Nešto što je već više puta dokazano i nema potrebe da se dalje dokazuje. Ćale će te olešiti kaišem ukoliko odvališ komšijinog tristaća ciglom po šoferci, medved će te raskomadati iako se praviš mrtav, Galatasaraj ne dolazi iz dvojke ukoliko staviš deset soma na njega. Tačka.
-Čiko, je l' tata udario mog Grigorija po glavi motikom samo zato što je hipster, protiv nasilja i vegan?!
-Znaš, pile čičino, tvoj tata je sišao sa Rudnika pre samo dvadeset godina... šta si drugo očekivala?! Da mu pohvali kapu na glavi usred leta i pantalone koje izgledaju kao da se usr'o u njih?
-Ja od njega nisam ništa drugo ni očekivala...
-Pa, o tome ti pričam...
Izduvni ventil malih Japanaca kojim nadomešćuju svoju kosookost, prorez između očnih kapaka uži nego kod namrgođenog Klint Istvuda i pekinezersku građu. Crtanjem glavatih likova sa buljavim očima skandinavskog tipa koje zauzimaju dve trećine face više je nego očigledno da žele da nadoknade svoj novorođenče-foke-koje-je-tek-progledalo izgled. Inače, animacija (anime, gle paradoksa, označava animaciju, pokret) mangi i ostalih pički materina je očajna, tj. maltene i ne postoji već se sličice smenjuju poput penzionera na našim šalterskim redovima (iako važe za vredne likove, jasno je da kad su animirani filmovi u pitanju, Japanci maksimalno zabušavaju). Izgled samih karaktera je u krajnjoj suprotnosti sa prosečnim crtačem - Dakle, izražen buljavitis, noge i ostali esktremiteti su izduženi, tanki, prosečna visina tinejdžera 6.4 metra, svi poseduju neke zajebane moći, bacaju mađije, bljuju vatre i još trista čuda.
Kad razmisliš, bolje je da gledaju te anime, oblače se i tripuju u pravcu takve estetike (i s vremena na vreme pretrpe koji epileptični napad uzrokovan šljaštećim pozadinskim efektima) nego da prate 'merički stil i rešavaju slične ''probleme'' ugradnjom silikona i ostalog pvc materijala u sebe.
-Brate, snimi, kakva je ono kreatura na klupi?
-Očigledno neki hipster, šta već, ne razumem se u nove mode.
- Ovaj će da nas sjebe sad kad nam baci neku mađiju, da mi lagano begamo.
- Ma opušteno, vidiš da su mu pokreti kao kod apatičnog lenjivca na morfijumu.
- Ajmo mi ipak da pređemo na drugu klupu, ja gledao jednom neke crtaće sa takvim likovima, završio na podu sa nekontrolisanim grčevima, vodili me kasnije na sužavanje zenica.
Ovo je mač mačeva sa dve oštrice. Veoma ti je drago što ima poteze kojima bi Suzana Mančić obogatila svoju glumačku karijeru ali opet znaš da ih nije naučila gledajući Žikinu šarenicu.
Večite rezerve na klupi u kraju : De si Šone brate Šone...
Ja : Znam,znam Nebojša je nekako pederski i sve to.
Oni : Pa kad ti keva dala takvo hipster ime. Nego čujemo šetaš malu Anu sa sedmog, što joj matori vojni penzos
Ja : Da da,sve znate i koga jebem i kome se molim
Oni : Pa naravno,svi se momci sećaju Ane,pozdravi je.
Ja : Hoću ajde, ček ček,kako to misliš svi se...nebitno.
