Izraz kojim se opisuju neverovatno kretenski i potpuno nelogični postupci.

Radnik zaposlen kod privatnika i nema odgovarajuću stručnu spremu da pobegne odatle, a ima potrebu da po svaku cenu zadrži posao. Vlasnik firme to prepoznaje i koristi ga za sve moguće poslove koji se u firmi pojave. Tako on šije, pije, kroji, broji, plete, mete, kuva, čuva, peva, šara i francuski razgovara. I u međuvremenu završava fakultet vanredno.

Врхунац конспиративности. Маска испод које се бориш за своје идеале, за своје ставове на бескрајном пространству светске глобалне мреже.

Мислим, наравно да нећеш ставити своје право име! Шта треба, да те нађе сутра БИА, ЦИА, Ватикан? Ванземаљци? А ти си бре од пресудне важности за ову планету и нови светски поредак! А исто не би било згодно ни да Sara_97_nusnkwpvksnamb сазна да се заправо дописује са оним чудаком са 6. спрата, мислим да би 20 година разлике могло да се испречи вашој необузданој љубави. Нити би било лепо да било ко сконта да волиш Елтон Џона... Не разумеју они ту уметнос', посумњаће нешто бре!

Невероватан маркетиншки изум детерџент компанија.

Знајући да је циљна група којој би производ највише требао да се допадне јесте она у коју спадају жене и то углавном средовечне домаћице, они су логичким путем дошли до закључка.

Шта треба једној жени у четрдесетим годинама која по цео дан блеји по кући где пере, пегла, чисти, спрема? Па свакако неко ко би је добро изјеб`о и дао јој одушка од целодневног рмбања.

Као вешти психолози увидели су да ће се жена радије одлучити за призвод на коме доминира неки алфа мужјак, него за неки на коме је на пример некаква патка, цветићи и слично. Нападнута је женска подсвест.

Крајњи резултат је нагрувани мачо јебач од отприлике четрдесетпет година, са минђушом да нагласи његов младалачки дух, ћелом да нагласи то да није баш ни напаљени клинац, пријатним осмехом и плавим очима, човек увек спреман да помогне дами у невољи.

Zagrađena konstrukcija u tekstu, koja se po pravilu nalazi iza nepravilno napisane vlastite imenice. Autor njom naglašava da pravopisna anomalija nije plod njegovog sukoba sa gramatikom, niti, ne daj Bože, lipsavanja shift-a, već da jednostavno oseća prezir prema čoveku čije je ime napisao.

Sleng za bilo koju radnju koja se vrši jako dugo.

Kampanja za borbu protiv korupcije u medicinskim ustanovama.

Prekid memorije posle žestoke pijanke.
Slikao si celo veče ribice po separeu, đuskao, provodio se. I tamo negde posle petnaestog rubinštajna otvorio ti se poklopac u glavi I sve što si slikao osvetlilo se bespovratno kao stari Kodakov film u Lajka fotoaparatu.
Nema reklamacije, sam si kriv.

Iskazivanje zahvalnosti osobi koja vam je učinila neku dobru stvar ili vam uputila kompliment, bilo šta što je vama bilo pomalo iznenađujuće.
"Hvala" je tako passé.

Sto slabije cujemo nekoga, to se mi vise deremo.

Pokazna zamenica koju kod nas najčešće koriste roditelji prilikom spominjanja svog sina koji je nesto debelo zasrao.

Bila to gola istina ili čista otrcana izmišljotina, uglavnom je najjebozovniji način da predmetu svojih želja kažeš kako i šta bi joj sve radio, a da to ipak možeš da pripišeš nevoljnoj reakciji svojih moždanih vijuga, ukoliko dotična ne pristane na igrariju.

Bez brige, uglavnom pristane. Sanjala je i ona tebe.

Prema predanju, mnogi narodi privrženi konjima imali su običaj da na dugim putovanjima stavljaju pod sedlo trake mesa kako bi ono omekšalo i upilo začine, nakon toga se sušilo na vazduhu i kroz nekoliko dana bilo bi spremno za upotrebu.

