
Клод Макелеле. Човек за кога је Зизу рекао да је био најбитнији играч оне генерације Галактикоса. Кад имаш Макелелеа на задњем везном, можеш мирне душе, ако си штопер, да трчиш у напад, да дриблаш као манијак, ако си бек, да се не вратиш ниједном, ако си шпиц. Све то исправља Макелеле. Он је тај кога нико не види, али који је увек ту. Без њега се не може.
- Ко вечерас глуми Макелелеа?
- Како то мислиш?
- Види овако: излазимо нас четворица, не зна се ко је већа стока и ко ће више да се напије. Да не би дошло до тога да се сутра пробудимо у вашарској шатри у Доњем Крчину, дај одмах да одредимо ко неће да пије.
Mazno oduševljenje domaćice na prizor kvasca koji je odradio svoje. Neće nju više zajebavati majka da ne umije da napravi dobar hleb.
Саставни део назива одређене музичке групе. Симбол неоригиналности, кичераја и шундавштине. Квази музички опус дотичних састоји се из често плачипичкастих ламент рима типа, георгијев и компаније, са снажним елементима копрофагије, али и покушаја рока са примесама фолка, допадљивог малограђанској жгадији, изнедривши тиме какофонију, са јединственим циљем допадљивости сјебаном тинејџ уху или јебања у мозак музички образованим и психички нормалним.
1. ОК бенд
2. Прслоок бенд
3. Амадеус бенд
4. Тропико бенд
Nešto sto se čuva i ne daje ni da ti priprijeti četnik sa bradom k'o ašov.
M: Mogli smo da probamo ono sto već pola godine planiramo, mislim da je vrijeme.
C: Pa ne znam baš, nisam još spremna, treba mi još malo vremena.
M: Ali prošlo je pola godine, pravo vrijeme.
C: Ama ne budi naporan.
M: Ajde šta i ti tu morališeš k'o da si je u česnici našla pa je čuvaš godinu dana!!!
Одједном те погледа и крене да те прати. Где скренеш скрене и он. Прати те док се не смори или док га не отераш. Чак те уредно чека на семафору, или ако буде метар два испред тебе, стане и погледа да ли идеш.
Situacija kada žena posle seksa kojim nije zadovoljna koristi elektronska seksualna pomagala kako bi došla do orgazma.
Суптилна операција.
Све што је потребно је један човек. Сместимо га у фотељу наспрам кутије која испушта кич и шунд у акустично-визуелном облику, трансформишимо есенцијалне егзистенцијалне проблеме у имагинарне, дајмо му хлеба, игара и слике других људи који грцају у сопственој немаштини на муљу сталешке лествице.
Сад мало музике, зурле и кобаје. Софт порнографију у три часа поподне. Сцену људи који се греју палећи књиге.
Мобилни телефони, плазма телевизори, виле, Дедиње. Модни жири који јавно понижава свеже лоботомисану девојку из провинције. Парче разнетог уда америчког војника. Косово, једноличну хорду парламентарних зомбија огрезлих о новчанице, белог оковратника.
Подигнимо га из фотеље. Напоље да види. Да, нека види да му се не исплати бити другачији. Непрегледна равница истоветне, жигосане марве, која клати својим обешеним звонцетом, обучена по најновијој моди, прикачена на инфузију испреплетену хиљадама каблова.
Посао, нека ради. За минималац. Новац значи комфор.
Назад у фотељу. Нека одмара од рада, па опет назад.
Јебени славуј се цвркутаво посрао на прозор, лепршајући крилима и певушећи Моцартов недовршени реквијем, док је иза њега сунце помешало своју крваву боју са плаветнилом вечерњег неба привидно се комешајући са крошњама занесеног дрвећа. Угледао је човека који се омамљено драо у дрвену кутију и уплашено одлетео.
Dešava se da na nekoj proslavi, ispraćaju, krštenju, rođendanu, sednete preko puta porodice koja broji dva debela klinca, kevu od sto kila i ćaleta od sto pedeset, pa prilikom posluženja ne stignete da uzmete ni parče pogače, a kamoli sarmu. Čim jelo stigne, oni počiste.
