Још један у низу новонасталих израза, врло популаран код одређених припадница женског рода, заштини знак корпоративних девојчица. Означава нешто тако мекано, баршунасто, ма сјајно.

По неком правилу, означава све оно што је у супротности са њиховим карактером. Док су њихови наизглед супиш животи заправо несређени, хаотични, a нерви напeти чак и горе него струне, језици су им наоштрени и бритки попут сабљи, а задњице укочене од константног седења у канцу, толико да им се појавио дислоцирани зип на дупету, иако нису ни стигле да оду до шефа.

Док изгледају као да су са Светим Петром на ти, дубоко у себи предсављају школски пример искомплексиране личности која све ради зарад туђег: „Браво!“ и „Хвала!“, или пак због решености сопствених родитеља да своје неиспуњене жеље и снове испуне кроз живот њих самих. Мице.

Због тога је потпуно јасна тежња оваквих девојака и жена да што пре дођу на одређену позицију, па да кажу и покажу целом свету како то све, заправо и није толико тешко, то је тако једноставно, лук и вода бре, а све се може само ако се хоће. Па се због тога и попну на лаковане љубичанствене штиклице, које су угланцане као купатило моје мајке доместосом, узму своје циклама торбице и замишљају како газе и корачају напред, стављајући читав свет под своје ноге, док се у истом тренутку у реалности само несигурно клате на њима, хватајући се за први зид као последњи ослонац пре пада. Дражесно.

Odgovor električara na pitanje kako su nastale tange.

Svaki ventilacioni otvor u bilo kom akcionom filmu.

Сиса.
Сисурина.
Сиса над сисама.

Дојкара својом појавом баца остале сисe у заборав.
Поноситим, широкогрудим власницама понекад умеју и да засметају дојкаре, јер су веома тешке и пуњене сочном природом, што им отежава кретање и криви кичму.
Али без обзира на све, то је једноставно, предиван поглед на кањон.
У шали се каже да након што спаваш власницу дојкара, обавезно ставиш главу на једну, а другом се покријеш и онда Милинко Пантић рођени.

Cigareta ili cigara od koje iskašljete jednog velikog vanzemljca ujutro kad se probudite, i mirni ste do sledećeg jutra.

Бесомучно трљање БусПлус картице о валидатор у возилу ГСП-а, јер исти багује и одбија да учита картицу.

Vrlo skupa tročasovna tišina u kući.

Највећа несрећа српскога сељака. Гора и од несреће просечног лика из турске серије, уз којег српски паор прекраћује време између њиве и вечере. Све оно што је годинама домаћин радио пало је у воду, једним несрећним потезом. Дал је засрао он, или неко од његових укућана потпуно је свеједно, село ће да прича о томе, љага се не може опрати никада. Ни са Феријем у хладној води. Туга је равна осећању Великог вође после испаљивања ћорка на јужне суседе. Ма какви, мало је то. Равна је срећи Ангеле Меркел кад треба насмејана да се слика са Тадићем.

Upućivanje prijatelja na pravu osobu, kada mi nismo u stanju da im pomognemo.

Svakodnevna pojava, koja u zavisnosti od područja gde se odigrava, ima skroz različite posledice.

Pridev koji opisuje omiljenu dizelašku mirisnu notu iz devedesetih, dezodorans Malizia ili ne daj bože kada istovremeno iskoriste čitav set Malizia proizvoda, bez da ih razblaže vodom.

Pored onog prvobitnog značenja ''eno'', može da vrši dužnost još celog dijapazona drugih kao što su ''Pa kako to?!''; ''Ne mogu da verujem!''; ''Zaista?''; ''Ne seri!?''; ''Ozbiljno?'' i slično.

Najzajebanije životinje kad se uhvate u koštac u noćnim satima posle veće doze alkohola.

