Osnovni motiv, poruka, kvalitet, poenta i element zapleta.
Jer, zaboga, kakvog bi smisla imalo da glavni junak bude staloženi mladić koji u svojih 25 još ima dovoljno živaca da smireno odreaguje na svakodnevne probleme? 'ajte, molim vas, to je takav kliše...Hrvati ga provlače od osamdesosme.

Poruka koju šalje izlgedala bi ovako:
Mi Srbi smo još krajem osamdesetih bili narod na nervnoj bazi razbijen k'o Perl Harbur. Sa civilizacijom smo raskrstili još u doba Nemanjića, a danas, sjebani ratovima, Mekdonaldsom, osiromašenim uranijumom i osiromašenom državom, sedimo na trotoaru, žvaćemo svoje cipele i zakrvavljenim...ma šta zakrvavljenim, krvavim očima merkamo turiste kao siroče provincijske kampere kad raspale roštilj. Naša komunikacija je svedena na neartikulisani bes, a razliku između dobrog i lošeg vidimo kao daltonista akvarel.

Bezkontaktna tehnika upoznavanja protivnika sa sopstvenim borilačkim vještinama.

Разлупан к'о коњ.
Крајњи епилог, уколико љубитељ борилачких спортова покуша да се заправо и опроба у истим.

Dečiji sleng za vakcinu. Upotrebljavaju ga i doktori da malo smire decu... A onda, u trenutku nepažnje, krknu detetu 50ml misterioznog rastvora atenuisanog bacila.

Zadnji vezni šank linije. Vezivno tkivo koje od prčvare pravi kafanu, od bircuza bistro, od lokala sa šankom i stolovima mesto koje ima dušu - ona, a ne neka druga. Nije to zanimanje, ili profesija, ili nadimak - to je status.
Znaju da budu i čovek, i žena, ali ređe. Odavno su ušli u popis inventara svog omiljenog bara. Stolica, ili čaša i pepeljara mogu da fale, ali barske mušice ne - uvek su tu. Konobar i ne pita, nego nosi. Često imaju i svoju teku u kojoj su stotine recki neplaćenih pića. Ipak, ko je sad taj gazda da postavlja pitanje kad je on šesti vlasnik u poslednijh 20 godina, a barska mušica pamti vreme dok se zidao lokal. Voli da popije, ali ne uvek. Za partiju domina je tu, šah, karte, samo reci.
Krenuo je jednog dana kao student možda u biblioteku, i navratio. Otad, svakog dana je išao u biblioteku i navraćao, sve dok nije prestao da ide u biblioteku i dolazio samo na svoje omiljeno mesto. Posle mu je bibliotekar donosio knjige tamo...

Neokaljeni. Nikad podigao ništa teže od kašike. Indivuidua koja nikad u životu nije čula za reč ne. Mamin i tatin sinčić. Večiti student o tudjem trošku. Poštedjen znoja i naporog rada. Nikad mu od rada žulj na ruci nije pukao ili mu koža pocrvenela na suncu. Video i more i planinu, ali o tudjem trošku. Nikad zaradio svoj dinar. Borac za radnička prava, večiti filosof, serator i prosvetitelj, ali bez ijednog dana radnog staža.

Омиљена рекреација криминалаца. Барем судећи по написима у штампи.
- "Серијски убица слободно се шета главним градом";
- "Провалник, одраније познат полицији, шетка се улицама";
- "Шетња: и храна и лек, исповест психотичног силоватеља".

Jakna koja se najviše furala krajem osamdestih. Boja je obično tamnija nijansa plave, sive ili zelene, a neodoljivo podseća na fabričke kombinezone po kojima je I dobila ime. Otporna na vodu, sneg I na bojevnu municiju, a veoma jeftina bila je veoma popularna medju radničkom klasom I studentima. Još uvek nije izašla iz mode, a ne verujem da će ikada izaći, ali je dosta manje ljudi nosi,verovatno zbog cene, a uglavnom je nose hipsteri. Interesantno je što je zamišljeno da ta jakna bude jugoslovenska "vijetnamka'' iako ne liče, verovatno zato što je dizajner bio našljokan lozom.