- Sine, kako je bilo na rođendanu?
- Eh, kako. Seo sam preko puta Bambalića. Pet tabli su upisali, pa sam morao u pekaru na burek kad sam krenuo kući.
Био једном један ексер. Леп прав и сјајан. Док су његови другови ишли на посао он је остајао код куће, у својој кутији. Није му се допадало како његови другари долазе кући искривљени, офуцани и прљави од посла, неки се нису ни враћали, то му се уопште није допадало. Он је фурао свој стил, прав, здрав и сјајан, за остало га је болио курац. Подсмевао се својим другарима ради изгледа и закуцаности на дно, говорио им је да су будале јер иду тако да их униште. Говорио им је да буду као он. Мислио је да му ништа више сем његовог лепог, правог и здравог изгледа не треба. Живио је уверен у то. Једног дана десио се страшан потрес, испао је из своје куће на улицу, на улицу са које се није могао помаћи. Време је било лоше, кишило је, све је било блатњаво. Ексер се није могао помаћи и постајао је гори од својих радних другара. Прошло је доста времена а ексер је постао најружнији у својој генерацији. Био је крив, сав рђав и изломљен. Тако му је и требало.
НАРАВОУЧЕНИЈЕ: не остављајте своје ексере ван кутије. Ухватиће их рђа па их можеш бацити.
Klasično useravanje u gaće, naročito u mraku. To je ona situacija kad ti nestane struja i odjednom te "nešto" pipne po vratu. Kada lutaš po šumi i dodirne te "nešto". Na kraju se ispostavi da je to bila tvoja kosa u prvom, ili neka travka u drugom slučaju, ali ko će ga znati u tom trenutku. Koliko god hrabar čovek bio taj neprijatni dodir će mu uvek dići kosu na glavi i naterati ga na čudnu reakciju, tipa manično udaranje po mestu gde ga je "nešto" dodirnulo.
Pogled u plafon. Još uvek je mrak. Ipak vidim luster. Možda je san, ali taj osećaj je tako stvaran. Da, prilično sam siguran da se ovo baš sada dešava. Pričali su mi stariji o ovome dok sam bio klinac. Nikada nisam želeo da verujem u tu priču, ali nisam uspeo da je odgnam iz svojih misli. Toliko puta sam je sanjao, ali sam se uvek budio čitav. Zbog te priče i držim ovaj nož kraj kreveta. Ljudi su mislili da sam lud. I ja sam mislio da sam lud, ali večeras sam se suočavam sa istinom. Ipak je stvarna! Dodiruje me po vratu! Jebote, ne mogu da se pomerim. Polako. Ostani pribran i uzmi nož. Tako. Nikakvi nagli pokreti. Visoko iznad nje. Sad! Kidaj! Seci! Osećam toplinu krvi i iskidano meso. Kako sam moćan. Napokon ću se rešiti svog jedinog straha. Mrtva si kurvo!
U tom trenutku ulazi čovek, pali svetlo, izbezumljeno gleda u sina koji mrcvari svoju utrnulu ruku kuhinjskim nožem i uz odsustvo razuma postavlja pitanje kao sa početka dobro poznate pesme Beogradskog Sindikata: "Sine, da ti skuvam kafu?"
Omiljena rečenica devojaka posle seksa sa likom kojeg su upoznali pre pola sata.
Имате дивну дјевојчицу. Мирно, слатко створење које је свима драго.
Послушна цурица која се никад није успротивила оцу и мајци, никад није рекла ''Не''. Добро учи, примјерна је, културна...
Међутим појављује се тип ниоткуда. Лик са минђушом, пирсингом, плетеничицом.
Он свира гитару, јако је чудан, наркоман је сигурно.
Ваша ћеркица је са њим пола године, и ви сте мирни, све док га једног дана не угледате и не сконтате да је он сто посто наркоман, а јелте, шта би друго могао да буде кад тако изгледа?
Мора да се дрогира свако вече да би одржао такав изглед јер пирсинзи и минђуше не могу да израсту одједном, све то дрога направи од човјека.
