Ne moraš da se zakuneš, samo potvrdi prethodno rečeno.
- 'Ajde matori, čekam te pola sata. Gde si do sada?
- Ne pitaj. Bio sam nešto kevi da uzmem do grada i zamisli, naletim na Velju i Mariju kako se ljube u parku.
- Zakuni se brate?
- Da bre, Velja i Marija se ljube. EJ! Pa do juče se nisu podnosili, a vidi ih sad.
- Koji je on ljomber, ja ne verujem. Nego ajd' na pivo, osuši mi se grlo.
Ono što pomisliš, neretko i čuješ kada ti cura kaže ili od nekoga čuješ da ima gnojavu anginu. Apsolutni pobednik stvari o kojima ženke ne bi nikada trebalo da govore.
- Some, što pobeže od Maje? Pustila vlagu na tebe, koji ti je kurac?
- Ma zajebi, hoćna je ona i sve to ali ima gnojavu vaginu. Nisam mogao da poverujem šta mi priča, i još mi pokazuje tablete koje uzima.
- Koji si ti ljomber, nije vagina nego angina. To ti je kao upala grla valjda.
- E jebiga, sad nema nazad. Rekao sam joj da idem na tri meseca u Kazahstan da muzem koze preko studentske zadruge.
Ne radi se ovdje o velikim gradovima, gdje se zna kakav takav red tj. pješaci znaju da budu stoka neopjevana pa nit' vide, nit' hoće da vide. Jedan turio one džidže uuvo, drugi gleda kakvo je vrijeme, baba zinula u ceker, onaj drka ajfon...Svako fura svoj fazon. Tada i vozači malo više paze na crveno, osim tatinih i maminih žgadijaša. Bato, u malim gradićima, varošima, kasabicama, gdje imaš dvije, eventualno četiri zebre u tragovima, gdje semafor čeka odobrenje za urbanističku saglasnost od 1973., zna se red! Prednost ima baja u askoni, ili golfu. Zato i jeste baja, a ti sirotinja, jer pješačiš. U malim gradićima se uči pravilo gledanja lijevo-desno prije nego što pređeš ulicu dok se ne oženiš, a i onda te ćaća ponekad opomene, jer, tako je poginuo taj i taj. Ipak, diskaveri, nacionalna geografija, ponekad i domaće televizije, uče motorizovanu malograđanštinu da ponekad stanu na pješačkom prelazu, da puste pješake.... Nuspojava je tragikomična. Dok ljomber u askoni, lijevim laktom maltene izbačenim u drugu traku kroz pendžer, polako staje, uz škripu dotrajalih kočnica i smrad lože iz auspuha, on, skidajući kineske rejbanovke, lovi tvoj pogled, tražeći zahvalnost za to što je stao, što te nije zgazio. Ti, jadan, pogleda uhvaćenog buljavim očima krezavog vozača, cimaš glavom, staloženo, u znak poštovanja, respekta, užurbano prelaziš na drugu stranu uz "Jebem te živote"!
- Moraću da sebi nabavim jedan rejban za prelaske ulica, pa nek je i za pet evra.
Ljudina i po' sa dva.
Greh njegove drobnjak majke sa "čovekom" tipa Valuev ili Vraneš kad na trenutnu težinu nabaci još pedeset kila. Uplašiš se kad ga vidiš, a među masom ga je lako uočiti. Kad te ošamari, zaboraviš pola osnovne. Obično je neiskvaren i ima dobru dušu, ali ne želiš da ga iznerviraš jer će ti to možda biti poslednja stvar koju je tvoj mozak uspeo da obradi.
Dobro ga je imati kao ortaka pošto u gradu možeš biti siguran da te neki ljomber neće zakačiti ramenom i zveknuti flašom o glavu jer si mu mrtav pijan prosuo crno vino po beloj košulji.
- Kakvo sranje bilo sinoć ispred?
- Ma neki likovi napali malog Miću, a on zovnu ujaka, kad vidiš samo odjednom pomračenje Meseca, dolazi moman i lupa im klempe. Oni samo ćute i gutaju knedlu.
- Zajeban neki, a?
- Pa on ti za ručak pojede kazan sarme, a za večeru lonac ličkog kupusa.
Vanserijski ljomberski potez, uglavnom rezervisan za pripadnike džiberskih grupa indijanaca koji se u tom trenutku nalaze na svojoj teritoriji, a sastoji se u tome da jednog od njih ili nekog klinca koga znaju, gurnu malo jače na nepoznatu osobu koja tuda prolazi i nije iz tog kraja.