Savršena zamena za toalet papir.

Naratorsko upozorenje da planirana akcija i spika ne prolaze u najavi. Topla preporuka, da iskuliraš i ugasiš to unutrašnje 'Mogli bi' jer u suprotnom radi gargija.

Грешник. Мукица.

Човек к'о и сви остали. Иде тамо где му срце тражи и душа води. Јури она ситна задовољства о којима машта ноћима, а које му нису увек на дохват руке. Другима понекад изгледа смешно, помало идиотски, ал' не може против тога. То му је у крви. Волео би он тако сваки дан, ал' нема сирома'. Проста ствар.

Moderno primenjena maksima, svi putevi vode u Rim.
Kako je Rim nekada bio centar civilizacije, trgovine, umetnosti, tako je danas Kišinjev centar cirkulacije narkotika, belog roblja i kradene bele tehnike.
Ako si nešto izgubio, u Kišinjevu je.
Komšinica otišla u Ulcinj, na letovanje i nije se vratila? U Kišinjevu je.
Usrao si se od alkohola, ne znaš gde si? U Kišinjevu si.

Kada debeli ljudi, koji su ležali na leđima, ne mogu da ustanu, pa pokušavaju, kao prevrnuta kornjača, da se rotiraju na neku stranu, ne bi li ustali.

Iritantniji od trejlera. Najnepotrebnija stvar na svetu. Prilika da vidite ključne scene u filmu, zaplet, rasplet, specijalne efekte, najsmešnije delove...po nekoliko puta. Posle ovoga gledanje filma je suvišno. I sve to uz neizostavno dupeuvlačenje. Svi hvale sve. Stari glumci mlade nade, mladi glumci hvale iskustvo starijih, svi glumci hvale scenaristu, scenarista hvali 'momke' iz ekipe za specijalne efekte, momci hvale svoje kompjutere...a reditelj hvali sve njih.I svi zovu jedno drugo po imenu. Svi su oni jedna velika porodica, a prezimenima nije mesto u porodici. I što je ključno super su se zabavili za vreme snimanja. Koliko god film bio dobar...film o filmu će ubiti i najmanju želju da ga pogledate.

Bajka koju su izmislile majke kako bi vuk mogao da im pojede svekrvu.

Neobična vrsta ljudi koji će istim "žarom" da objave da je stiglo proleće, i da je u nesreći, na jugu Ruande, poginulo 129 rudara.

Kredit u kojem su se zamenili nosilac i žirant, pa kredit otplaćuje žirant.

Особа која је у детињству маштала да постане Мр. Универзум у бодибилдингу, за сваки случај завршила економију да има сигуран посао, а током студија престала са активним бодибилдингом (јер је учење пренапорно, па није било снаге).

Najveći mogući stepen opuštenosti živog čoveka. Opušteniji od toga je jedino onaj koga su već svečano obukli za sanduk. Telesna nirvana. Zamislite samo kako je dobro tom mlitavom kurčiću dok se nestašno valja u mekanom, rashlađujućem brašnu, kao neki veseli uštipak. Kao i mački kada se probudi, po dvestoti put na dan, pa se protegne koliko je duga, savijajući telo u C, tako da joj glavica i zadnjica konvergiraju. Ili vama dok vas češka osoba u koju ste zaljubljeni do ušiju, a preko tih istih ušiju vas pita hoćete li 'ladno pivo...

Najviši stadijum krkljanca. Dobio naziv po tragediji na istoimenom briselskom stadionu, kad su u finalu kupa šampiona u fudbalu, Liverpulovi navijači u stampedu sabili navijače Juventusa do zida koji se na kraju srušio, te je izginulo 39 Italijana. Hejsel se odigrava u vozilima GSP-a u jutarnjem ili popodnevnom špicu, i na studentskim žurkama gde se V vodka prodaje po promotivnoj ceni.
Najzajebanije mesto u GSP-u je na vratima i uz šipku, jer tad imate osećaj da srce, jetra, pluća i slezina žele da se spoje u jedan organ, jer vam otpozadi horde penzionera uzimaju nevinost, a facom ste priljubljeni uz šipku.