Почињете да пиздите од тога да вашу мезимицу, њежну дамицу неко гледа са наркоманом јер ће они свашта да кажу. Небитно је то што су они срећни и у љубави, ко јебе то кад ће он сигурно да је навуче на неко зло.
Неће он крочити у вашу кућу не звали се ви као што се зовете, и неће тај наркоман имати било шта са вашом ћерком!
Нека сједи кући, ви је убијајте у појам и малтретирајте је, ништа то није страшно, нека научи да треба да гледа људе по томе колико имају минђуша, јер минђуша је огледало душе!
Потрудите се да јој пронађете неког згодног и богатог доктора, адвоката, шта год, само да је налицкан и да је што више педераст јер вам он, јелте, неће ни пипнути кћер, поштоваће је, јер он то зна, доктор је ваљда, а и богати се боље разумију у поштовање према цури.
Волите доктора зета, сви остали су наркомани јер су се устали у 6 ујутру да натоварају дрва (то је нечасно), и што нису ништа јели да би се састали са другарима да продркају гитару мало, они уништавају младе дјевојке, њих треба кастрирати и послати у затвор, све до једног!
Е па госпојо, минђуше и репићи се скидају за мање од 30 секунди, а богатство се стиче мртвим рођацима и преварама, већим дијелом; доктори и богати људи су већином шупци којима је увијек мало, а љубав према друштву и рад за живот је урођен, а не нашминкан; и госпођо, не судите по изгледу јер јебени подочњак је од рада и јебени пирсинг је дјечачки сан, а ако све то прешминкам, нећу бити бољи човјек.
Masnoća u tiganju koja ne može da se omaže parčetom hleba.
Изјава којом покушаваш да разбијеш непријатну тишину, али толико суманута и самоиспаљујућа да њоме постижеш још гори ефекат, стварајући још већу тишину налик муку која остане после разбијања стакла.
Седите у парку и довршавате другу флашу пива. Слушаш га како се с кумом испеглао под шатром на свадби ортака из Мерошине. Мерошина, мислиш у себи и смејеш се наглас, готово сигурна да ћеш му дати пичке. Али онда твој смех утихне и настаје тишина. Обоје ћутите. Знаш да је ред на тебе да узвратиш неком подједнако симпатичном и благо трансферичном причом о своме пијанству, али јебига, пијана си, мисли су ти троме и језик ти је незграпан, не можеш наћи праву реч, нити праву мисао. Пребираш по сећањима, али чини ти се да ти је глава потпуна празна и испијена, после два литра пива се не можеш сетити ни кевиног имена, камоли водити смислен разговор. Хвата те паника. Он се нервозно осмехује. Срање, мислиш у себи, и он је приметио тишину. Обоје сте напети, осећаш притисак да кажеш нешто, исте секунде. Сети се нечега, Ана, било чега. Реци нешто. Одмах. Сад.
-Ја и ортакиња смо гурале краставце у пичку кад смо се напиле.
.
.
.
.
-Киселе или обичне?
Nesreća nikad ne dolazi sama u kombinaciji sa rođenim pod srećnom zvezdom.
Zavisi od toga sa koje strane batine života se nalaziš.
- Ustao jutros, gabor u krevetu, ne znam ni gde sam, ne znam gde je auto, ne odem na posao, krenem kući, zvekne pljusak, počnem da kijam i kašljem, nemam ključ od kuće, mokar se okliznem niz stepenice, slomim mogu, zovu me da se i ne pojavljujem na poslu.... govno.
- A onaj Miloš iz ulaza što je završio andragogiju i nema posla, zamisli juče, usred onog pljuska se izgubi u nekim pizdićima, pokupi neku devojku u ćaletovom fići usput, odveze je do kuće, ona sva fina, da se tata zahvali.... jutros priča, ovom profi fali neki stručnjak na temu nekih kurac palac istraživanja. Ode čovek u Švajcarsku da proučava ljudologiju.
:u isti glas:
- Eto, kad đavo sere, sere na istu gomilu.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.