Pandan Ciganima u životinjskoj društveno-socijalnoj strukturi.
20 sati dnevno spavaju,tri sata dnevno jedu bambus,ali su glavni likovi svih humanitarnih akcija,svih skupljanja love za životinje i svih proseravanja ekologa i nevladinih organizacija.
Nije potvrdjeno ali sumnja se da onaj jedan preostali sat svoje dnevne rutine provode smarajući druge životinje da im obrišu šajbnu i žickajući još malo bambusa.

За разлику од Британера и Талијана који су докторирали на ту област, наши скривени камераши су прекршили прво правило скривене камере а то је:''Насними прво довољно гегова и ситуација да има за годину дана, па тек онда пусти на ТВ...'' Нажалост, наш Пера Ложач је то пренебрегнуо, па је, већ после 3-4 епизоде почела да га препознаје цела Србија и да га напада и шутира по улици и кад нормално иде и не снима ништа...

Да би успео да одржи своју емисију, пребегао је у Босну и тамо почео да тражи жртве... Опет није послушао савет, и опет је најебао... Затим је дошао на генијалну идеју. Да се облачи као пандур, да зауставља људе на путу, истерује из кола и терорише на најразличитије начине... Знајући добро за исконски страх и страхопоштовање наших људи према униформисаном лицу, дошао је до 10-так епизода, које су нас увесељавале све док раја није поч'ла да препознаје његову маленкост и док није навукао на себе бес органа унутрашњих послова БиХ, те је морао да ''збере бокчу'' и да запали даље...

Пут га је даље одвео у Македонију, где већина вероватно никад није ни чула за скривену камеру... После иницијалних гегова и форица украдених од Жабара, поново се вратио својој опсесији: да се облачи у полицајца и да пресреће људе, изводи их из кола, терорише и иживљава се на њима, и снима њихове реакције... За сада му то иде добро, пошто се његова скривена камера вероватно не емитује у самој Македонији, али ''Пинк'' има покривеност за цео Балкан, па ће вероватно ускоро и тамо да попуши...

Остаје му само да наштреба шиптарски, да се отисне пут Косова и тамо обуче униформу КПС-а, па да пресреће све оне шверцере и кријумчаре дроге и тамо да их зеза и малтретира... Све док негде, после три емисије, неки Саљи, Љатиф или Даут, не потегне прангију и однесе му пола главе, у тренутку када му наш несрећни Пера нехотице открије 25 кила хорса испод ћебета у гепеку ''Мерџе'' или 10 полуголих Молдавки у камиону са дрвима, негде тамо на прелазу Врбница и Ћафа Прушит....

Тенденција слабих и несигурних људи, или једноставно људи које нема куче за шта да уједе, да ваде себи просек употребом других људи у ту сврху. Огледа се у манијакалној употреби речи ''мој/моја'', односно ''наш/наша'' и може се препознати на више нивоа:

1. Ниво везе. То је кад се осећаш инфериорно у односу на свог партнера. Нпр. кад ти је девојка рибиџона и по, а ти никакав, па она окачи своју фотку на неки форум где сви избалаве на њу, а ти имаш потребу да дођеш и напишеш ''То је МОЈА девојка!'' (у преводу - ја сам гоља, али ми је девојка пичка и по и зато сви могу да ми га дувају). Или кад имаш потребу да при сваком помену свог партнера додаш и ''мој'' - ''МОЈ Реља има све десетке!'', ''На МОГ Балшу се све рибе ложе јер је тако хот!'' (у преводу - он је згодан, а ја улазим у тридесете и полако се распадам, али нема везе - он је и даље згодан, па су остале љубоморне на мене).

2. Ниво брака. Исто као ово изнад, само мало друкчије, тј. озбиљније:
- Што си напустила факултет?
- Породица, обавезе, деца... Али МОЈ Балша је главни менаџер своје фирме за Балкан! (у преводу - ја ринтам по цео дан код куће, цедим крпе, мужу не смем да писнем. Али ропство је океј све док је плаћено).

3. Ниво породице. То је кад ступе деца на сцену и постану мали генијалци, па људи њихове успехе приписују себи: ''МОЈА Синтија је победила на градском из историје!'', ''МОЈА Синтија је најбоља у разреду'', ''МОЈА Синтија говори три језика!''