Naravno, pre svega toga sledi procena da li postoji mogućnost da se ipak izvuče deblji kraj, tačnije koje je brojno stanje žrtvine ekipe i kakvo je naoružanje možda u opticaju međ' njima.
Ako se sve kockice slože nastaje ozbiljan Hejsel, jer šta god žrtva odgovorila na njihovo điđansko pitanje što ne pazi kuda ide, ne ginu ozbiljne batine.
- Matori je l' imaš pljugu? Umirem. Nisam upalio cigaru tačno tries šest sati i dvadeset minuta.
- Ne daju pljuge u ćeliji a?
- Ne daju mamu im jebem, al' neka, vredelo je.
- A što si bre tukao tog lika toliko, jesi ti normalan? Naišao sam kada su te panduri skidali sa njega. Ubetonirao si čoveka.
- Nije to džaba bilo, ne brini. Prošle godine sam bio sa Bosketom kod njega u selu i otišli nas dvojica do neke folkoteke tamo. Bilo gotivno, navatali mi neke cupi, cirkamo, zezamo se, ma skroz opuštena atmosfera. I krenem ja do WC-a, prolazim pored neke ekipe hardkor brđana i oni gurnu nekog klinca na mene.
- Ne seri, koja ljaljanska fora.
- Ma da bre. I naravno, znao sam ja šta sledi. Okrene se baš ovaj magarac što sam ga prebio i unese mi se onako u facu i kao pita me što ne pazim kuda hodam.
- Au koja dreš fora, ne verujem.
- I ja tu kao nešto krenem da ga nabodem, al' pregaziše me seljaci za sekund. Međutim nije im to bilo dosta, nego izveli i mene i Bosketa napolje, odvezli nas u drugo selo, skinuli gole i ostavili na centru tog sela.
- Mamu im jebem šabansku.
- I sad zamisli samo koliko sam bio srećan juče kad sam krenuo do radnje da kupim pivo, a ovaj magarac me zaustavlja da me pita gde je Ulica Žrtava Nacizma.
- Kako te je usralo matori.
- Ma 'de nije. Puna kesa flaša, lik sav izgubljen nema pojma gde je i još me ne prepoznaje. Samo sam mu rekao da je na pravom mestu.
- E, a 'ladno su ga odvezli u bolnicu u toj ulici sto posto. Najbliža je.
- Eto, pomogneš čoveku, a oni te uhapse.
Kravata kod političara, a i običnih ljombera koji ne znaju kako se treba ponašati u skladu sa odelom kojim nose. Jednostavno, ne stoji im kada su u gradu, jer selo još, odakle dolaze, nije izašlo iz njih. Portikla je predstavljena metaforično, jer se nosi isto kao i kravata - oko vrata, i služi da bi se deca sačuvala od fleka koje bi nastale kada nešto jedu, a političari kada bi izbacivali razna govna i laži kada navode njihova obećanja.
Dakle, portikla i kravata su na neki način 'upijači sranja', kako kod dece tako i kod odraslih, jer gospoda, ne bi bila gospoda da nemaju kravatu. Bez kravate bi izgledali kao da promovišu nova odela, odnosno da su došli samo onako, jer nemaju šta da rade.
- Ščuo da onaj Tači nije više predsednik Kosova!?
- Ma jesam. Čovek je klasičan seljober. Šta sad on misli, da što je stavio onu kravatu, da je neko mudo. E pa nije bogami. Ako je završio filozofiju, ne mora da znači da je pametan. Jel tako?
- Tako je, nego kad si rekao za kravatu.. To je portikla batice.
Poprimati ljomberske karakteristike, manifestovane kroz ponašanje inače nesvojstveno svom karakteru. Imati svoje neslavne momente, na mahove predstavljati pravi talenat za transferčinu.
Tako te nešto opali da priđeš ribi sa forama iz "Munja", pa ubaciš i fazon sa roditeljima teroristima skupa sa anđelom bez krila. Isto tako kreneš da psuješ sušu u pabu jer te je oborila poslednja tekma na tiketu. Odeš pod šator i staviš pevaljci 'iljadarku među sise da ti peva "Siroma' sam nemam para". Razbiješ čašu od kristala i kreneš da ljubš ortaka, pogodilo te. Kupiš tompus. Kažeš njenoj majci da izgledaju kao sestre. Desi se i donekle nije strašno, ali ako kreneš da podvijaš jednu nogavicu, znaj da su se oni mahovi stopili u opasnu celinu.