Subkultura koja sve više prelazi u seoski mainstream. Pripadnici ovog novog talasa u drvosečizmu sve više postaju idoli omladine po selima. Ljudi koji žele da seku sve i koji žele da seku odmah. Odlikuje ih izgled hipster dizelaša. Znači, treša, najviše vole da ih krasi sportska odeća nike (najčešće crna sa šarenim detaljima). Nogu im čuva addidas terex. Kad za'ladni ski jakna. Kajla, po starom običiju, debela k'o lanac kavkaza i što pravoslavnija. Ali devedesete su ostavili za sobom. Nema više gti golfova dvojki, kojima su vadili dušu razbijeni od radže i koksa. Jer došla je ova jebena demokratija i ne može se više sa dedinim sto maraka iz Nemačke silovati nejač nedelju dana. Probaš vani - ne ide. Nećeš, bre, da te Švaba jebe za 50 jevreja dnevno. Vratiš se u atar, svestan da sebi moraš da obezbediš egzistenciju. Škole nisi školovao nije ti trebalo, jebi ga, takvo vreme bilo. Deda iz Nemačke rikn'o. Počneš da ideš u nadnicu u drva. Šta drugo da radiš? Ništa ne znaš. Posle godinu dana kaljenja po branicima uspeo si da svedeš poroke na minimum i pokupiš fore. Imaš kući ćaletovu rakovicu i stilku. Počinje privatni biznis. U početku ti pomaže ortak, posle par meseci nadješ nekog mučenika da ga kidaš za 20 evra dnevno. Ciganišeš se za svaki dinar. 2 godine i skupio si za duplaka, profi huskvarnu, čekrk i tamića, takoreći ful opremu. Imaš već 3 radnika. Izvlačiš po trideset metra dnevno. Dobar si oko 300 evra svakog dana. Za malo više od godine tu je pasat i kavasaki nindža. E sad si kvalifikovan za novokomponovanog drvoseču. Vraćaju se navike iz mladosti. Svaki dan žurka, a pare se štancuju. Digao si sleng iz šume do nivoa nerazumljivosti smrtnicima. Karaš klinke. Šmrčeš. Ludilo.
- Aaaalo, mačak Meklaude, sedi na baba Rajku (rakovicu 65: prim. autora) i sidji mi po pljuge.
- Evo odma, čika Labude.
...
- Lele, sine, rapsodija bila sinoć, zaprištilo ni da glone ( ?! ). Uleteo sam sa svemirski brod u pratnju.
- Ne seri, Labude.
- Ćerke mi moje Marije. Zakovao sam se u prikolicu, a mrtvak se trese k'o ferdža uz banderu. Meni nije dobro, ja sam dečko bolestan... Osica sine, osica zuuuuu.
- Batali, bre Labude, da me pipaš za uši, koj' ti kurac?!
- To nisam ja, to je osica zuuu. :skenjana tužna faca, posle 5 sekundi opet manično srećna: osicaaa zuuuuu!
- Beži, bre, u pičku materinu! Odo da oštrim lanac.
Na samom početku želim da objasnim nešto da ne bih stvorio zabunu. Ne, pod ovim terminom se ne misli ni na kakav politički pokret levog bloka već na stil života koji i dan-danas živi dobar deo stanovnika ove napaćene zemlje. Na pomen socijalizma ljudi u svetu obično prvo pomisle na Karla Marksa, rusku revoluciju, neke afričke i azijske gerilce koji se kolju po svetu za boga pitaj zašto, a ovi naši na neka "lepša vremena" kada je sve bilo zdravije, lepše i bolje.
Dakle, kao što sam već pojasnio naš, srpski, socijalizam nema nikakve veze sa bilo kakvim političkim težnjama i promenama, već se danas ogleda isključivo u nekim navikama koje se jedino mogu objasniti nekom vrstom nostalgije, žalom za prošlim vremenima. Populacija koja praktikuje ovaj "stil" obuhvata pretežno one generacije koje nisu imale puno vremena da uživaju u čarima bivše države, nego su svoju mladost potrošile na ratove, inflacije i tranzicije. Dešava se da ovaj fazon furaju i mlađi ali to su neki hipsteri, budale. Prvima je nametnuto, drugi misle da su kul.
Sam taj "srpski socijalizam" se ogleda u svakodnevnom ponavljanju određenih aktivnosti kao što su na primer: rano ustajanje, jeftin duvan i ispijanje kafe i rakije na prazan stomak, kenjanje i odlazak na posao. A tamo radosti. Firma koja je u govnima zadnjih n godina. Sjebao ju je Sloba, žuti su je privatizovali jednom, a sad ovi hoće ponovo. Radnici nisu primili platu od kako je firma pukla poslednji put ali se ne žale. Plavi mantil na leđa, pa ispred firme i tu malo štrajkuju malo organizovano prodaju domaće prozvode koje im šalju roditelji sa sela. Rakija, kajmak, suvo meso itd. Matori su ali još uvek mogu da šljakaju. Na kraju krajeva, ipak su oni radili u ono "radio - ne radio, radi mi radio" vreme i nije da su se nešto potrošili.
- Ma ja pivo najviše volim iz one flaše kao za Zaječarsko ili Niško. Još kad se sipa u onu čašu... Pa to ti je bre čist merak.
- Da bre! To ima dušu... Eh kako je mom i tvom ćaletu vrh bilo.
- Da znaš.
Osoba koja ima enormno veliko dupe.
