Najbolja i najgora stvar je što se inatimo. Da se ne inatimo, bili bi pudlice zapada kao komšije ali bi imali i neke povoljnosti od toga jbg
Šta ja znam...
Imamo često ogromne ambicije... to je nekad dobro, a nekad i loše.
Dobro, zato što time stvarno nekad uspijemo da prevaziđemo ono što je realno očekivati od jednog tako malobrojnog naroda... Neki pojedinac iskoči koji napravi vanserijski uspijeh, tipa Đoković.
Loše, zato što postajemo nerealni, poredimo se samo sa najboljima, i ako ne možemo biti prvi, odustajemo od svake borbe. Idemo uvijek na sve ili ništa.
Jako smo nestrpljivi. Ne znamo polako i sistematično razvijati bilo šta, oćemo sve preko noći. Nemamo uopšte svijest o dugoročnom planiranju.
ne postoje dobre i lose karakteristike melkor, postoje samo osobenosti naroda ili coveka, koje ti daju prednost za jedno a onesposobljuju te za drugo.
ovo dal su dobre ili lose dodeljujemo kad zamislimo sta bi hteli da budemo a sta jesmo. a mi bi smo da nekako budemo nemacka, al ako moze da ne budemo nemci. sto mozes jedino ako se preselis u nemacku.
trebamo malo da prilagodimo nase zelje sta bi voleli da je oko nas, sa tim sta bi mi htali da budemo.
to nam je losa karakteristika jer to malo slabije umemo.
I dalje mislim da je najgora osobina koju smo zapatili kompleks niže vrednosti u odnosu na takozvani Zapad. Oni tamo imaju i mogu, a mi ovde nemamo i ne možemo...Oni tamo prave mercedese i zidaju Luvr, a mi ovde sve sjebasmo, ni za šta nismo, ko zadnji izadje nek ugasi svetlo pametnom dosta...Te imamo potrebu da - kad odemo tamo da nas izrabljuju, dokazujemo našroko i nadugačko kako smo mi ovde normalni, kulturni, imamo dugu tradiciju itd al eto...Ili da sa mržnjom gledamo na Zapad, ko ih jebe, to su zlikovci koji žele da nas unište, dobro je meni u mom brlogu samo da me ne diraju...Ukratko, nemamo zdrav i racionalan stav prema tome ko smo mi a ko su ti raznorazni Nemci, Belgijanci...
taj rad
Tačno skroz Melkore. Mnogo kod nas ima mržnje prema Zapadu. Ali teško je, baš užasno teško raspravljati s nekim ko zastupa takav stav. Jer jebi ga kažu "A ko nas je bombardovao!?" I ne samo nas nego još 36 zemalja... Ko misli svima nametat bombama demokratiju?
Baš sam nedavno pričao s kolegom kako treba imati kritički stav i prema zapadu i prema istoku, i kako ni na istoku nisu sve stvari idealne. Al onda sam shvatio, koliko je zaista i taj sam Zapad krajnje rusofoban, i ne sagledava Rusiju realno, nego je stvarno satanizuje. Ne kažem ja da je u Rusiji sve OK, ali kažem da ni oni nisu realni, taj isti Zapad, nije realan, jer u Rusiji ističu samo ono što je negativno, grade o njima narativ, kao Rusi su "bad guys", itd. Kao tamo mnogo neki gadan režim, diktatura, korupcija, netolerancija, tamo-vamo. A u praksi i nije tako. Ljudi žive u Rusiji normalno, nije nikakav bauk od režima. Biković se tamo super snašao itd.
Kod Zapada imaš malo krstaškog mentaliteta, gdje oni misle da su oni samo u pravu, i da to treba drugima nametati, te vrijednosti i silom ako treba.
Mislim da je Rusija djelimično u pravu kad kaže da oni sada pokušavaju ustvari da odbrane prave evropske i hrišćanske vrijednosti, koje i sam Zapad baštini, a koje su sad na Zapadu u krizi.
Tako da ne znam šta reći, ako pokušaš ljudima koji mrze Zapad reći da Zapad nije tako loš, imaju jake argumente da ti oponiraju. Šta da kažeš na to sve?
Ja uprkos tome, ne mrzim Zapad, i ne mislim da su imali nešto posebno protiv nas, al razumijem ljude koji ih teško vare.
Šta bi trebao biti racionalan stav prema Zapadu?
Pa u suštini, vjerovatno isto što i prema istoku...
Konkretno za Zapad se može reći da gledaju prvo sebe, svoje interese, da su moćni, i da uglavnom misle da su u pravu. Da tamo ima mnogo toga pozitivnog, u smislu nekih sloboda, poštovanja zakona, reda, sistema, razvoja nauke i tehnologije, itd. A što se tiče geostrateških odnosa, tu su svi isti, tj. gledaju svoje interese i gaze one koji im se nađu na putu, ako mogu.
Mi smo im se našli na putu jebga.
Tenkom po pravoslavcima, tako se brane hrišćanske i evropske vrednosti.