4. Локални ниво. То је кад те у твојој селендри ујебавају како стигну за време основне и средње школе, а онда кад одеш одатле и постанеш неко и нешто, узму па те својатају, јер си ти, је л' те, њихове горе лист: ''Децо, из наше школе су одувек излазили најбољи! Ево, НАШ Миле из генерације двехиљадите је постао доктор наука, био је и интервју скоро са њим на ТВ-у - то је НАШ успех!'' (у преводу: Није битно што Миле није добио ни динар од школе кад је требало да се оде на такмичење и што смо му стално гушили креативност. Битно је да је НАШ!)

5. Глобални ниво. Кад неко оде трбухом за крухом у бели свет, јер је овде наилазио само на саплитања и подсмех од стране дегенерисане масе која ће га касније деценијама величати:

Типична Србенда: Цркните, глупи Амери! Тесла је био НАШ човек! СРБ!

А кад је требало да се уложи неки динар у њега, окретала се глава све док није дошао код ''глупих'' Амера...

Kad optimisti potonu sve lađe, on zamisli da su to podmornice.

Popnes se na Ajfelovu kulu,i ako je prva stvar koja ti padne na pamet da pljunes sa vrha - onda si sigurno Srbin!

Objasniti petogodišnjem detetu da mački nije hladno, ne boli je kad je nosiš držeći je za kožu vrata, da ona ne jede ono što vi jedete...

Budiš se neispavan, mamuran, u ustima osećaj k'o govna da si jeo. Odteturaš se do vecea, baciš peglu iz nekoliko pokušaja uz obavezne molitve "Bože uzmi me i skrati mi muke".
U sobi smrdi kao na deponiji. Pepeljara puna istrošenih kondoma i usmrdelih pikavaca. U vazduhu se oseća ustajali miris jebačine.
Na podu razbacane gaće, prazna flaša od kisele vode i jeftinog vina, omoti od kurtona, pepeo i poneki odbegli pikavac. Posteljina zgužvana kao da su se po njoj valjale sestre iz "Varljivog leta '68-me".
Još jedan pokušaj povraćanja gde najzad izbacuješ iz sebe zelenog ljigavca. Bacaš pogled na policu sa knjigama, gde te posmatra ON sa korica "Bludnog sina", nasmešiš se i pomisliš "O, čoveče, da nisam slučajno tvoj potomak?"

Mitsko biće koje vam prvo uvali dete, a onda vas odere do gole kože terajući vas da ga oblačite i hranite u njenim hipermarketima.

Emisija koja se bavi pregledom liga i ekipa koje ne zavređuju ama baš nikakvu pažnju, a kamoli posvećivanje vašeg dragocenog vremena.

Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.

Lik koji satire i najbolje i najgore ribe.

Merilo vrednosti pri ocenjivanju rejtinga i skupoće novootvorenog ugostiteljskog objekta.

Iz nekog razloga to kažemo, a mislimo skroz suprotno.

Osoba koja bez otvaranja indexa pronalazi svoj među stotinu drugih.

Upoznavanje sa novim modelima slavina u evropskim wc-ima.

Pozivanje na darvinističke teorije u cilju motivisanja ljudi na crnčenje.

Jadovan koji se bori da se isprave nepravde koje nisu registrovali ni oni kojima su učinjene, deli sveske od 40 listova deci po školama, otkriva nam da je droga štetna, živ se pojede zbog situacije sa Tibetom, spopada narod na ulici sa flajerima, kurtonima, značkama, apeluje da volimo pedere, škopimo pse...

Nije primljen u Jehovine svedoke zato što je previše napadan i dosadan.
On zna da je baš njegova uloga presudna u tome da li će Srbija ući ili neće ući u EU!

Činjenica koju sam izneo je istinita,
ali mi se ne sviđa efekat koji je stvorila
na tvome licu pa ću da je povučem...

tj. Undo - Ctrl+Z

Neizbežno pitanje u prodavnicama, diskontima, pekarama, trafikama i ostalim s.u.t.r-ovima. Pošto su to uglavnom objekti male površine, uvek će neko stajati pored vas i izgledaće kao da ste došli zajedno. Prodavačica ovim pitanjem vrši selekciju potencijalnih kupaca.

Sintagma koja se upotrebljava kada te nešto ne zanima.