Veliko je kao tri astala, a možda i veće. Kad bi neki sivonja video to remek-delo majke prirode, stropoštao bi se niz stepenice udarajući glavom o svako teme. Izvajano kao najlepša skulptura. Mekano kao najmekši puding. Ukusno kao najrasnija trešnja. Građeno kao Šat el Barab. Lepota! Prste da poližeš!
- Drkam levom rukom, drkam levom rukom. Sutra ću se upoznati s Kapetanom Kukom. Drkam desnom rukom, drk...
- Ajde, majmune, prestani da se dereš, ljudi se okreću za nama! I skini te sluške, nemoj da si hipster!
- Izvini.
- Slušaj, idemo kod Galeta u kafić, čuo sam da mu je stigla neka nova konobarica, dupe briše peškirom, ako me razumeš...
- Ne razumem.
- Pa, svojevremeno je služila četnike, i to ne rukama. Shvataš?
- Aha...
:u kafiću:
- Ooo, evo nam stare bagre! Kakva je ova nova?
- Pih, četres i kusur godina...
- Ja bih pamprčio to!
- Sti lud!? Stara je k'o mlad Mesec!
- Ja sam dovoljno navaren...
- I ja! Aj da je jebemo!
Sramni član roda nosača kurca kojeg je, pritom - nedostojan. Stil života, razmišljanja i ponašanja pripadnika muške vrste koji se ne moraju nužno šuriti u plinaru, ali njihovo društveno delanje nesumnjivo upućuje na to. Simptomatsko ponašanje koje ukazuje na to da pored što hodaju k'o da su u dupe primili metar kurčevine imaju i još neke falinke kao što su porivi ka nanošenju tečnog pudera, zameni vinjaka gejfrutom i ponosno oblačenje u flafičaste komade ženske odeće uparene sa dvocolnim hipsterskim đozlama. Ovi ljubitelji avangarde će vam bez problema ukazati na to da vaša odevna kombinacija nije adekvatna za jesenske prilike ove sezone, a vaša želja za kvalitetnim odbijanjem od alkohola u lokalnoj kafani sa kariranim stolnjacima nije u skladu sa postmodernim tendencijama u koje globalno društvo hodi. Ne bi im pomogle ni injekcije Galenikinog depo testosterona, jer je deficit istog kod ovih bolida zašao do matematički nepojmljivih negativnih brojeva, a i svaki fizički obračun bi bio izlišan, jer bi vas pre zamolili da odsečete nokte i operete ruke dok ih dodirujute, nego što bi vas kumili da im ne polomite vilice i razjebete mukom izrađene frizure.
Sorta ljudi kojih se i homoseksualci te ne žele da ih porede sa njima, a pored kojih ni Čedo Jovanović ne bi želeo prošetati centrom Beograda. Da se kojim slučajem zadese na gej paradi doveli bi do solidarnosti između navijača i buljaša, jer bi se udružili sa sve murije čisto da ove otpadnike muškog roda primoraju da ljubičice mirišu od korena.
- Đole, je l' idemo večeras do grada?
- Išli bi, ali nemam šta da obučem. Sam sam kući, ne znam ništa ispeglati, a veš mašina mi je tabu, iste gaće dva dana nosim.
- Ju, pa kako možeš? Ja se kupam dvaput dnevno i to šamponom sa ekstraktom morske vode. Evo daću ti ja neki od svojih džempera, hehe.
- Sale, ti čupaš obrve i stavljaš puder. Da ne znam da imaš devojku dve godine mislio bi da ćeš me nadrogirati i obljubiti. Zapravo još nisam siguran. Zato uvek nosim duge gaće kad sam s tobom. Da ti otežam pos'o ako zatreba. Hvala na ponudi, al' pošto je tvoj asortiman odeće sličan ženskom radije ću ići go i rizikovati da me murija privede nego da se pojavim u tvojoj odeći i rizikujem da me Radovci strpaju u kolica. I obuci se večeras normalno, pošto te s tom jaknom ni u gej bar ne bi pustili, a kamoli u Mićinu kafanu.
Sigurno utočište za poštene ljude, domaćine. Kad ti žena sakrije rakiju, kalaš i Dražinu sliku, valja negde otići na dezinfekciju i detoksikaciju od današnjih vremena.