- Napušio sam jutros jednu šalterušu samo tako. Odem da overim zdravstvenu, a ona mi zatvara prozorče ispred nosa, kao pauza. Lepo je zamolim, kažem žurim, a ona me nije ni pogledala. Krenuo sam sve po spisku. I dečicu, i babu, i dedu, i jetrvu, a na kraju sam zalepio žvaku na staklo.
- Što voliš tako da se seljačiš? Mislim, jeste da je to šalteruša, al' nisi u Donjem Trtkovcu.
Ruralni pandan izrazu "u kolibu!". Mnogi psi na selu obično stanuju pod košem (skladište za kukuruze) koji je odignut na betonskim stubovima kako bi miševi slabije dolazili do kukuruza. Pošto je to zagrađeno i vrlo je jednostavno ispod koša napraviti kolibu za kera dodavajući samo još jednu dasku pozadi kako ne bi furao vjetar s obje strane, često tu možemo vidjeti kera kako se igra u prljavoj dekici dok oko njega kruži roj muha govnara.
Stoga je jasno da se izraz u slengu koristi kada želimo da odbijemo od sise nekog ljombera, đeriza od čovjeka koji nam opasno piči po živcima i čije nam je mišljenje bitno kao lanjski snijeg ili pak da nekoga ubijedimo da je naš stav pravi stav.
- Šta ti misliš ako sam ja plavuša da ne kontam da si me doveo u ovu šumu da me jebeš?! Sramoto jedna!
- Žuja, pod koš! Pola sata me drpaš u disku, sad kad sam te priveo u sokak, glumiš mi gospođu Hadžizdravković. Vidiš da nema nikoga u krugu kilometar, niko neće da te vidi.
- Dobro onda. Ali prvo normalno, pa onda u čmoooor!
Šablon za muvanje pičetine, bacanje spike;koja je različita od momka do momka.
Postupiti i predstaviti joj se onako kako najbolje umeš, pokazati joj svoje osobine kako najbolje umeš, bilo da su loše ili dobre, tj. prići joj na određen način koji si zahvaljujući praksi dobro uvežbao, te sad malo koja će da odbije. Dok će gejmer da priča o kompu i novom ekranu za koji je pare skupljao dve godine, metalac o metalikama i koncertu na kom je prvi put uzeo dop, ljomber o svom novom ukradenom telefonu iz Italije i o tome kako se prošli vikend odvalio sa ortacima kod njega na gajbi pa kar'o bez kondoma te ga je sad strah, ti ćeš iskusno nju da hvališ i zanimaš je, ili ti kako bi iskusni jebači american teen filmova rekli - staviš akcenat na nju.
- Ko te prati ćiku a?
- 'Ajde odjebi ljakse.
- A može jedna slika najnovijim ajfonom?
- Aaaa, pa može a, može i piće, hehe.
On je obesio kosu o klin. Martinke dao ćaletu da mu se nađu kad krene u štalu a majicu Blek Sabata keva koristi za pranje prozora. Pogazio je reč a onda se dodatno iskenjao po njoj, čak se nije ni okrenuo da vidi remek delo.
Klupicu u parku zamenio je splavom. Dia sa Markom Bulatom a umesto printa Motorheda nosi print fejk Dolče i Gabane iz Kuala Lumpura. Ne bi to ni bilo strašno, odrastanje jebiga, da ovaj specimen ljombera sada ne pljuje po svojim nekadašnjim saborcima u rokenrolu. Hoće da napravi distancu između sebe sada i nekada, ipak je važno šta će selo da kaže.
Nadam se da će satara Osmog putnika 2 da ga stigne.
Nekada.
- Da mi je biti morski pas
Bar jedan dan, jedan sat, jedan tren
Biti morski pas.Arčibald - Koje njesra ovaj Osmi putnik a?
Čombe - Krš.
--------------------------------------------------------
Sada.
- U libar svojih dugova
Upiši mene
Jer odavno te kupujem
S onim što si htjela čut'Arčibald - Ipak onaj Osmi putnik nije bio toliko loš kao ovo?
Čombe - Krš.
