Zvijezda vodilja svakog manijaka i silovatelja!

Zadnji deo seoskog dvorišta u sklopu domaćinstva.
Obično se ne primeti odmah po ulasku u dvorište, jer od pogleda je skriva neka pomoćna zgrada ili štala.
To je jedna nedefinisana površina koja podseća na baštu, ali ipak ne zaslužuje taj naziv. Nije da nema voća i povrća u njoj, ali ne retko je to samo eksterijerno skladište za zaboravljene stvari.

U gradu se za tu namenu koristi tavan ili podrum, a ovde je slučaj da na raspolaganju imaš ponekad i pola hektara prostora, sa kojim možeš da radiš šta hoćeš...
Svaki krš koji se nađe tu, dobije svoju namenu.
Stara lada special može poslužiti za itekako funkcionalan kokošinjac, a od kamionskih guma odlični bazenčići za prasiće...
Prerađenim uljem od rakovice kad premažeš tarabu, neće ti više pasti na pamet da je preskočiš u novim pantalonama.
Za domaćina, bašča je nešto poput kreativnog centra ili velikog igrališta za odrasle.
Tamo se rađaju nove ideje, a i psihički se osećaš bolje, izolovan od svakodnevnice. Često domaćin ode u bašču sa kofom za vodu, a vrati se bez nje, sa parčetom nekog zarđalog lanca, koji je kao fabrički napravljen za budževinu koju pravi danima.
Prisustvo vezanog dodž-a je obavezno, zbog mogućih nenajavljenih posetioca.

Svaka bašča mora da ima dobro skrivenu osmatračnicu, kao video nadzor za nadgledanje dvorišta i komšiskih bašči. Pošto najveći deo dana domaćin provodi tu, pod izgovorom da "ima neka posla u bašči", on zapravo kontroliše funkcionisanje domaćinstva i protok žive materije u komšiluku.
Nema šanse da komšinica Rada dok okopava luk, ne bude snimljena!
Dući po ko zna koji put zazvoni mobilni sa skrivenim pozivom, dok preko tarabe šatro razmenjuje neki insekticid sa Dušankom...

Ne postoje dve iste ili slična,
svaka bašča je druga priča!

Vozač zglobnih autobusa.

U razvijenim zemljama postoji takozvano, nepisano pravilo "3 sekunde", odnosno, ukoliko parče hrane ispadne na pod, ako se pokupi u roku od 3 sekunde, i dalje je savršeno dobro za pojesti.
Na našim prostorima, usred propasti ekonomije, a krajnjeg porasta lenjosti, pravilo je zvanično preimenovano i produženo na 15-sekundno. Jer, dabome,nije lepo bacati hranu, a i ko ce tako brzo da se sagne!

Srpska narodna tradicionalna nošnja.

Starija gospođa kasnih pedesetih i ranih šezdesetih godina sa istančanim ukusom za automobile.

Ona je vrlo pobožna žena, ide u crkvu svojim četvorotočkašem svake nedelje, redovno posećuje zelenu pijacu, ponekad ode sa drugaricama na bingo i poneku partiju bridža a uživa u istančanom ukusu šerija pred spavanje.
Vrstan poznavalac automobilizma, ne zanimaju je prdavci nego samo provereni modeli sklepani u najfinijim laboratorijama Nemačke kuhinje.
Mag u izboru opreme, njen auto mora imati klimu, kožu, servo, alarm, senzore za parkiranje i još trista čuda za koje ni sama ne zna koj će joj kurac, al nek stoji.

Obavezno sive ili crne boje kupuju se iskljičivo modeli tri renomirane firme a to su Mercedes, Volkswagen i BMW, sveto trojstvo svake penzionerke u Nemačkoj, jer jebeš 40 godina staža a kupiš recimo japanca nekog. Odma si izdao hardkor, i svi na pijaci a i u crkvi će ti se smejati, blam jebote.