Obično je lociran u nekoj vukojebini, između stolarske radnje i mesnice koja prodaje samo krmetinu. Poslužuje jedro devojče ili se služiš sam. Nemaš baš neki izbor pića, ali budimo realni, nisi ti došao da degustiraš Kaberne Sovinjon iz osamdestreće, već da se malo okadiš evaporisanim salom sa obližnopekuće majke prasice i sedam prasića i drmneš jednu domaću. Tu nikome nije dosadna tvoja priča o srećnim vremenima, kada si hladno i manje hladno oružje mogao da potegneš i radnim danom, a ne samo u lovu i o verskom prazniku, kad se spavalo u jendeku, a ne pored žene koja ti kenja zašto si jebo majku dezertersku danas polovini ulice. Enterijer je uređen bogato i raznoliko, sa Čičinim slikama iz raznih perioda života, kako bi svako mogao da nađe nešto što najbolje odgovara njegovom ukusu.
Ne gledaju se prenosi utakmica, jer što da gledaš gomilu obrijanih izdepiliranih pedera, koji se šljapkaju po dupetima, kada već možeš Vojvodu. Tada se izbaci televizor marke Ei Niš ispred lokala, dijagonale ekrana metar i dvaes, malo je sjebana slika jer je riknula visokonaponska kaskada još pre petnaes godina, a poslednji majstor koji je znao da je popravi pre dvaes, ali nisi blesav da ne znaš kako izgleda Vojvoda, šta će ti bolje. Odvrne se ton do maksimuma, jer nisi ti slušao Stravinskog pola života, već maestra Kalaš Šaržerevića, u punoj snazi. Prati se sa pažnjom uz povremene salve odobravanja i ako-si-mu-rekovanja i česta psovanja majke američke crtica ustaške.
Tako očišćen i okađen, možeš da se vratiš ženi i deci. Sinovima koji nikada neće postati ljudi, ćerki koja se zabavlja sa šalovanim pederom, koga ni na krmaču ne bi pustio i šefu koga bi za primer streljao, majku mu kapitalističku i ratnoprofitersku ja.
Sudbina spermatozoida, stanovnika prosečnih muškaraca.
A dalje? Čudni su putevi gospodnji.
Spermić udarnik: Jedva čekam kad će boj za jajnu ćeliju! Ima da vas ostavim za dve dužine repa!
Spermić flegma: Mal ne reko! Boli me uvo đe ću da završim. Dupe, usta, pička..sve je to isto!
Spermić hipster: Jajna ćelija, bljak! To je tako mejnstrim! Stomak, sise, kosa, uh...to je već nešto posebno!
Spermić religiozni: Ne hulite! Na nama je da jedan od nas, izabrani, ispuni svetu dužnost oplođavanja jajne ćelije! Mi bivstvujemo zbog toga!
Spermić ateista: Jajna ćelija ne postoji!
Spermić statista: Jebem li ga! Gledaću da živim ovdje, i ne ide mi se baš negdje. Od svih katoličkih popova i nejebatora ja završio u nekom jebaču....u međuvremenu...sve se trese..
Udarnik: Evo ga počelo je! Još koji zgib da napravim!
Religiozni:: Stavlja štit i krsti se:
Statista: :Hvata se za neku granu u mudima:
Ateista: Odosmo svi u kurac!
Izvedeno iz engleskog “Trying too hard”. Predstavlja osobu koja, shvativši da se u svojoj nezanimljivosti ničim ne izdvaja iz mase sličnih, a istovremeno uvidevši da neke druge osobe bivaju primećene zbog svog specifičnog stava ili stila, počinje da se ponaša drugačije, često kopirajući druge, ali konstantno stavljajući okolini do znanja da se razlikuje, ne bi li stekla žarko željenu popularnost. Rezultat je izveštačena, bezlična kopija koja se vrlo lako prepozna, ali ipak uspeva da nađe ljude koji će je prihvatiti – prvenstveno druge trajharde.
Kako je uspeh trajharda nemoguć u sredini gde ga poznaju, najčešće nastaju pri promeni sredine i društva: Pri prelasku iz osnovne u srednju školu, iz srednje na fakultet, odlasku na more itd.
Valja napraviti razliku izmedju trajharda i pozera: Dok pozer čvrsto veruje u to da je „tru”, trajhard zna da sve to radi zbog popularnosti, ali je mnogo uporniji od pozera.
Neki primeri trajharda:
-Osoba koja na fejsu svakih 10 minuta kači statuse o tome koliko joj je dosadno.
-Osoba koja posle minorne unesene količine alkohola skače okolo saopštavajući svima da se „razvalio/la“.
-Osoba koja konstantno priča o enormnim količinama buksni koje dnevno vari.
-Osoba koja tokom konverzacije na bilo koju temu redovno citira Tolstoja, Bukovskog, Kafku, Platona ili Erika Kartmena.
-Osoba koja ne propušta priliku da svim prisutnima saopšti da je vatreni navijač kluba druge Švedske lige, ne znajući pritom da nabroji 5 igrača istog.
