Običaj koji je skroz promenio svoju namenu. Nekada se studentu stavljala kinta kada položi ispit a danas student stavlja kintu u indeks da bi položio ispit.
Najveća misterija nekadašnje nam vojske. Niko nije znao pouzdano njen sastav ali se pouzdano znalo da je štitila od svega i svačega. Prepisuje joj se magično dejstvo na telo koje posle primanja iste postaje nesalomivo i otporno na sve spoljne i unutrašnje opasnosti. Prestankom obavezne vakcinacije u vojsci , ista propada do dan danas.
Ćale , nemoj da jedeš tu paštetu, stoji tu tri dana, verovatno je pokvarena!
Ja sam primio vakcinu u JNA i od tada nikada više nisam imao stomačnih problema. Varim i kamen.
---------------------------------------------------------------------
Dezinfikuj tu ranu, majke ti, neću posle da te vodim kod lekara!
Ćuti bre mali, ti da me učiš! Pa ja sam primio vakcinu u JNA,ona je za mnogo gore stvari, a ti oćeš da dezinfikujem ovu ogrebotinu.
Pokušaj izvlačenja iz govana, situacija u kojoj ste spremni da izgovorite i uradite razne gluposti samo da bi se izvukli.
Pandur:Objasnite mi šta se dogodilo?
Očajnik:Pa hteo sam da mu dodam ciglu,tražio mi je ciglu i ja sam mu je bacio, medjutim nije uspeo da je uhvati i razbila mu je glavu.
Pandur:A kako ste vi zaključili da vam on traži ciglu?
Očajmik:Pa mahao je rukama i vikao "Ajde".
Pandur:Mile vodi ovog i dodaj mu pendrek par puta.
___________________________
Ćale:Šta je ovo ?!?!
Očajmik:Nemam pojma ,možda neki čaj.
Ćale:Nemoj da se praviš blesav ovo je marihuana,jel se ti drogiraš.
Očajnik:Ma ćale to nije moje, mora da je Markovo.
Ćale:Jel ti mislis da ću ja da poverujem da se dete od 8 godina drogira?!
Očajnik:Ma bre ćale ova današnja deca rastu ko blesava, jel si video kolike su sise ovim današnjim klinkama?
Opaska upućena ortaku zainteresovanom uglavnom za maloletne devojčice, zasnovana na činjenici da navedeni francuski stručnjak u svoj klub nije doveo igrača starijeg od šesnes leta.
kimi: E Stevo, dođi ti pokažem sliku, ovo mi je nova devojčica..
steva: Brate koji si Arsen Venger, pa ova još nije prešla na blok broj pet...
kimi: Ne lupetaj, puni 17. sad u septembru..
steva: Pa da, a ti puniš 25...
kimi: E koji si smarač, aj moram da palim sad, imala je probu pa idem da je pokupim...
steva: Gde, u Kolibrima?
kimi: Ma puši ga..(gađa Stevu najbližim predmetom)
Samo jedan u nizu neverovatno interesantnih tv sadržaja kojim su nas zabavljale lokalne stanice. Fascinantno maštoviti prevodi vec bizarnih dijaloga izmedju činioca i trpioca radnje. Jedini filmovi gde je titl interesantniji od same radnje.
Okreni se da ti ga munem u bulju.
Pljuni mu na djoku.
Čereči me lepi moj.
Liži taj sladoled kučko......
Чињеница. Логичан след догађаја ко кружење материјe у природи.
Чујем да сте се синоћ убили! Било добро а? Значи иде се следеће суботе опет?
-Шта курац следеће суботе, вечерас!
Plastična flaša Koka-Kole u koju je natočena rakija ili neka druga žestina.
Pandan Ciganima u životinjskoj društveno-socijalnoj strukturi.
20 sati dnevno spavaju,tri sata dnevno jedu bambus,ali su glavni likovi svih humanitarnih akcija,svih skupljanja love za životinje i svih proseravanja ekologa i nevladinih organizacija.
Nije potvrdjeno ali sumnja se da onaj jedan preostali sat svoje dnevne rutine provode smarajući druge životinje da im obrišu šajbnu i žickajući još malo bambusa.
-E brate lave daj neki dinar,'će da izumremo k'o vrsta kažu oni s' Eniml pleneta.
-Teraj se bre u kurac idi radi nešto,osim onog što se pojavio u Teken trojci pre 10 'dina niko iz vaše vrste nije uradio ništa komplikovanije od branja bambusa u životu.
-E bre lave jesi rasista i fašista,odo' da te kažem Bono Voksu.
За разлику од Британера и Талијана који су докторирали на ту област, наши скривени камераши су прекршили прво правило скривене камере а то је:''Насними прво довољно гегова и ситуација да има за годину дана, па тек онда пусти на ТВ...'' Нажалост, наш Пера Ложач је то пренебрегнуо, па је, већ после 3-4 епизоде почела да га препознаје цела Србија и да га напада и шутира по улици и кад нормално иде и не снима ништа...
Да би успео да одржи своју емисију, пребегао је у Босну и тамо почео да тражи жртве... Опет није послушао савет, и опет је најебао... Затим је дошао на генијалну идеју. Да се облачи као пандур, да зауставља људе на путу, истерује из кола и терорише на најразличитије начине... Знајући добро за исконски страх и страхопоштовање наших људи према униформисаном лицу, дошао је до 10-так епизода, које су нас увесељавале све док раја није поч'ла да препознаје његову маленкост и док није навукао на себе бес органа унутрашњих послова БиХ, те је морао да ''збере бокчу'' и да запали даље...