Ne, ne taj Bruno, drugi jedan lik je u pitanju, ne znaš ga ti. Junak brazilske telenovele koji je imao usrano detinjstvo u Evropi i onda mu se ukaže prilika da šmugne preko bare. Pošto je bio čovek sa sela ali ujedno i seljak, iskoristio je sve svoje genetske predispozicije i počeo da se bavi stočarstvom. S vremenom je postao jedan od najvećih brazilskih poljoprivrednika, što mu je dodelilo nadimak Kralja stočara. Onda mu se avion strmopizdio negde u Amazoniji gde je jeo crve mesecima (što, jelte nije sramota, živ čovek sve mora) i provocirao domaćice širom kugle zemaljske pošto ga nije bilo četvrtinu serije. Oženio posle Luanu, jednu od bezzemljaša, koja je ironično jedina naslednica zemlje njegovog strica, Žeremijasa Berdinacija, i zakletog neprijatelja.
- Vidi ovog stočara, koji je kraljina... 'ladno je uz'o da njupa jebene špice dok sedi u prvom redu Karmine Burane.
- To i Kacoste maja na trenerku.
To je ono kad ti neko kenja i pripisuje razne pogrdne epitete zbog toga što voršipuješ Ipčeta Ahmedovskog.
- Brate ja ne verujem koji si ti ljomber! Slušaš Ipčeta Ahmedovskog!
- Sine, Malom Rambu možeš samo da se sagneš, a za ovu uvredu vidimo se krajem meseca u Strazburu. U VEROISPOVEST MI NE DIRAJ!
Tigrasti bodi. A možda je i zebrasti. Desi se nekad da je jednodjelna kombinacija dopičnjaka sa dubokim dekolteom - da mi je samo znati ko šije te stvari. Kosa duga, crna, masna, lakirana, krije gola leđa. Sise - fantastična četvorka. Glas promukao - ima tu i pijeska, i šljunka, i svakojakih drugih elemenata sa separacije na šljunkari. Noge debljine omanjih grabova nose tijelo blago izbačenog salastog stomaka, jer nije ni čudo - ne pjeva takva u čvrstom objektu, samo šator brale. A...tu se jede krmetina, jagnjetina, pragnjetina i čobanac. Kalorije se mjere u 'iljadama. Lice je poligon za šminku koja se važe u kilama. Karmin crven, crven, crven. Mozak je baždaren da izvuče pare, mnogo para. Aj' što je takva, aj' što nije ni baš neko oličenje poštenja, pošto se namijenjala krila ljomberastih gasterbajtera po seoskim vašarima, aj' što je podno njenog venerinog brijega kampovala svaka treća močuga iz okolnih sela, kad dođe i na uvce zapjeva zadnji dinar daješ. Ne'aš ti tu šta!
Sinonim za bezbednost.
-Vidi matori š'o sam kupio kofer. Ima čak i šifru za zaključavanje.
~Kakav si ti ljomber.
-Š'o brate?
~Pa 'de si vid'o šifru za šnir, bilmezu jedan?
-Tačno, brate, tačno.
Iritantna humanoidna podvrsta, koja pri susretu sa tobom insistira na retardiranom isticanju muškosti, umesto sasvim zadovoljavajućeg čina stiskanja šake pri standardnom rukovanju. To rade jer su, najverovatnije, u pitanju latentni homoseksualci.
Srdačnost ovog ljombera, koji je, kao i pri prošlom susretu, odeven u svoju omiljenu trešu, počinje širokim osmehom i insistiranjem na haj-fajv položaju šake, a nastavlja se iznenadnim snažnim stiskom i ljaljanskim savijanjem tvog ručnog zgloba, kako bi stekao prednost u ovoj ličnoj borbi. Obično se završava pobedničkim komentarom poput "ojačao si ko dinar", ili taj neki fajzen.
Ukoliko, pak, kad si dokon, rešiš da papanu pružiš otpor, i uzvratiš mu konkretnim nadmetanjem u obaranju ruku, možeš očekivati da vidiš grimasu sličnu onoj pri procesu kenjanja, bezuspešno zakamufliranu onim početnim osmehom, uz pohvalni komentar "vežbalo se", saopšten kroz zube. Najčešće sledi simulirani niski udarac slobodnom rukom ka tvom stomaku, kako bi te pokušao dekoncentrisati, ali to na kraju ipak iskoristi za pad u srdačan zagrljaj i tapšanje po leđima kao vid bliskosti, čime donekle potvrđuje onu teoriju o homoseksualnosti odozgo.
Ona jedinka ljudske vrste kojoj je razvoj prestao u stadijumu između larve i lutke. Umesto jednog velikog ima dva mala mozga. Umna snaga mu je toliko razvijena da... U stvari, nije razvijena uopšte.
Sa sve većom blizinom ovog čovekolikovog majmuna i njegovog emitovanja gluposti, proporcionalno raste i broj spaljenih moždanih ćelija onoga ko se nađe u radijusu prisustva.