-Osoba koja celu okolinu upoznaje sa svojim novim gej prijateljem.
-Osoba koja na svaku započetu priču o školi/fakultetu ljutito odgovara kako je to ne interesuje, jer on/ona svakako nije štreber, te pomenutu ustanovu, kao i učenje uopšte, izbegava u širokom luku.
-Osoba koja koristi nehumane količine smajlija (trajhardski smajliji: :))))))))))))))))), :DDDDDDDDDDD, :pppppp)
-Osoba koja napominje da je hipster.
Kada ''previše smo slični'' i ''previše smo različiti'' istoj devojci znači istu stvar: odjebi. Tu čovek stvarno ne zna kako da se postavi. Šta sad da radim? Da malo pogledam šta te zanima i da se potrudim da razvijem stav ili da ništa ne radim i buljim kao duduk kad mi pričaš o mogućnosti razvoja osećanja od strane mašine programirane da uči? A, da, da odjebem.
-E, Miki, aj odo' ja da probam kod one ribe.
-Aj.prilazi devojci
-E, mala... Da ti nije ćaća terorista?
-Da...
-Jer si prava bomba! Oćeš sa mnom u neku šetnjicu, ovo-ono. Anđele, pam pam pa ram pam... Anđeleeeeee!
-Jao, hvala na pozivu, ti i ja smo previše različiti, nemamo nikakvih zajedničkih interesovanja.vraća se drugu
-Jebiga, ova je neki hipster, čim ne voli georgijanje, na ''Anđela'' nije pala, nemam ja tu šanse, mrzi me sad da nastavim da je smaram.
-E, mogu ja da probam?
-Aj, idi, hipsteru.ovaj drugi prilazi devojci
-Primetio sam ti majicu, hahahahahahaha!
-Jao, hvala ti! Pazi ''The Cake is a Lie, or May God Strike Me Dead!''
-DA! Ali fora da L to kaže, hahahahahhahaha!
-Imaš jabuka? Poludim kad ne dobijem dozu! Hehehe!
-A, ja mislio da si Misa.
-Nisam, ona je glupa.
-E, sad mi se stvarno sviđaš, da li bi htela da prošetamo?
-Jao... Pa... Ne, izvini, stvarno. Mislim da smo previše slični, ne bi to nikako išlo.vraća se drugu
-I, šta bi? Čujem nekako se smeškala, ovo-ono?
-Nemam pojma brate, nisam Šerlok Holms, daj pivo.
Ono što 'oće da padne na pamet kad kreneš malo da razmišljaš... Radio si sve po dobronamernim savetima roditelja, rodbine, trenutnog trenda zapošljavanja i predviđanja kursa evra. Završio si dobar faks, od onih gde mož' čak i bez veze da se zaposliš, imaš platu koja pokriva prosečnu potrošačku korpu, al' još imaš i za ponešto. Naš'o si ženu, koja je obavezno lepša polovina u vezi, stižu i deca, nisi od onih š'o su žigosani kao sami, naglas ih sažaljevaju a potajno im zavide, a i ti sami sebi naglas zavide, a potajno se sažaljevaju... Ne bi trebalo da nisi srećan. Onda skontaš da je sreća relativan pojam. Sreća koju živiš je nekakva sreća koja se plasira po televiziji, svakom romanu od hiljadu strana što su pisali dokoni Rusi kad nisu smeli da promole trepavice od minusa ili neke engleske usedelice uz čaj sa mlekom dok je prolazio lokalni lord na konju. Brate, i ljudi furaju jedno te istu stvar, ma ne dvesto godina, već hiljadu godina nameću iste standarde za sreću. Ajd' ovih sedamdes' posto što nisu srećni, ali kažu sebi to tako mora, oni su još normalni, ali šta sa onima što stvarno krenu da traže sreću? Ko je tu lud, a ko pametan, to se ne zna. Možda čovek i treba stalno da bude nezadovoljan, da smo bili zadovoljni onim što imamo, ne bi se ni spuštali sa drveta.
-Mama, tata, ja bih stvarno voleo da se bavim hortikulturom.
-More, mali, da si završio elektrotehniku, vukovac, grdosija, atleta, tu da mi se petlja sa cvećem kao oni što paradiraju na televiziji. Da se brukam pred komšijama.
______________________________________________________________________-Tata, ja bih stvarno voleo da budem dželat. Video si kako imam laku ruku, poštedeo bih muka sve one kojima zapadnem ja kao početnik. Pa odrubio bih glavu u jednom potezu. Vežbam svaki dan, evo, vidi, napravio sam i novi model sekire, tako da i ako, ne dao dobri Bog da neki novajlija omaši, da i oni sa volovskim vratom budu mrtvi, pre drugog sečenja.
