
Dan kada je Srbija ustala i od tada ustaje redovno svakog jutra.
Komentar na sliku veoma loseg kvaliteta!
A daj bolje da si slikao tetrisom kvalitetnija bi bila!
Њушке које се годинама церекају на исте форе. Људи који и дан данас преврћу дупиште по патосу од смеха, на ход Ејс Вентуре, човека који чита пуно књига, вајање пекаркиних сиса од стране Славка Штимца, и вапаје Уме Турман за дугачком, тврдом Биловом китом.
Уколико су део стандардне екипе за активност коју је креативна српска омладина поистоветила са ономатопејом оваца, мождане ћелије остатка екипе рикњавају к'о квочке кад их рока крупан град. Иновације, и имплементирања неких нових фазона, на нивоу су промена на Заставином моделу "Скала 55" у периоду од 1995. до 2005. године. Траћење драгоцене и јединствене младости, бленући у адуте домаће кинематографије, жанра "Драган Зарић и Гидра, ваћаре Секу Сабљић за сису", нарезане на диск који је изрезбарен од прекомерног коришћења. Сваки оригинални покушај умерене спрдње на рачун преживара, бива покошен "загорели мушкарци /геј-рилејтед" форама, изваљеним још у склоништу '99те године, оне ноћи кад је НАТО гађ'о Панчево.
Ниџа: Е, Цоне! Се сећаш кад су нас у трећем основне водили у Дом културе "Раковица", да гледамо "Принцезу Мононоки"? Била зима, ми у бусу, а неки лик скин'о капу оно све пара шиба, дими к'о оџак на сеоској школи.
Цоне: ХАХА! Сећам се! Брате, ти се раздр'о на сав глас: БАЈО, БАЈО, ПУШИ ТИ СЕ ВУГЛА!
Пера: Људи, то сте причали на Микином осамнестом, другој свадби Жилетовог ћалета, пре неки дан док смо чекали Цвелета да нађе ризле, и малопре, пре непуних десет минута док је Ниџина кева закувавала кафу.
Цоа: Не сери, Ропе. Да знаш да би' те баш јеб'о у буљу, (драмска пауза уз дебилан осмех)... ал' само да ниси толк'о ружан. ХАХАХА! Него Ниџо, како се зове онај филм што смо гледали кад се баји пушила вуглу у бусу?
Ниџа: Принцеза Мононоки.
Цоа: Туки ти к'о смоки! ХАХАХА!
Пера: Терајте се у курац, набавите јебени календар.
Urbana legenda među Srbima da postoji "kompijuter Pentium 5" koji "ima neki naš rođak", "koji ćemo mi kupiti jer je to najbolji kompijuter" ili "naš rođak ima Pentium 5, ali mi čekamo da izađe još bolji Pentium 6".
Kako su Srbi znali ustvari samo za Pentium i ako kažeš da imaš komp, drug će te pitati "Koji ti je Pentium?", a naravno, ne vredi da mu objašnjavaš da pored Pentiuma postoje i druge vrste.
Noob: Brate, koji ti imaš kompjuter?
Geek: AMD Athlon 2 Ghz, 1 GB RAM-a...
Noob: Ma brate, koji ti je to Pentium?
Geek: Pa... Može se reći da je kao Pentium 4.
Noob: Brate, to je sranje, meni će ćale da kupi Pentium 5!
Geek: Kako kad Pentium 5 ne postoji?
Noob: Šta jedeš govna, ima ga moj brat od strica i to je najbolji kompjuter na svetu!
Geek: Zbogom pameti...
Postupak kojim se od dve poznate i priznate namirnice (hleba i supe/čorbe) dobija neodređena masa. Ovaj vid prehrane uglavnom praktikuju baba, deda i Nemci. Za Nemce to nije nikakvo čudo jer oni umeju da naprave i druga Frankenštajn-jela, poput pivskog sira ili pice sa kupusom. Jedino nije jasno da li su udrobljavanje oni doneli u naše krajeve tokom okupacije ili su zapravo pokupili taj običaj od babe i dede.
Mlađe generacije su manje sklone ovom vidu gastronomskog eksperimenta. Njime su naročito ugrožena mala deca, jer je poznato da se sklonost ka perverznom kombinovanju namirnica i ka jelima kao što su sarma i papazjanija stiče tek sa određenim godinama. Kao za inat, baba i deda će svoje unuke pokušati da vrbuju u sektu udrobljivača svaki put kad roditelji nisu tu, što kod dece izaziva teške traume, veće čak i od onih koje ostavlja mleko sa kajmakom.
-Sine, oćeš da udrobiš leba u supu, vidi kako ja to...
-Neeeeee!
-Dobro, dobro, evo sa'će baba da ti udrobi.
-Aaaaaaaaaa!
Не, не мислим на људе из Србије којима је ћале био амбасадор у Кенији, или којима је кева радила на нафтној бушотини у Етиопији. Играти кошарку у шестој бетон лиги у излизаним џорданкама, или запалити канту испред зграде увече, како би био већи "трип" за играње ове племените вештине, одликује ове људе. Како је и покојни Мајкл Џексон тежио да пребегне на светлу страну силе, тако се и они одушевљавају црнцима, и понекад се запитамо да ли би им чак дали да их оплоде. Од порнографије преферирају интеррејшал.
-Ено га Даре црнац, сад ће да нас озрачи.
-Јо мадафакас, шта се ради?
-Ништа Даре, брате, сто пута смо ти рекли да нас не бламираш по крају.
-Фак оф Маре, када сам у худу, радим ш'а оћу! И где су неке бичиз?
-Нема, чуле ти долазиш.
-Ае не лажи, да су чуле да Даре црнац долази, полетеле би одма да виде црни лолипоп.
Најефикаснија метода потпиривања сукоба две супротстављене стране.
Uvežbavanje za gladovanje u budućnosti.
Komentar random čiče:
''Ako deco, ako... vežbajte, trebaće vam kad završite školu''
Jedan od brutalnijih načina likovanja prilikom postignutog poena u sportu i društvenim igrama.
Komentator: Teodosić i dalje, sad su ga preuzeli, međutim opet traži blok. Pet sekundi do kraja, Teodosić će pokušati sa velike daljine za triiiii JOOAOHAHAHAHOO!!! Bravo majstore!!! (gasi mikrofon) SIPAJ K'O U NEROTKINJU!!! (pali mikrofon) Još samo tri sekunde do kraja...
Kad sa službenog puta, nenajavljen dođeš ženi kući.
Preterano davanje na značaju nečemu što je inače mediokritet
Ko je jednom gledao Šarenicu sigurno se zapitao što baš Žika forsira Kuršumlijsku, Prolom i Lukovsku Banju sa sve Djavoljom Varoši. Odgovor je: Eeeee...
Trava koja, kako tvrde, može da prouzrokuje znatno veću sreću od deteline sa četiri lista.
Lik koji dođe na bankomat i udara kao na slot aparatu.
"Manja, veća, manja, manja...veća.... blokada"
Mnogo prikladniji slogan za našu nacionalnu televiziju.
Pišati.
- E, idem ja na brzaka da odsviram mokranjca...
- Požuri, bus kreće za pet minuta.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.