I auto se ne vozi posle 150.000 kilometara. Ne. On se prodaje u inostranstvo obavezno, da bi se kupio neki noviji model, jer baš juče je Gertruda tri straße niže kupila najnovijeg Golfa VIII generacije, a ovaj je tako pase i više nije nizašta.

I na kraju krajeva ovo je sve istina, nema laži nema prevare. Zar ne?

Jedan od najboljih izgovora za izbjegavanje pozdravljanja sa osobom sa kojom vam se ne pozdravlja. Jebiga, ne ljubi ti se sa brkatom ujnom, ćaletovim ortakom, ili jednostavno želiš da izbjegneš grebanje sopstvenog lica o nečiju neobrijanu bradu.

Погрешан и погрдан назив за раднике градске чистоће.
Ђубретари су они који ђубре и смеће бацају по улици, а не они који га сакупљају.

Trenutak kada prvi put pogledaš u oči svog novorođenog potomka, a on iskrivi usta u nešto što izgleda kao osmeh. Od tog trenutka si kupljen za sva sranja koja će ti napraviti u životu.

Malo sofisticiraniji način za dobacivanje pripadnicama lepšeg pola sa velikim poprsjem. Za razliku od klasičnih fora tipa: "Ks, ks, maco, dobre su ti dude" ili "'Ej, mala, 'oćeš da te karam?", ova fraza se ne završava bacanjem čvrstih predmeta ka napaljenim mužjacima i fizičkim nasrtajima na iste, već obično prođe manje-više nezapaženo.

Najčešći vid komunikacije između dva majmuna.

Ekipa alkosa koja procenjuje poreklo, sastav i kvalitet dobijene rakije.

Izraz kojim se opisuje koliko je nešto dobro urađeno, uz poštovanje svih pravila i propisa, po Ps-u.

Najčešće u Bosni, replika razočaranog domaćina kada mu u kuću dođe muško čeljade i zatraži pomenuto piće, pored pet vrsti domaće šljivke i tri vrste jabukovače - dunju i krušku da ne pominjemo. Jer, u domaćinskoj kući sok se i ne smatra za piće koje piju ljudi, a ako neko baš TO želi da popije, onda je trebalo da ode u kafanu i tamo poruči, a ne da dođe kod čestitog gazde čiji su specijaliteti iz kazana nadaleko čuveni.

Зајебана нација.
У обданишту свирају клавир, виолину и носну флауту. У пубертету склапају суперкомпјутер од дигитрона, кваке и руске салате. Кад добију 10 на испиту поништавају и траже комисију. Ако не испуне очекивања директора Ђунићира, самоубијају се јер су осрамотили претке до Косова.
Професионалци до коске. Њихова алтернатива извршеном задатку је још боље извршен задатак.
Не једу много и могу да стану у креденац.
То свака кућа треба да има.

Потиче од глагола издркавати (се) и широко је примењен у Срба. За дивно чудо, не означава третирање себе као полни орган већ описује хардкор облик курчења и злоупотребе службеног положаја.

Odevni detalj na vašem vršnjaku koji se navlači preko kacige kada se ne koristi močuga.
Naravno, ne nose svi kapuljače ceo život. Članovi partije zelenih vole da skinu kapuljaču sa kožne jakne i da furaju ćelavi zonfa.

Školski odmor i školski čas.

Osobe kojima ne možeš da kažeš da ih lažeš za njihovo sopstveno dobro.

Marko Marković među klikerima. Onaj potrošni kliker, koji nije tu da bi se njime kurčio kako ga imaš u kolekciji, već da radi pos'o za koji je i napravljen - igranje. Satkan od najbuđavijeg stakla, sa namernim mehurićima i nepravilnostima, naziv je dobio po tome što ima tri perca različitih boja, koja idu kroz sredinu. Najpoznatije podvrste su, zavisno od boje svakog pojedinačnog perca, bile one koje čine zastavu neke države, a po popularnosti su prednjačili Jugosloven, Germanac i Rumunko.