Ne nuzno zgodna, oskudno odevena osoba zenskog pola, zvace zvaku, ima jaku sminku i malu torbicu koju vrti od bandere do bandere.

Proces koji se dešava kada vidite maricu kako prolazi po kraju u blizini vaše kuće. Tada se u glavi dešava flashback i preispituju se postupci od sinoć, sa akcentom na nezakonite radnje.

Takmičenje u kojem svi učesnici imaju prednost domaćeg terena.

Uglavnom najbolje ribe na televiziji, uvek doterane, nasmejane, neretko i baš lepe, ali kako bi ovaj divni sklad bio narušen, moraju ili da mucaju, ili da pričaju kao da su pročitale dve i po knjige u životu, da sriču ili da im je jednostavno boja glasa relativno slična zvuku kočenja formule jedan.

Po pravilu posao su dobile preko veze ili preko kreveta, obavezno studentkinje žurnalistike (najčešće nekog brzog kursa koji vodi neki od naših najpopularnijih marketinških i novinarskih mogula), govore više stranih jezika, obožavaju pop kulturu, Opru i Miru Adanju Polak, bentlije, egzotična krstarenja i naravno racku.

Životna želja im je sopstvena autorska emisija, a najčešće završe na nekom od onih "koliko ima "sisa(ubacite nasumičnu reč) na slici" kvizova gde njihova superiorna elokvencija može da dođe do izražaja, kao i ostali atributi koji, po pravilu nisu zanemarljivi.

Posle nekih desetak godina pušenja kurca direktoru televizije kako bi zadržale i taj jadni posao, određeni procenat ovih superstarova domaće televizijske scene zasluži da se pojavi kao sporedni gost koga niko ne prepoznaje u nekoj tok šou emsiji (pod uslovom da se i posle tih silnih godina i dalje fizički dobro drži) koju vodi znatno mlađa, uspešnija i arogantnija koleginica(koja je u 20% slučajeva zaslužila to mesto, a u ostalih 80% samo bolje hoblala gedoru i eventualno ga primala u dupe, i to od istog direktora) koja je sve vreme pobednički gleda i postavlja joj pitanja o karijeri likujući i aludirajući na njen uspeh a apsolutnu propast jedne od naših heroina, koja mora sve vreme kiselo da se smeje i trpi, nadajući se dobrom rejtingu i eventualnom honorarčiću uz neki bonus felacio.

Ako nekoj od njih za vreme emitovanja (ako ima sreće da ide uživo) ispadne jedna sisa pred kameru, ili bude te sreće da upeca neku javnu ličnost i šeta se sa njom po gala večerama beogradskog džet seta, ima šanse da bude upamćena i da ostavi bilo kakav trag (ne onakav kakav bi bio pohvalan, ali opet trag), a ako ne, onda jednostavno padne u zaborav onog trenutka kada bude smenjena i umesto nje postave drugi par pričajućih sisa pred kamere.

Živi tašta i tast.

Ako pogledate sa druge strane, naći ćete Bajagu.

Ono sto radite da ne biste ubili nekog.

Фреди Кругер српских народних приповедака, страх и трепет сваког детета.

Serija bombaških napada 11.09.2001. Seriju je gledalo preko 3 milijarde ljudi. Ranjenog orla nije ni upola toliko.

Ima potrebe da brojim, i prebrojaću, čim ti vidim leđa. Ali, moram da kažem ovo, da bih pokazao kako sam ja veliki čovek koji veruje ljudima (jer, verovati je ljudski), i kako znam da niko neće da me prevari i kako meni pare ne znače, već sama činjenica da smo odradili taj neki posao dobro.

Čim zađem za ugao, čim ti odem iz kuće ili ti iz moje, propustiću svaku novčanicu kroz ruke, osetiti joj nabore, proveriti debljinu i hrapavost. I tek ću tada biti siguran. Jer ti ne verujem ni trunke, čovece, pa zar ne znaš? Znaš, jer ti meni verujes isto toliko.

I ne mrzim nas zbog toga, zaslužili smo i jedan i drugi. Mrzim nas zbog licemerja, zbog sitničavosti. Zbog predstave... Rugamo se sami sebi, zajedno, svako sebi. Ne verujemo u reč, ne verujemo na reč, ali nećemo da pokažemo jedan drugome lice iza poderane maske iz koje nam već odavno strči lupeška nosina. Kad smo već svi isti, šta da se lažemo, koji moj?

Nije teško voditi ovce, potreban ti je samo jedan pas i motka kom ćeš kad tući kad te ne sluša. Lako je biti filozof među polupismenim krezubim narodom, pustiš bradu i ponavljaš dve rečenice k'o pokvarena ploča. Svi ima da te slušaju. Imaš prvi kompjuter u selu i odma' si haker. Ostali se čude kako ti u kuću ne bane CIA zbog provaljivanja u tajne dosijee. Platiš jednu turu malog Lava i "ekipa" te instant proglasi za kralja žurke. Lako je kontrolisati zaslepljenu i zatucanu masu, samo trebaš imati "ono". "Ono" što oni nemaju.