- Idem kod Nebojše da mi objasni neke stvari u vezi ispita.
- Samo mi nemoj reći da misliš na Nebojšu Tocila?
- Da, što?
- Ma ljomber, i na anketi bi netačno odgovorio.
- Kako misliš?
- Tamo gde trebaš napisati pol, on bi stavio severni.
Pevaljke domaće folk muzike nezapamtljivih imena. Statusno smeštene negde između tabloidnih divulja priznatih karijera i neafirmisanih prokeljki sa mikrofonom što zabavljaju na magistrali. Ove su se ipak dokopale nekog plejbek improvizovanog spota u Studiju3 DM-SAT-a koji je jedino zapamtljiv po zaglavljenom kablu od mikrofona među dojkarama, dodatno stišnjenim tri broja manjim crnim korsetom koji u objektiv kamere reflektuje nižerazredno osvetljenje. Dovoljno lošije pevaju od prvih, ali i dovoljno se bolje udaraju od drugih. Nediskretno fufičaste, feministkinjin trn u oku, vešto balansiraju na granici transfera blama svojom pojavom i ljubičastom senkom oko očiju, lopatom nanetom, kao i izrastkom na glavi koji nisu stigle da ofarbaju u ljombersko-žuto, ali se sve to kompenzuje zavodljivim njihanjem gore pomenutih prščanih atributa premazanih bronzanom kremicom sa šljokicama zbog kojih im je sve oprošteno opaskom kako im ne bi bilo oprošteno.
Mnogo je paralela po kojima su mogle dobiti ime:
- Harmonike-rastezaljke, ranije njihova uobičajena pratnja, danas zamenjena Jamahinim sintisajzerom
- Izveštačena podvrsta etno muzičkih numera koje odlikuje rastegnuti stil pevanja i mećanje "trilera" gde ne treba
- Telesno rastezanje od strane menadžera i muzičkih producenta dok im obećavaju karijere i ugovor kod Saleta
- Srednjevekovna sprava za mučenje
- Rastegljiviji dekolte za lakše smeštanje većih količina somundara tokom opštenarodnih veselja
- Brate, kako je bilo na žurci sinoć?
- Ma žasu, Pera Vinamp popio neku lošu đus-votku, pa gruvao rastezaljke celo veče, smučilo nam se dok Žeks nije doveo neke maloletnice koje su demonstrirale da i uz to može da se đuska.
Brazislki defanzivni vezni puno ime mu je Žibe Izekson Luis Fabiano Mota de Souza. Nije u srodstvu sa Tiago Motom. Još kao klinac na ulicama Rija pokazuje sklonost ka fudbalu ali se razlikovao od ostalih jer nije bio dribler i kreativac. Majka, koja je bila narkomanka i rava i heftala se za malo dopa, odlučuje na nagovor komšije da ga pošalje u jedan od lokalnih klubova na probu. Žibe odmah pokazuje zavidan nivo igranja odbrane i potpisuje svoj prvi ugovor. Zbog svojih defanzivnih karakteristika ubrzo počinje da napreduje i kreće put Evrope. Pored odbrane su ga krasile skok igra i paklena levica, pa je bio izuzetno opasan posle prekida. Đido Mova i on se susreću u jednom od klubova u kojima je igrao ali Žibe zbog sukoba sa agresivnim Đidom mora da traži sreću u drugom klubu. Iako je i sam znao povremeno da plane, Đido je ipak spadao u red najagresivnijih igrača i jednom prilikom mu je polomio pičku. Zbog nepomirljivih razlika Žibe je prinuđen da menja sredinu jer je temperamentni Đido bio ljubimac navijača. Često je upadao u sukobe što na terenu što van terena i neretko je izvlačio deblji kraj. Žibe završava karijeru krajnje neslavno, dolazi u Srbiju gde potpisuje za FK Jagodinu. Priča se da je bio oduševljen našom muzikom a pogotovo je voleo Tarmi Rićmija. Još jedna od glasina kaže da je Palma lično doveo Rićmija da peva njemu i Perici na uvce.
- Divi Gavajo što se obukao ko Tarmi Rićmi!
- Š'a je bilo šištavac!? Aj Đido Mova ako smeš?!
- Ma Žibe Mota ljomberu!
______________- Aj Žibe Mota Garinča mojne te razbijem ko pičku!
- Ma ava kari! Avataru, Đedaju dodžite ovam ovaj nešto oće od nas!
