе да живиш живот. Монотеизам је то уништио у потпуности, својом репресијом над човеком и гушењем живота.
+1
A zašto jedan "bog" ne može da bude predstava svih pojava, umetnosti i osećanja? Kao što sam rekao, to stanje represije su ljudi stvorili i oni su krivi za to.
taj rad
Зато што су овде богови ближи људима. Не знам да ли си читао Хомера и Хесиода, у том времену су богови и људи у директном контакту, имају међусобне конфликте, савезништва, уроћују се једни против других, главна врлина човека је част и храброст, а не неко морално покоравање сили која није у човековом домету, што је одлика монотеизма. Евентуално, пантезам је прихватљивији, јер свет није толико отуђен.
Наравно да су људи створили то стање репресије, ипак је човек измислио бога. :Д
Kad sam zadnji put pekao rakiju, video sam boginju Šivu.
И сада је тако, и у свакој је религији тако. Не постоји потчињавање ни у једној религији, увек и свуда имаш избор, као и у старогрчким веровањима, али ако изабереш погрешно, сносићеш последице које су ти биле јасно предочене. Зар је икада постојала религија која је ослобођена тога, ако не рачунамо неке умоболне секте?
Pa realno, to nije toliko loše, ali je malo izveštačeno. Mislim, skoro sve religije su izveštačene, ali ovde je izveštačeno i ljudi su zbog toga cenili prave vrednosti. Ali mi je i dalje malo primitvno.
Мислим да није тако. У религијама Истока, човек је роб и једно подређено биће, а и такав је и источни менталитет уопште. То се лако огледа у њиховој историји, тамо је владао искључиво деспотизам и покоравање једном човеку кога су људи гледали као божјег изасланика (Индија се може узети као изузетак, тамо је нешто другачије било). Грци су били ти који су измислили демократију (напомена: грчку демократију) и олигархију. Грци су први народ који има свест о својој слободи. Код њих човек може да се надмеће са боговима, док то нпр. никада није било нити ће бити у јудео-хришћанству и исламу.
Може. Имаш, и то у Старом завету, причу о томе како се човек рве са анђелом. А имаш и много примера где је Бог рекао нпр. да ће да уништи неки наорд или град или било шта, они се опамете и постану бољи, он одустане од тога. А по теолошким схватањима хришћанства или ислама, ти богу наносиш болове када грешиш, тако да се и то тумачи као стална борба. А и у старогрчким веровањима слобода човека да се надмеће са боговима иде само дотле док неки од већих богова не одлучи како ће се тај конфликт разрешити.
Pa, naravno, da uvek imaš fanatika i ekstremnih slučajeva. U principu, ne treba suditi o religiji na osnovu njenih sledbenika, ali to j, nažalost neizbežno. Ne mo'š to da ignorišeš-