1. Šef te više otvoreno ne drka, već je postao naprasno ljubazan prema tebi.
2. Ne napinje te da ostvaruješ ciljeve i par meseci unazad te ne smara gde si bio i kad i kolike troškove praviš (ovo ako je recimo septembar pa čeka da dodje nova godina kad će da te zvekne po osnovu neostvarivanja godišnjih ciljeva)
3. Svi se nešto ućute kad udješ u kancelariju.
4. Probleme koje ti inače rešavaju zbog potreba posla, npr IT probleme, sada ni ne pomišljaju da odmah ili uopšte otklone.
5. Personalac te zove i pita te kako ti beše adresa stanovanja i da li si menjao ličnu kartu ili slično i kad misliš da iskoristiš odmor koji ti je ostao a tek si došao s mora.
6. Crko ti hard disk, slučajno.
7. Pitaju te da li imaš kredite i kako ide otplata, to ako te šef voli a otkaz nije do njega pa ti lagano daje znake da bi trebalo da počneš da se brineš. Suprotno od toga je da ako mu trebaš a kurčevit si, on ti svakog jutra donosi Blic sa oglasima za jeftine automobile na kredit kako bi se zadužio i postao pokoran službenik.
8. Ako si i ti neki menadžer, dvojica kolega koji su ispod tebe naprasno imaju nove ideje kako unaprediti poslovanje a šef ih sluša iako su nenadjebive nebuloze a sve uz kafu sa istima.
9. Čistašica ti svakog dana sredjuje nered sa stola iako si joj eksplicitno rekao da ne dira ništa jer kad ona to sredi ti ne možeš da se snadješ.
10. Raspituju se da nisi u šemi sa nekom od koleginica i to tako da ti saznaš.
Postojni i efikasna odbrana od svega ovoga koja donosi rešenje u mentalnom pogledu, mir u glavi, ali ne leči od samog otkaza.