Пут га је даље одвео у Македонију, где већина вероватно никад није ни чула за скривену камеру... После иницијалних гегова и форица украдених од Жабара, поново се вратио својој опсесији: да се облачи у полицајца и да пресреће људе, изводи их из кола, терорише и иживљава се на њима, и снима њихове реакције... За сада му то иде добро, пошто се његова скривена камера вероватно не емитује у самој Македонији, али ''Пинк'' има покривеност за цео Балкан, па ће вероватно ускоро и тамо да попуши...
Остаје му само да наштреба шиптарски, да се отисне пут Косова и тамо обуче униформу КПС-а, па да пресреће све оне шверцере и кријумчаре дроге и тамо да их зеза и малтретира... Све док негде, после три емисије, неки Саљи, Љатиф или Даут, не потегне прангију и однесе му пола главе, у тренутку када му наш несрећни Пера нехотице открије 25 кила хорса испод ћебета у гепеку ''Мерџе'' или 10 полуголих Молдавки у камиону са дрвима, негде тамо на прелазу Врбница и Ћафа Прушит....
Тенденција слабих и несигурних људи, или једноставно људи које нема куче за шта да уједе, да ваде себи просек употребом других људи у ту сврху. Огледа се у манијакалној употреби речи ''мој/моја'', односно ''наш/наша'' и може се препознати на више нивоа:
1. Ниво везе. То је кад се осећаш инфериорно у односу на свог партнера. Нпр. кад ти је девојка рибиџона и по, а ти никакав, па она окачи своју фотку на неки форум где сви избалаве на њу, а ти имаш потребу да дођеш и напишеш ''То је МОЈА девојка!'' (у преводу - ја сам гоља, али ми је девојка пичка и по и зато сви могу да ми га дувају). Или кад имаш потребу да при сваком помену свог партнера додаш и ''мој'' - ''МОЈ Реља има све десетке!'', ''На МОГ Балшу се све рибе ложе јер је тако хот!'' (у преводу - он је згодан, а ја улазим у тридесете и полако се распадам, али нема везе - он је и даље згодан, па су остале љубоморне на мене).
2. Ниво брака. Исто као ово изнад, само мало друкчије, тј. озбиљније:
- Што си напустила факултет?
- Породица, обавезе, деца... Али МОЈ Балша је главни менаџер своје фирме за Балкан! (у преводу - ја ринтам по цео дан код куће, цедим крпе, мужу не смем да писнем. Али ропство је океј све док је плаћено).
3. Ниво породице. То је кад ступе деца на сцену и постану мали генијалци, па људи њихове успехе приписују себи: ''МОЈА Синтија је победила на градском из историје!'', ''МОЈА Синтија је најбоља у разреду'', ''МОЈА Синтија говори три језика!''
4. Локални ниво. То је кад те у твојој селендри ујебавају како стигну за време основне и средње школе, а онда кад одеш одатле и постанеш неко и нешто, узму па те својатају, јер си ти, је л' те, њихове горе лист: ''Децо, из наше школе су одувек излазили најбољи! Ево, НАШ Миле из генерације двехиљадите је постао доктор наука, био је и интервју скоро са њим на ТВ-у - то је НАШ успех!'' (у преводу: Није битно што Миле није добио ни динар од школе кад је требало да се оде на такмичење и што смо му стално гушили креативност. Битно је да је НАШ!)
5. Глобални ниво. Кад неко оде трбухом за крухом у бели свет, јер је овде наилазио само на саплитања и подсмех од стране дегенерисане масе која ће га касније деценијама величати:
Типична Србенда: Цркните, глупи Амери! Тесла је био НАШ човек! СРБ!
А кад је требало да се уложи неки динар у њега, окретала се глава све док није дошао код ''глупих'' Амера...
Kad optimisti potonu sve lađe, on zamisli da su to podmornice.
Popnes se na Ajfelovu kulu,i ako je prva stvar koja ti padne na pamet da pljunes sa vrha - onda si sigurno Srbin!
Objasniti petogodišnjem detetu da mački nije hladno, ne boli je kad je nosiš držeći je za kožu vrata, da ona ne jede ono što vi jedete...
Ali mama, jadna macaaa
Budiš se neispavan, mamuran, u ustima osećaj k'o govna da si jeo. Odteturaš se do vecea, baciš peglu iz nekoliko pokušaja uz obavezne molitve "Bože uzmi me i skrati mi muke".
U sobi smrdi kao na deponiji. Pepeljara puna istrošenih kondoma i usmrdelih pikavaca. U vazduhu se oseća ustajali miris jebačine.
Na podu razbacane gaće, prazna flaša od kisele vode i jeftinog vina, omoti od kurtona, pepeo i poneki odbegli pikavac. Posteljina zgužvana kao da su se po njoj valjale sestre iz "Varljivog leta '68-me".
Još jedan pokušaj povraćanja gde najzad izbacuješ iz sebe zelenog ljigavca. Bacaš pogled na policu sa knjigama, gde te posmatra ON sa korica "Bludnog sina", nasmešiš se i pomisliš "O, čoveče, da nisam slučajno tvoj potomak?"
Emisija koja se bavi pregledom liga i ekipa koje ne zavređuju ama baš nikakvu pažnju, a kamoli posvećivanje vašeg dragocenog vremena.
Utakmica Mladi Radnik - Prkosava, liga 3. Moravska zona, stadion Sićevački Vembli
- I u prodoru je mladi i nadasve talentovani Jevrosimović, dribling, sut, i goool, kakav evro pogodak, piramida radosti, salve aplauza, ima ova ekipa potencijala da se domogne i 2. zone Moravičkog okruga, što da ne.
Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.
Промиче киша... Неколико збијених црних кишобрана горе... Неколико блатњавих црних ципела доле. Једна лопата, мантија и гавран што се љуља на грани.
И лица која испраћају.
Плачу.
Али греше... Фиоку су оставили кући... А тамо је све!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.