За то да л ћеш другима уништити живот се не питаш, ма на који начин извршио самоубиство. само јје квантитет у питању. свако има неког ко ће га оплакивати.
Mrzi me sad da pišem, ali imam savršeno mesto, pisaću kasnije. Al... u stvari, nije bitno toliko mesto. To je neka tinejdžerska, romantičarska vizija samoubistva. Ozbiljan čovek se više koncentriše na sredstva. Da ne omane: posle gle blama, nije uspeo da se ubije. Preporučujem mesto po izboru,i duplu sačmaru nabijenu sve do nepca. Bum. Oproštajna poruka je takođe važna, al opet za ove sklone romantici i dramatici. Ozbiljan čovek napiše: "Ne mogu više. Nikoga ne krivim za ovo. To je moj izbor. Oprostite mi." Ili ništa ne napiše, ali ako se boji da bi mogao neko da se oseti krivim, on porukom skine odgovornost sa drugih. A ne treba od toga praviti dramu.
Mislim, nekom random liku koji je otišao na posao tog dana. Jebiga, ako se ubijaš, svakako ćeš bliskim osobama napraviti sranje, ali ovako se posereš u život i random osobi, koja te je pregazila.
најјаче место - дечје игралиште
неко рандом дрво што ближе могуће, обесиш се ту. кад сереш . онда сери, да оставиш трауме и деци и родитељима.
To si u pravu Valdemare, ne znam šta bih od sramote da mi pukne greda pa da imam crveni trag oko vrata. Morao bih nositi šalove stalno ko neki peder.
Još nije dokazano dal su samoubice jako hrabri ljudi ili kukavice.
Zamisli kakvi su carevi bili oni samuraji. Ono kad se nabode mačem.. Eee to je samoubistvo.
Ne znam, nijedno samobuistvo nije kul. Ovde se izgleda govori o mestu a ne o načinu. Onaj ko se ubija najmanje brine o tome kakav pogled ima. Al kapiram da bi ziku uzeo sa početka ove pijesme:
http://www.youtube.com/watch?v=-5VQGyN0_9o
Možda je čitala anu karenjinu pa je pogodila knjiga jbg
verujem da joj je vise bilo do paznje nego do ubijanja. kako god, zaglavila je sigurno psihijatriju na neko vreme.
tako je, ne trubis kurcu kao darjan daca music svemirski otpad preko mreze, takvi se ne ubijaju, nego lepo kao gospodin bekim fehmiju.
Nešto u ovoj klasi , dođeš kažeš dobar dan djeco i prospeš im mozak na tepih pa neka se onda igraju pička im materina.
Уф писаћу сутра...
Ne znam, možda si u pravu, al tu proturaš jedan krajnje isforsirano pozitivan trip. Kažeš: vi ste sramota koja nije trebala da se rodi,greška u ljudskom genetskom kodu, šta već... Pa kad neko shvati da je to, šta mu drugo ostaje? Badabum. O svom životu odlučuješ ti, niko drugi. A da li te večiti mrak progutao dvadeset godina ranije ili kasnije, iz perspektive večnosti u tom mraku, i nema neke razlike. Nemoj širiti bezrazložan optimizam.
Ovako, imaš ženu, dobiješ decu, rastu i rastu, i tipa na osmom rođendanu im naručiš veliku tortu, ali u tortu staviš pištolj. Onda se svi skupe na rođendan, ti dođeš da sečeš tortu, uvališ ruku onako divljački, raskupusaš tortu, izvadiš pištolj i pucaš sebi u glavu pred svima.
Može i ovako, trudiš se da postaneš jako poznat i do jaja član društva, odeš na skakanje padobranom, sjebeš sve padobrane osim jednog. Onda pokvariš avion i kad krene da pada, svi shvate da samo jedan padobran radi i krenu da se dogovaraju ko treba da preživi, i odaberu tebe. Uzmeš padobran, i dok iskačeš iz aviona, pucaš sebi u glavu.
Ili, postaneš političar, čekaš da bude otvaranje nečega, dobiješ one velike makaze da sečeš traku, i taman kad kreneš da presečeš, svi novinari slikaju, publike tona, ti uzmeš makaze i sebe po vratu isečeš.
Dodaću još ako se setim.
ahahaha Čače carski!
Прави самоубица је увек тих у својој намери. Он ради све да прикрије план. Он се смеје, шали, обавља све своје послове као и обично, не скреће пажњу на себе. Када је одлуку донео, радоснији је него иначе, зна да се ближи тренутак када ће нестати заувек. Само једним потезом избрисаће сву своју патњу, лишиће друге свог присуства, обрадоваће их. Ако је до тада и био депресиван, или апатичан, воља за животом му је враћена, а што је час смрти ближи, он је све полетнији. Обезбедио је себи место, и средство. Писмо ће написати, јер воли да пише писма, не зато да би друге обавестио о узроку, како да пише свој живот, онда то не би било писмо, већ роман. Написаће оно што други желе да чују, да је био уверен да би га други заиста могли чути, он би све испричао, причао би и онда не би имао потребу да умре. Овако ће до самог краја играти исту игру, игру своје неприметности. "Драги моји, опростите ми, другачије нисам могао. Збогом, сећајте ме се.". Не, неће он желети да га се сећају, глупо. Не може да смисли, неће му то покварити расположење, неће ни написати писмо. Место: његова соба, простор где је провео већи део свог живота. Ништа се не мења, зато и умире. Смрт му је допуштење да све буде другачије. Јер он неће бити ту. Сачмара, или нож, зависи шта се држи у кући или близу ње. Можда и лустер, ако је јачи да издржи. Смислиће све, не постоји могућност да преживи.
Мање-више ниси у праву...нисам ширио оптимизам већ мржњу јер је то била тема на коју сам писао али ако изузмемо тај "мржљиви" део и субјективан осећај мене као аутора дефиниције тј више текста мислим да сам одговорио на питање "храброст или кукавичлук" због којег сам и постовао дефку.
едит:
заборавих на ово да ти одг: да, грешка у генетском коду, срамота итд(не сећам се тачно шта сам написао, није ни толико битно)...али је питање да ли се убија јер је то схватио или зато што му је девојка из средње рекла да је јебу сви који питају? Какогод, да су грешка се види тек када се убију, све до тада имају шансе да се извуку...
ma idi, nije zajebavanje da cistis ljudsko mleveno meso sa sina... kolko sam procitao po forumima, kad nekog voz zakaci, ne cisti jedan, nego ga skupljaju po velikoj povrsini.
stvarno gej nacin da se ubijes jebo ga, sad kad se dodatno zamislim.