Danas, sedlovina se tradicionalno sprema po kasarnama, vojnim akademijama, naftnim platformama i prekookeanskim brodovima. Jelo se najčešće sprema u osami i priprema je jednostavna, uzme se komad džigerice ili kakvog nežnijeg mesa i po želji namasti biljnim uljem ili guščjom mašću. Zatim se komad trlja kobasicom ritmičkim pokretima kako bi se razvila temperatura i meso omekšalo a kobasica eventualno postala tvrđa. Ukoliko je potrebno može se koristiti nekoliko različitih kobasica ali taj metod nije popularan. Kada se završi s trljanjem, meso se spremi na uobičajen način i po tradiciji servira starešinama, najčešće u sosu od belih bubrega.

Posmatrati veoma privlačnu i oskudno obučenu devojku, a pri tome biti svestan da ne postoje nikakve teorijske šanse za osvajanje iste.

Sistem nastao kada si prvi put nešto gadno zasrao i od tada svako tvoje sranje izlazi pred ovaj sud i ne prolazi nekažnjeno. Pored tog jednog oni ti natovare i 19 drugih sranja koje nisi uradio, ali za svaki slučaj, da se nađe. Članovi su: majka sudija, otac porota, sestra tužilac, baba javni tužilac i deda svedok odbrane. Naravno, ti uvek predstavljaš optuženog i nužno krivog. Može se desiti da te nekad deda izvuče, ako mu tada njegov prijatelj iz Nemačke nije u poseti.

Spuštanje pogleda sa očiju potencijalne žrtve, preko usta, sisa, struka i kukova, pa sve do nogu.
Ukoliko ste zadovoljni onim što ste videli, vraćate se na vrh strane i počinjete sa čatom.

Mala sirena. Još jedan mitološki lik, pored Ajaksa, koji se, nakon razočarenja u svoje ideale, prodao industriji deterdženata.

Ne želeći da traumira svoje čitaoce, Andersen je u bajci taj događaj predstavio alegorijom u kojoj se Ariel pretvorila u morsku penu.

Nema tvrđeg od vojničkoga 'leba.
Ako nije bio dete nekog napaćenog pukovnika koji je stavio jaram sinu i k'o vola ga upreg'o da bude vojnik pa makar ga kovao od mat'rijala za fegeta profila Džordž Majkla, ali isto tako i imao sve moguće veze i vezice da postane neki furundžijski oficirčić, u vojsku je došao na samo jedan način - POBEG'O JE! Od bede i sirotinje je utek'o, spasio se. Vojska mu je bila spas - spas od neplodne njive, spas od trošne kuće i gužve sa još šesnaestoro braće i sestara, spas od pijanog oca koji ga je zadnji put udario ono jutro kad je seo u voz i poš'o da se javi u kasarnu.

U vojsci je zapeo k'o sivonja jer drugačije nije ni znao, nije ni smeo. Morao je da se bori, da radi za kolege, ali i da gazi preko istih kad je hteo da napreduje u službi. Morao je tako jer bi na kraju, žalostan, išao kući i gledao onu bedu sa velikom mogućnošću da i on krene sa nekom svojom. Na kraju, USPEO JE. Vojska je prepoznala to požrtvovanje i ostavila ga u svojim redovima.

Oženio je se i napredovao u službi. Upoznao ju je pijan na autobuskoj prvi put kad je krenuo na odsustvo. Ubrzo posle svadbe je dobio svoju prvu otkomandu. Morao je da ide. Znao je to. Ubedio je i ženu da je tako najbolje. Tad mu se rodio Jugoslav. Snašao se.

Ipak, brzo je dobio novu otkomandu. Žena je bila ljuta, a nekako u preseljenju se rodio Damir. Treća otkomanda je bila sporna. Deca su bila već velika. Žena se već odavno propila. Pričalo se da ju jebe pola kasarne. Nije mu bilo lako. I on je već lagano počeo da se opija. Preselili su se u novi grad u novu kasarnu ali to nije bilo to. Nije znao šta da radi...

Nema tvrđeg od vojničkoga 'leba.

Jakna koja ima isto dugmića kao i harmonika. Dok je obučeš, ko da si 2 puta odsvirao "Bio mi je dobar drug" Maje Marijane.

1. Kaciga
2. Padobran
3. Pare (da ima čime čovek da plati taksi do kuće)