Неретко се може чути негде другог, трећег дана свадбе кад свиње крећу да једу печену прасетину која је срушена са столова како би поштовани гости могли да играју ко људи по истим, под шатром која је толико избушена од пуцњаве из разноразног оружја првог дана, да рупе кроз које продиру сунчеви зраци расањују комиране поштоване госте.
Певачица зева на лустеру.
Два поштована госта који ока нису склопили из простог разлога јер не могу да се договоре где је тачно пола пута између њихових места да ту преместе музику.
Ко људи лепо су се договорили да ће музика, док се не утврди подједнако одстојање, бити пребачена на оближње дрво, до даљњег. И има да свира.
Ко навијена!
Код њих су, између осталог, и једина два преостала оквира са муницијом коју су љубоморно чували, предосетивши обојица, да се чарка око музике на почетку неће само на томе завршити.
Можда једини глас разума на свадби долази баш са тог оближњег дрвета, покушава да разумним тоном објасни ситуацију да је готово немогуће свирати контрабас на грани дрвета, ни не помишљајући да се усуди да каже да су они имали уговорено да свирају само три сата, а ево већ три дана и три ноћи не престају да свирају. И то још читав последњи дан, на дрвету.
Глас са дрвета добија једногласан одговор.

Spreman da umre. Jednom nogom u grobu.

Оно што изговорите након што окренете све уснимљене канале и утврдите да:

-На РТС-у Тика Шпиц жени Ђошу.
-На Б92 3 брата и њихов ћале сабирају бројеве и проналазе серијске убице.
-На Пинку Фернандо прича Марији да је трудан... или Стивен Сигал млати 25 човека крпом и билијарском куглом... или се "фармери" кољу око тога ко треба да музе краву.
-На Фоксу-у Јамада плаче зато што опет није прош'о први круг, а жена га је оставила зато што није постао нинџа ратник.
-На Еуроспорту неке дрвосече огромном моторном тестером секу стабло дебело метар и по, и то за 5 секунди.
-На Еуроспорту 2 Кина растура Нови Зеланд на светском првенству у стоном фудбалу.
-На МТВ-ју црња показује свој 16. ауто и објашњава како он има фелне од 24 цола.
-На Спортклубу Бароу и Хистон играју 0:0.
-На Дискаверију бркати чича прави од мопеда чопер од 2000 кубика и 500 коња.
-На Хисторију деда од 104 године прича о томе како је упознао Адолфа Хитлера 1939. Све синхронизовао на енглески неки Енглез за педерским гласићем.
-На ТВ1000 неки филм у коме глуме ликови који су познати колико и мој комшија деда Света. Превод касни 30 секунди.

Kada iz kese sa grickalicama pojedeš samo ribice.

Iritantne osobe koje ti se, dok ti nešto pričaju, toliko unesu u facu i pritom počnu da ti otvaraju i zatvaraju rajsfešlus na jakni, trenerci itd. U 99% slučajeva prestanem da slušam šta mi to priča i pitam se u sebi "Šta on to koji klinac radi?!"

Душа од човека. Добрица. Дао би ти последњу цигару. Понекад и папуча. Купује девојци поклоне сваких месец дана. 14. фебруара неће гледати почетак Лиге Шампиона, него Љубавни живот Будимира Трајковића са девојчицом уз смоки и колу врњци.

Dobar način da u ozbiljnoj raspravi progurate najobičniju glupost, neistinu ili dezinformaciju.

Победник у избору за најдебљу 'ладовину године. Човек са нервима дебелим као бродска сајла.
За особу оваквог менталног склопа и сам Коштуница је синоним за хиперактивност. Потенцијални Пера ложач ће пре сам себе изнервирати и наложити док уопште и добије зрнце пажње нашег хероја.
Он се не брине када ће плата, докле год има бар за пиво за њега нема зиме.

Преварила га девојка са најбољим ортаком? Наћи ће другу, бољу, лепшу и спремнију. Украли су му нова кола? Узеће друга. Ако ништа, ту је градски.
Србија изгубила од Таџикистана 3:0 код куће? Дешава се и најбољима.
Огромна комета се креће ка Земљи и прети да збрише сав живи свет? Момак, још једно пиво овде.

Узрок мука неких данашњих породица.Наиме,када су Аустријанци пре пар векова пописивали становништво на овим просторима,Срби су им,уместо својих правих презимена,давали најсмешније примере којих су се могли сетити.Продукт ових зајебанција су животни печати њихових наследника.Неке породице су промениле презиме,а друге,у част својих предака који су их зајебали,сачували презиме у име традиције.Данас се ово глупирање приликом пописивања огледа у примерима презимена као што су Гузина,Пушиглавић и Пиздекало.Хвала вам,наши дивни преци,јесте да сте били јунаци,али сте били и сељаци.Сада мушкарци мењају презиме,а девојке једва чекају да се удају.