-Ćuti i potkivaj konje kao tvoj deda i pradeda i svi ostali. Neće meni sin da bude neki hipster sa kapuljačom.
______________________________________________________________________
-Heraldijo, jebaću ti oca reptilskog! Zmajevi i ljudi se ne druže! Nisi ti tamo neki kineski lung bez krila, nisi ti kao ona pernata ptičurina amfider pa da se družiš sa ljudima i da ih opismenjuješ i čuvaš blaga! Ti si jebeni Evropski zmaj! DRACO OCCIDENTALIS MAGNUS, bre! Da te više nikad nisam videla da im pomažeš oko kopanja!
Heraldija je pomagala oko kopanja mnogo puta, bila je srećna, dok je nisu ubili banditi u potrazi za njenim blagom. Seljaci su je sahranili uz sve počasti.
Naučen na svakodnevnu ishranu domaćim kravljim kajmakom, ova muška jedinka, sirovina od čovjeka, predstavlja jednu vrstu ljudi koji žare i pale pijacama na kojima prodaju kruške i jabuke na svojim kamionima sa ispucalom ceradom. Nakon napornog dana u kojem su mu babe sa cegerima probile glavu kako mu je jabuka protrula i skupa, dok butira kruška ima previše šuge na sebi, a žele da bude što manje špricana otrovima protiv parazita, ova, ne može se reći endemska, ali zasigurno sve rjeđa sorta čovjeka jedva dočeka da dođe u svoje odaje u kojima očas posla spuca vruću pokajmačenu lepinu od koje mu stomak dobije dodatni sprat kojeg jedva sakrije svojom crnom majicom sa zmajem na leđima.
Kod fensi šminkersko-bledunjavo-mršavih građanskih djevojki zasigurno nema preveliku šansu za osvajanje njihovih tijela, jerbo ih odbija njegova bjelina oko usta koja ostaje od prekomjernog unošenja mliječne materije, te njegov Radovan Karadžić stil frizure i poznati miris štale koji je pokupio polagajući kravama i čisteći njihov izmet, ali zato kada se sa svojom Džetom pojavi u obližnjem selu, kod seljančica izazove iskru u očima k'o na Van der Grafovom oscilatoru. Te prave, istinske djevojke znaju da odijelo ne čini čovjeka, te pri njegovoj pojavi za sekundu njihov, k'o opanak debeli pičić olako ovlaži k'o ćošak zida starijih kuća. Dakako da je on jedan od onih ljudi na kojeg komšije računaju kada treba podvaliti leđima i kojeg će zvati kada treba da se iznosi đubre iz štale, da se očisti šupa, iskrči živica ili da se iscijepa tri traktorske prikolice bukovine, jer svojim jedrim, sirovinskom tijelom daje izgled nekoga k'o bi to mogao da obavi. Naravno, pošto je ovakav čovjek veoma mlad, nerijetko neoženjen, njegov posao na pijaci mu ne donosi prevelike prihode, te se zato ne libi da radi i ove poslove koji mu donose dodatne prihode od kojih će po seoskim diskotekama moći da ispija svakojake alkoholne napitke, dok se oko njega mota lokalna brkata droca koja ima troje djece iz čet'ri braka.
Moderno društvo često nema obzira prema kajmačarima, smatraju ih običnim neobrazovanim seljacima, ali zasigurno da kao i svako drugo živo biće, tako i on ima svoju pozitivnu stranu i vrijedi puno više nego što izgleda, jer sjetimo se samo kakva sve gamad živi među nama, počev od kriminalaca, hipstera i ostale bagre, a on sigurno nije njihov nivo. I tako, dok neki budu uživali u janjetini, kavijaru i skupoj ribi, on će bezbrižno da uživa u svojoj pokajmačenoj lepini i da zahvaljuje Svevišnjem na blagodatima koje mu podari.
Muški izbor od dva moguća kad život čoveka sabije u parter.
U tom momentu kao da je sav svet gricka kokice u publici i sve su oči uprte u čoveka pred kojim su dve opcije. Prva, kako se treba: naći fino, pedantno rešenje: kupi izlaznu kartu iz papazijanije, u zamenu zgazi ponos da guzicu sačuvaš, obraz smotaj pod mišku, sagni glavu i arivederči. Tu je drugo, kako se mora: pokaži zube, ponos ti je samo ostao, sve drugo si dao, uzeli su ti, ili možeš da izgubiš, inat neka proradi pa da se zakrvavimo – najverovatnije gineš, ali makar nisi pička, a ako preživiš, imaćeš makar o čemu pripovediti posle.