Haha jovo, čudan neki čovo
Rekao sam DJELIMIČNO u pravu. U te vrijednosti ne spada ratovanje protiv Ukrajine.
Ono na šta mislim je činjenica da je na Zapadu zavladao radikalni sekularizam, često i pragmatizam koji sve neke postulate na kojim je društvo zasnovano može da redefiniše, i pritom se predstavlja kao vrlo demokratičan, a često to nije, jer agresivno nastupa prema onima koji drukčije misle.
Ja mislim ovdje i o kulturi otkazivanja i još tako ponekim stvarima.
Svakako ne podržavam rješavanje problema ratom, a za širenje kulturnog uticaja, mislim da je rat kontraproduktivan, jer postigneš samo to da se okrenu protiv tebe.
Rat se vodi iz geopolitičkih razloga, a ne ideoloških.
Ja govorim o razlici u ideologiji, što je sasvim druga vrsta priče i širenju kulturnog uticaja. Tu mislim da Rusija pruža ako ništa drugo, a ono bar neku vrstu alternative zapadnom gledanju na stvari, koja možda ima više utemeljenja u tradiciji. Pritom ta alternativa ne mora da znači da je bolja, al dobro je da postoji kao protiv teža nekim vrstama zastranjivanja.
Zapad nije SAD, zapad je i Belgija i Australija. Woke pokret i cancel kultura nisu zaživeli u Evropi.
Možeš li mi reći kako Rusija brani evropske i hrišćanske vrednosti?
Rusija je konzervativnija, konzervativci generalno zastupaju ideju da pojedinac ima više prava na izbor, ali i više odgovornosti. Mislim da je malo dehumanizujuće to što Zapad sve komplet nastoji da uredi na osnovu nekog algoritma. "Evidence based Medicine" je samo jedan od manifestacija toga. Po meni pozitivan. Ali osim medicine, oni hoće da bukvalno sve bude striktno "evidence based", zasnovano na naučnim dokazima... Što bi značilo da svi sve rade na isti način, koji je naučno dokazano najbolji, gdje se poništava ljudsko iskustvo, ono čemu nas je naučila tradicija, individualni pristup raznim problemima itd. To isto znači da se sve uniformiše, ukalupljuje, trpa u isti okvir, smanjuje se raznovrsnost itd. Zapad je previše racionalan. A Rusija dozvoljava prisustvo i iracionalnog, gdje ne mora sve biti naučno opravdano i utemeljeno, gdje ostaje prostora i za intuiciju, i za induvidualno odlučivanje.
U ovome je problem što prvo za milion stvari UOPŠTE nemaš adekvatne naučne dokaze da je neki pristup najbolji. Drugi je problem, što ako misliš da imaš, onda se obično taj neki pristup NAMEĆE, kao POD MORANJE, i ljudi nemaju pravo da pogriješe. Al zbog toga se gubi i raznovrsnost i mogućnost za napredak, i taj neki ljudski element.
Ljudi se pretvaraju u robote, koji slijede neke protokole, koji su "evidence based", umjesto da koriste svoju glavu, iskustvo i procjenu.
Tako recimo i u psihoterapiji, imaš protokole, koji se često striktno slijede, i onda i tu ti postaješ samo broj, a ne ljudsko biće.
NEMAM AMA BAŠ NIŠTA PROTIV NAUKE. Ali imam kritički otklon prema tome da se u svim oblastima života sve racionalizuje, i da se iz svega izbacuje nezavisan ljudski faktor i nezavisno odlučivanje.
U tome se Rusija razlikuje od Zapada.
Što se tiče hrišćanskih vrijednosti, mislim takođe da Rusija nastoji da vrati neka hrišćanska načela u društveni poredak. Ti možeš biti vjernik ili ne biti, ali ono što je dobro kod toga da postoji element hrišćanstva u politici, je to što onda ima neko iznad čovjeka. Čovjek se ne osjeća svemoćan, i jednostvno nema taj osjećaj da je apsolutni gospodar nad prirodom, planetom, i svim ostalim. Ima neke kočnice.
A na Zapadu, ti možda imaš i većih vjernika nego u Rusiji. Rusi nisu pretjerano religiozni. Mnogo je Rusa ateista, a u Americi imaš mnogo hrišćanskih fundamentalista.
Ali imam osjećaj da je na Zapadu hrišćanstvo sasvim izbačeno iz zvanične politike i političkih razmatranja, tj. da se čovjek osjeća da može bukvalno sve da mijenja i uređuje kako hoće i da za svaki element života može da razvije neki algoritam po kome on treba da se odvija... zato kažem ništa više nije sveto. A ti ako se buniš, kažu vidi onog budale, ide protiv nauke.
Znači, ako je naučno opravdano, bukvalno sve je dozvoljeno...
To je glavna razlika.
Tako da Rusija brani možda vrijednost humanizma, ljudskosti, od dehumanizacije. A humanizam je evropska vrijednost od renesanse.
