Пензионер:
- Знате ли ви колико кошта клозет на аутобуској станици? Еј, 35 динара. Па то је цела векна хлеба.

Студент:
- Чекај, 1100 динара за градски превоз. Па да ли луди су они? Јел' знају они какав излазак може да се изрежира за те паре?

Наркоман:
Зашто толике паре дати на лечење, кад их могу убризгати у вену?

- "Gordana" (previše lično, nije sa vama čuvala ovce);
- "Tetka Gordana" (nije vam tetka);
- "Gospođo Gordana" (nije vam ni tako daleko);
- "Mama Gordana" (nije vam mama, a i čudno zvuči);
- "svekrvo" (da, kako da ne);
- "Vi"; "mislim da ce Nenad doci u subotu kod Vas".

''Шта стојиш под том мрежом к'о Клептон, ниси у Ројал Алберт холу него на школском игралишту у Раљи, ајде мрдни мало!''

-Ovako ćemo... Đole, ti čuvaj Zeku, Vidžge će da uzme Raleta, a ja i Džimi ćemo da udvajamo Mišu.
-Ko će da čuva Svemirca?
-Ma pusti Svemirca. Njega Bog čuva.

-Мали, ајде избегавај снег.
-Али пада свуда?!
-Ма избегавај мајку ти безобразну! Шта сам ја будала па не видим да пада!
(Клинац скаче у страну, савија се, чучи, прави салто) (Овом лекцијом развија се свест о ауторитету).
-Добро, добро...
-Ај сад вас двојица идите и изнабадајте ону двојицу тамо што ходају.
-Али ми немамо ништа против њих...
-Полази бре!
(Враћају се са модрицама) (Овом лекцијом развија се самосвест и храброст)
-Добро је клинци, показали сте зубиће... Ајде сад идите купите нама пиво и вама неки сок. (развија се свест о заслузи и поштењу).
-Сад кад попијете то, по 20 склекова на брзину. Ајмо дечаци, морате да ојачате, види какви сте сви никакви...
(Клинци пумпају) (Савладавањем ове лекције млади регрути сазнаће да је у здравом телу здрав дух).
-Јесте гладни синови? Ђоле дај им паре да купе по пљескавицу. (Овом лекцијом такође сазнају да се труд исплати).
-Е сад нам треба и сок али немамо паре. Ту улећете ви... Правац трафика, дигните оном матором ћоравом једну кока-колу. Јеби га момци, у оваквим тешким временима човек мора да се сналази. Ми да имамо не би смо крали, јел тако Кизо, али и ви тако млади видите... рат, беда, инфлација, немаштина... човек мора да брине о себи. (Развијају се способности сналажења у тешким ситуацијама)

-Brate jel možeš da mi pozajmiš 100 jevreja imam jedan opasan fiks u subotu u nedelju vraćam 150, javio mi pašenog iz Austrije, kaže dolazi 100% samo da uplatim!
-Sve je to lepo, ali ne mogu.

-Kad sam ja bio mlad bila je čast da odeš u vojsku i to u pešadiju da se vidi od kakvog si materijala, da se pokažeš ko si i iz koje si kuće, da se vratiš 20 kila teži i spreman za ženidbu.
-Deda, sve je to lepo ali ja gledam i ovu civilnu da izbegnem.

-Znaš ja sam Darija, imam 19 godina i mnogo volim kada se provozam u nekim dobrim kolima vikendom kroz grad. Ne volim one žgoljave što mi pišu pesme i tako to... Nego 'ajd naruči nam po jedan viski-red bull da popijemo.
-Sve je to lepo ali ja imam 200 dinara u džepu.

...-I takvog me olešenog Mile odvede nazad. Još sam mu se u auto ispeglao.
-I šta ti je rekao?
-Ništa, jebote! Kontam, saće da mi se najebe mame zbog toga,ali ništa! Još me doveo u kuću!
-Vau, znam da je on tozla, ali ovo je vrh.
-Ne znam šta da kažem, Lemi vazda siduje torente...

- Brate svidjaš se jednoj maloj.
- Opa, Mićko! Kojoj?
- Grupi pedera. Hnjo, hnjo... Ne ozbiljno, jel znaš Maretovu bivšu, Anu.
- Njoj?
- Ne bi ti znao ono da jebeš. Svidjaš se onoj njenoj drugarici, Jeleni.
- A, jok... Anu možda ne bi znao da jebem, al' Jecu Goblina ne bi smeo da jebem. Otpao bi mi kurac.
- Što? Fina devojka.
- Ružna ko Englez, bre.

- Znate, ja nikad ne pijem, ali kad me već nudite ne mogu da vas odbijem...
- Rakija, pivo?
- Može, može.

- Господине, зашто штрајкујете и блокирате путеве?
- Зато! Док они у Београду тамо имају и од птице млеко, ми леба немамо да једемо! Све паре одма оду за Београд, а нама се после врати на кашичицу само!
- Али господине, Ваша фирма већ годинама прима паре од државе, коју највише пуни тај Београд порезима, а прича се да се у Вашој фирми систематски крало годинама, и да су крали сви - од теткице до директора, зато су сви до сад и ћутали?
- Није! Него паре лепо оду за Београд, а нас после нико не пита имају ли наша деца да једу!
----------------------------------
- Господине Локални Политичару, шта мислите да је узрок опште беспарице у нашој малој општини?
- Не да мислим, ја ЗНАМ шта је узрок! Све наше паре одма оду за Београд! Док они тамо зидају мостове, народ овде умире од глади! Е, зато се двеста метара асфалтира већ четири године, а не ко што ови из опозиције кажу да ја крадем и запошљавам фамилију по општини!
----------------------------------
- Тата, дај ми двеста динара!
- Нема бре.
- Како бре никад нема?
- Нема, све отишло за Београд! Донеси тати још једно пиво, па бежи да ми не малеришеш утакмицу, само ми још пет фали за дваес иљаде!

Pre nekoliko godina

Lik1: E, ajde mi prebaci ovu pesmu!
Lik2: Brate, to ti je 3000kb, mnogo ce da traje, moram kuci...
Lik1: Ajde brate, nemoj si picka!! Evo ja cu da drzim!!
Lik2: Evo ti..

Posle sat vremena

Lik1: Evo jos 350kb...(Zvoni telefon)...Brate, neces valjda sad da se javljas!?!
Lik2: Moram...cale me zove, moram da palim...
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
Danas

Lik1: Tebrex, prebaci mi onaj tuc tuc...
Lik2: 'Ajde...Kako ti je upisan blutut?
Lik1: E, nemam blutut, moze preko infrareda?
Lik2: Sta ti je to?

Baba: - Sine, idi kupi hleb.
Otac: - Važi majka. Sine dodji ovamo.
Stariji sin: - Kaži tata ?
Otac: - Trkni 'der do prodavnice da kupiš hleb.
Stariji sin: - Brate, gde si ? Rekao ti otac da kupiš hleb, evo ti pare.
Mladji sin: - Kako to da nikad tebi ne kaže ? Javiću majci da kupi kad se vrati sa posla, mrzi me da sidjem do pekare...