Настале највероватније захваљујући нафраканим партимејнијек студенткињама пореклом са Шар-планине, које су у другом семестру прве дине напустиле факултет због тога што су закевиле у Голфу са тридесетпетогодишњим Ћомијем Штанглом из Крњаче, јужнофронтовским ветераном лупања воћкица из Меридијана, па се у четрдесетим вратиле на факс у виду кафе куварица, свој базд настављају да шире путем њушки које су радним данима у Шипражју или на дабстеп журкама, када нису заузети протестима против ноћне прохибиције и кликтањем на елитном интернет сајту играјмо.се. Циљна група оваквих дојава махом су љубитељи препричаних лектира, будући радници ЈКП Градско зеленило и играчи Лотоа који су заинтересовани искључиво за часопис Скандал и скрипте до педесет страна ретко куцаног текста, прошараних колор сликама.

Она поред које можеш хиљаду пута да прођеш, површно је погледаш, а да је заправо ни не приметиш.
Она лепота, коју кад приметиш, наставиш још десет корака, укопаш се у месту тридесетак секунди у једном од оних "жју!" момената дубоког усхићења, и потрчиш за њом. Фигуративно.
И после тога све поредиш са њом, и ништа ти више није довољно добро.
Она после које ћеш се чудити како је раније ниси приметио, и како је други не виде.

Dok se na srpskim dvorovima jelo viljuškama, svet još nije ni znao šta je to kompjuter.

Uobičajeni naziv za samostalne taksiste u Beogradu.

Idealan odgovor policiji koja je naletela na vas dvadeset, baš u momentu kada idete da bijete drugu grupu ljudi. Taj odgovor može zbuniti policajce na koji sekund, dovoljno da se rastrčite kud koji.

Балкански ендем. Појам који се опире сваком дефинисању.

То је кад ставиш гоблен са зарозаним дететом на шпански зид, десет сантима од ламперије.
То је кад ставиш миље на сваки сточић, столицу, преко телевизора и уопште, на све што има погодну хоризонталну површину.
То је кад на телевизор ставиш успомену из Јошаничке Бање, благослов владике Николаја и пластичну гондолу из Трста.
То је кад у регалу изложиш целу производну линију "Кристала" - Зајечар, гостинске шољице "од акропоља", Нови завет, "Чујте, Срби!" и књиге из "Новости".
То је кад носиш "ребак" мајицу, упасану у фармерице са каишем затегнутим око ребара.
То је кад знаш да је "италијанка" фризура која не излази из моде.
То је кад возиш "голф 2" као момак.
То је кад на њега ставиш налепницу у облику мрље.
То је кад су ти Лидија Вукићевић и Снежана Савић врхунске пичке.
То је кад на девојци не примећујеш адолесцентске бркове.
То је кад не примећујеш да ти девојка личи на Леонида Брежњева.
То је кад јој фали горња лева јединица.
То је кад је ожениш у месној канцеларији, па прославите под шатром.
То је кад је у шатри изнад младенаца тоалет-папиром на тепиху исписано: "СРЕЋНИ МЛАДЕНЦИ".
То је кад са шатре висе балони и папирни украси.
То је кад продаш голфа и купиш пасата лубеничара, ауди јаје, опел кадет или форд ескорт јер си жењен човек.
То је кад са женом гледаш "Курсаџије" или "Сељаке" и кидаш се од смеха.
То је кад цитираш Крстића&сина, Топаловиће или Радашина.
То је кад пијеш пиво испред продавнице.
То је кад су ти сисе продавачице које су се отегле до пода изузетно узбудљиве.
То је кад те пале дебеле девојке.
То је кад се налактиш на шипку поред ортака - мајстора у аутобусу, све значајно шмекајући снаше.
То је кад свастики при поздраву шеретски гурнеш средњак у шаку.
То је кад ти дођу кум и кума "здецама".
То је кад кукате на политичку ситуацију уз ракију.
То је кад закључите да "опљачкаше овај народ", да "нема народ пара" и "да 'оће да се врати социјализам".
То је кад установите да тај Запад нема тог дружења и те зајебанције, живиш, радиш, а и само радиш.
То је кад закључите да нема боље од Србије.

Odgovor ''iskusnog'' jebača na prozivke od strane društva kako je mogao jebati lokalnu radodajku.