Izbor između ova dva deli granicu između muškarca i ziceraša. Muškarac živi sve vreme, kad se mora gine sa prkosnim osmehom Džejmsa Dina dok je jurio u poslednjoj vožnji Poršeom 550 Spajder, priča o njemu ostaje; ziceraš propuže kroz život, skrivajući se po marginama od utvara svojih strahova, uvećanih lupom kukavičluka.
Pazi one sirovine što su se namrštili, ne možeš ljude ubediti da nismo gledali one tri starlete Vikom orkestra koje su doveli sa njima... Došaptavaju se, sve mi se čini da će da nas šibaju.
Vidim.
Bokte, da izginem u rupi gde vuci spavaju koze analogno, koja mizerija od sudbine da te čovek pita. Da zaginem od ruke čoveka koji je uhvatio gospođu u rivirz kaugrl na meni, potpisao bih odmah, makar bi se imalo šta posle pričati. O, jebali me ovi tvoji hipster seoski vašari po pripizdinama, i ludu glavu kad pristadoh da dođem sa tobom. Šta ti kažeš da im se mi izvinimo, i kažemo da nećemo više? Jebiga, kažemo, zanele nas tri djeve nesvakidašnjom lepotom, pa živi smo ljudi. Našle nam slabu tačku, jebiga kad im šljokice šljašte k'o luster crnom leptiru iz pesme Ju Grupe. Obećamo im da nećemo nikad više, rukujemo se, platimo piće njima i raviojlama i brišemo?
Hm, drama kvin, da ja tebe nešto pitam... Je-si-li-ti-lud?! Da se izvinimo što su oni utripovali da im gledamo one tri, da li su ženske ne znam neka bude da jesu za potrebe diskusije i zbog opšte kulture, ženske što su doveli sa sobom? Idemo mi na njih, iza nas je zid bez prozora. Teoretski: - ti i ja možemo samo napred, praktično: – možemo i na pod, potencijalno: - ne bih ni da isključim mogućnost da će da nas okače za luster-ventilator. Kakogod, ovako izvesno dobijamo batine, ali, jebemu mater, makar ne priznajemo da nam se se sviđaju one tri ljančasterke – njih tri, sveukupan bilans: šesnaest zuba, dva paklića Morave bez filtera, kvadrat vrcaljkom razmazane šminke i jedan termofor pod pazuhom. I ti bi da priznaš da si gledao u njih? Imaš li ti imalo ponosa, ali imalo?
Jebiga, pa tu si u pravu.
To ti kažem. Idemo mi na njih, ne što se treba, nego kako se mora. Ako preživimo, makar pišemo memoare i boli nas kurac. Kad ostarim, lepo turim unuka na krilo, pijem kuvano vino i pričam mu kako sam se šibao sa čitavim zaseokom, odeljenje drvno-prerađivačke industrije, specijalizacija: letvice i bukove grede. Pazi, evo trče međedi! Prvo sad da nazdravimo po jednu čašicu kruške kao džentlmeni, a sad sad vataj flašu i pepeljaru u ruke, zagrađuj astal, formacija katanaćo!
Novi čin pomodarstva koji se iz dana u dan suptilno popularizuje i raste kao eksponencijalna funkcija.
Proslava gola jeste lični pečat i beleg po kome će naredne generacije pamtiti svoje omiljene fudbalere. Kada je trčanje ka navijačima, skidanje dresa i afrički ples postao lejm, veliki procenat današnjih aktivnih fudbalera se odlučilo na ovaj potez pantomime. Iako velika većina njih nisu toliko zvučna imena, njihove unikatne proslave golova ostaviće boldovani naslov u dosijeima njihovih karijera.
Po masonskim ložama fudbalskih menadžera kruže priče da je stavka volšebne proslave gola sastavni deo njihovih višemilionskih ugovora.
Primera je bezbroj ali najnovija proslava koja je postala viralna u svetu jeste Dele Alijeva. Monokl napravljen od prstiju koliko god da izgleda lako, velika je enigma, i iz prvog pokušaja gotovo niko nije uspeo da je iskopira.
•Kristijanova "goku" poza je toliko puta iskopirana da sam je jednom čak video kada su igrali Ropočevo i Velika Krsna u Prvoj Beogradskoj ligi.
•Verovatno najkontroverzija proslava jeste od Robija Fovlera kada je nakon pogođenog penala krenuo da šmrče belu liniju na golu. Iako ceo svet osuđuje njegov akt, on je samo ukazao da su golovi njegova droga i da je postao zavistan istih (valjda).