Takođe brani hrišćanske vrijednosti u smislu da se suprotstavlja tome da se potpuno ignoriše religija i Bog i da se čovjek toliko probahati da može sve da mijenja, svime da upravlja itd.
I to ne ljudi kao pojedinci, nego oni na vrhu, koji svima nameću šta treba da rade i kako, jer je to evidence based.
Jovo ne budi Melkior. Napisao si kilometarski tekst u kom nisi rekao ništa.
Rusija brani humanizam? Nisam gluplje čuo ništa. Pardon, jesam, a to je element hrišćanstva u politici.
Pisanje ovoliko dugih tekstova je jedino način da niko ne ulazi u debatu s tobom i da onda smatraš da si u pravu.
Nemaš argumente, pa onda ideš sa ad hominem.
Humanizam je to, na prijmer da moja majka, inače ljekar, može nekom pacijentu da posveti 5 minuta, ako je situacija vrlo jasna, a nekom i sat vremena, ako toliko treba. I pritom smije da koristi svoje iskustvo od 40 godina i subjektivnu procjenu, a ne mora striktno da se drži protokola i gleda na sat.
Čuo sam u Americi, imaš stroge norme, tipa koliko pacijenata neki doktor mora da pregleda, pa onda često da bi zadovoljili normu od koje im mnogo toga zavisi, neke pacijente zbrze, kojima je trebalo posvetiti mnogo više vremena.
Moguće je da će to doći i kod nas, pa čak i u Rusiju, ali mislim da se takvim stvarima Rusija opire.
Dug tekst, kratak tekst. Nebitno.
Suština se svodi na 2 stvari:
a) Rusija dozvoljava više subjektivnog, ljudskog, iracionalnog, naspram algoritma, protokola, i svega strogo zasnovanog na dokazima. Time ostaje više ljudskog, a manje algoritma i robotizacije čovjeka.
b) Rusija, ako je iskrena u tome da želi da gradi društvo zasnovano na hrišćanskim vrijednostima, prihvatanjem toga ima određene kočnice, i postoje stvari koje ne može da uradi. Za razliku od nje, ako totalno staviš religiju na ignore, nemaš ama baš nikakvih granica i ograničenja.
Npr. ja sam skroz za prava transrodnih osoba, ali ako sasvim relativizuješ pojam pola/roda itd. na kraju dolaziš do toga da ljudi budu zbunjeni, da se stalno preispituju ("a jesam li ja stvarno muško... vidi danas se ne osjećam baš mačo, možda sam ustvari žensko...")... Itd. tako recimo kad gubiš jedan od elemenata identiteta, gubiš neko uporište, i onda je nekako čovjek više pogubljen, lakše je s njim i upravljati, itd...
Ranije nisi morao uopšte da trošiš mentalnu energiju na te stvari. Znao si šta si, vidiš šta imaš dole, i živiš s tim, svidjelo ti se ili ne.
Sad na primjer djeca mogu da izgube dosta energije na to, ako nisu baš ono stereotipni mačo tipovi, ili girly girl... svi oni koji nisu ekstrem, mogu da se preispituju, itd.
A ranije bi imali nekog role modela, spram svoje ličnosti, jer nisu svi muški role modeli mačo drvosječe. Neko mirniji bi se identifikovao sa nekim naučnikom, štreberom, a sad recimo troši energiju misleći da on nije možda u stvari žensko.
Tu npr. religija postavlja neka ograničenja, u smislu da je tačno određeno šta je muško, šta je žensko, šta je brak, itd...
Opet, postoje odstupanja, i zato treba trans ljude prihvatiti, i ne diskriminisati, ali to ne treba da bude u centru pažnje društva. Ko zaista ima disforiju i ko je zaista zarobljen u pogrešnom tijelu, njemu treba pružiti podršku oko svega, i operacije, itd...
A ne pred svakoga postavljati pitanje "A da li se ti stvarno osjećaš u skladu sa svojim biološkim polom?"
Jer takve stvari stvarno destabilizuju društvo.
Jovo, americki zdravstveni sistem je najbolji i najgori u zavisnosti iz kog aspekta gledas i bas si njega uzeo za primjer. Evropski zdravstveni sistem koji susrećemo u Švedskoj i Njemačkoj npr je najbolje nešto što može običan smrtnik dobiti i ne vidim tu nikakvu dehumanizacija zapadnjačku, ne znam možda te i ne kapiram baš najbolje
Kad neko kaze tradicija meni jedino pada na pamet srednjovekovne neke vrednesto.Ali ne mozemo tako,moramo se oslobadjati toga i ici slobodnije u buducnost.
Ukratko i uopšteno - šta je dobro, a na čemu bismo morali da radimo, jer se time sabotiramo, saplićemo itd? Istina je da narod čini više nacionalnosti i da se medju sobom u koječemu razlikujemo, kao i da smo svi pojedinci ali - generalno gledano, možemo li naći neka opšta mesta oko kojih bismo se složili? Uporedjivanje sa drugim narodima je dobrodošlo, što da ne.