•Srpski golgeter Mitrović posle svakog gola "zavrće sijalicu" pored glave. On podseća svet da je iste nacionalnosti kao i Tesla, i da je sijalica Teslin izum, a ne od plagijatora Edisona kako pišu.
•Osnivač trenda "Ice Bucket Challenge", Saša Hipster Zorić, pre sedamnaest godina simboličnim polivanjem kofe 'ladne vode na glavu opisao je nivo stručnosti srpskih skauta. Tada je fudbal igrao ko god je hteo.
•Milan Lane Jovanović na svetskom prvenstvu protiv Nemaca nakon pobedosnog gola skače u tunel iz kog ga jedva vade. Tim skokom je opisao srpski fudbal bez ijedne izgovorene reči.
Ovaj poznati doktor je od malena stremio jednom cilju: kako pomoći ljudima, otpadnicima od medicine i društva.
Filantrop na neke vapaje nije ostao nem, pa je rešio, da par slučajeva uzme kao eksperimentalni deo, koje prati knjigu- "Sve ptice mogu da polete, ukoliko je nagrada odgovarajuća".
Taj bestseler za 2007/08 godinu je osvojio mnogobrojna priznanja, u sekciji "pomoć i samopomoć".
Scena: poslednji čas u doktorovoj klinici, gde on očekuje da vidi pobedu, svog dugogodišnjeg truda.
Soba, dužine 12m, na kraju sobe ogromni prozori, zatamnjeni roletnama. U sobi je graja dečjih glasova, koji se polako utišavaju, jer je doktor pomalo nervozan, što svi nisu na okupu.- "Počinjemo. Koga nema, neka ide gde mu je bolje. Uzmite svi svoje štake i polako se skupite oko mog stola.
(gleda dvoje zaljubljenih, koji se drže za ruke): Vas dvoje, šta radite?"- "Ništa, malo se kurčimo. hihiihi", odgovaraju kao da su jedno.
Doktor ne zamera, sviđaju mu je, jer su se upoznali na njegovoj klinici, što je dobra preporuka za nove klince. Hm, kad je malo bolje razmislio, mogao bi i da proširi delatnost, zašto da ne? Mentalna beleška, za kasnije.
- "Đe ste pičke? Izvin'te na kašnjenju.", ulazi slatka curica, vitlajujući svojom štakom.
Doktor se uhvati rukama za glavu, više da sakrije osmeh: " Ulazi i ti, nesrećo. Ima li neko da se boji, pa želi da odustane?"
- "Evo, ja neću više. Mislim da ste Vi običan šarlatan, moji su mi tako rekli. A, moji nikad ne lažu. Doviđenja" , kulturno je otpozdravio jedan pacijent i demonstrativno izašao.
- "Nema problema. A vas dvoje? Ti mali, samo se udvaraš. Vidiš da se devojka smorila. Ok, sad želim da svi spustite svoje štake na pod i krenete prema prozoru. Takva je bila vežba, a dogovor još stoji: ko stigne do prozora, dozvoliću mu da podigne roletne, i vidi šta se krije iza nih! Krećite."
Družina je poslušno krenula ka prozoru. Verovali su svom doktoru, jer je i on verovao u njih. Dobro, bar u neke.
Dobro je bilo. Svi su stigli do prozora. Ćutali su u iščekivanju. Doktor je spektakularno podigao roletnu, ni jednog trenutka ne skidajući pogled sa njihovih lica.
: pa ...
: to ...
: je ...
: groblje!!!Čuo se skoro, jednoglasan uzvik, pun razočarenja.
- " Da, to je groblje. Vaša nada, nekad, a sada vaš strah. Nadam se da vam je jasno: sve vreme, vi želite da dođete do prozora. I kad ste stigli, nije vam dovoljno.
Ne razumete da ste dovde došli, tako što ste napredovali, korak po korak. Ne može se odmah, do prozora."- "Kako je ovo mudrooo", oduševljeno su povikali. "Pa vi niste samo doktor, vi ste više, neki sensei!", ironično dodade "najmlađi" od njih. Ostali, prevrnuše očima.
- "Ja ne mogu više ovako. Suviše sam se trudio a nagrada uopšte nije izuzetna." reče jedan dečak, tužnog lica. " Napuštam vas sve, mislim da ću najzad biti slobodan."
Kada je taj tužni dečak zatvorio vrata za sobom i otišao u svoj hipster raj, svi ostali u sobi su, tek tada, osetili isto.
