Ekipa srednjoškolaca okupila se na gajbi kod drugara da gleda Premijer ligu. U jednom momentu jedan od njih ustaje ko oparen i žurnim korakom odlazi u kupatilo...
- Šta bi Mikiju?
- Izgleda da ga je proteralo...
- Ja bih rekao da je otišao da drka, he-he-he...
- Ih, nije valjda da se loži na fudbalerčine?

Pet minuta kasnije...
- Šta bi, Miki, jesi li ga šamarao malo, a?
- Jesam, pa šta?!
- Ahahahaha! A ko te više pali, Dijego Košta ili Kun Aguero?
- Nisam buljaš, care. Nego, nisam vam pričao... Danas na času srpskog, kod profesorke Lenke, ja pravio neke pizdarije...
- Kod one jebozovne Lenke?
- Aha. Ne prekidaj me. I, kad je zvonilo za kraj, kaže ona meni da ostanem da porazgovaramo. I tako, posedne ona mene u prvu klupu. A ona sela na katedru, prekrstila noge, onako u suknji do kolena, i počela da mi drži predavanje o mom ponašanju. Ali, malo-malo pa promeni nogu, a butine i gaćice samo sevaju. Ja ono, nemam pojma šta mi je pričala, napalio se ko šimpanza...
I sad, baš kad je Košta promašio prazan gol, meni počeli fleševi... Gaćice-butine, gaćice-butine, gaćice... Morao sam, jebiga, makar na odloženo...

Da bi ispekao rakiju moraš da imaš šljiva. Valjda znate šta su šljive lebgajebo. Poželjno je da ima što više, da ne pališ kazan radi jedne šarže. Šta je sad kazan? E viš gradski dečače, kazan je veseli stroj koji se sastoji od kotla i peći s jedne strane i čabra, sa druge strane, koji su povezani jednom cevi. Dakle, u kotlu kuvaš kom, iz kojeg isparava alkohol sa raznim mirođijama. Ta para prolazi kroz onu cev do čabra u kome se para kondenzuje i prirodnim padom pada i rakija ističe iz cevi na dnu čabra.
Da ne bude zabune i da se više ne misliš "Šta je sad kom koji kurac?" odmah da pojasnim da je to šljiva koja je odstojala u kaci ili nekom drugom sudu, koji ne bi trebalo da ima zapreminu manju od 200 litara, najmanje 21 dan, a može i duže.
Aha, sad se pitaš " A čabar?". E čabar je metalna posuda zapremine ne manje od tristo litara.(Moj kod kuće ima 700 nakon preinaka u režiji mog ćaleta, koji mu je badevej spao na prste i polomio dva prsta na nozi). Čabar se napuni HLADNOM vodom, i ona cev koja se privrće na ovu koja ide kroz sredinu čabra dole do izlaza za rakiju, hladi se tom vodom. Voda mora da se odasipa iz čabra i zamenjuje novom hladnom pošto i voda hladeći paru u cevi preuzima toplotu od pare i zagrejava se. Ako to ne napraviš kako treba jebo si ježa pošto rakija može da ti ispari, a to onda nije ništa, odnosno pojo si govno i popušio kurac.
Kotao ima ručku za mešanje i kad je šljiva u pitanju neophodno je promešati kom u pravilnim vremenskim intervalima ne dužim od dve minute otprilike. Ako je neko drugo voće treba mešati češće. Vatru naravno treba bugijati koliko se može ali ne previše ko sivonja, a ko te jebe ako prethodno nisi pripremio suva drva.
Naravno, tu priča tek počinje, pošto rakija kad poteče neophodno je na odgovarajući način izmeriti jačinu rakije. Reći ću samo tutorijal verziju ne upuštajući se u male tajne velikih majstora. Dakle, rakija teče, a ti imaš grad kojim se meri jačina rakije. Nije grad kao naselje, nego grad kao naziv mernog instrumenta, šta si se zbunio odma'?! Tad se rakija 'vata na određen broj gradi. Meni lično paše tu neđe oko 18 gradi tj. 45 stepeni, mada ima onih koji vole i jaču i slabiju. Što rakije više ističe mora češće da se meri. Kad jednom izmeriš, a meri se tako, što grad (podseća na toplomer) staviš u rakiju i on k'o plovak stoji i zaustavlja se na visini broja stepeni koliko ima rakija, i bude željena stepenaža odnosno gradaža, skloniš to u stranu, a podmetneš neki sud i sad 'vataš patoku (odomaćeni naziv za slabu rakiju). Jačinu patoke određuje motoda kašike. Naime, dok patoka ističe uzmeš malo kašiku i pustiš da nacuri i prospeš u peć od kotla. Pušatš da curi sve dok se javlja plamen. Kad ne bude plamena onda ide istavljanje kazana. Istavljanje je procedura brate razumeš ti mene kojom se onaj prokuvani kom izabacuje iz kotla i stavlja novi. Prvo pripremiš novi kom u kantama koje staviš tu blizu kazana da imaš spremno vole da ne letiš posle. Onda lepo prineseš korito koje si ranije pripremio, a ne sad da ga tražiš i jebeš ženi mamu zato što je u koritu šrot za svinje. Korito staviš pored otvora za kom. Otvoriš poklopac otvora i skloniš se da te ne spuri vreo kom. Kad istekne kom zatvoriš otvor i uspeš novi sveži kom i malo vode da ne zagori i nastaviš da mešeš. Tada si nastavio novi kazan. Odmakni sad ono korito sa vrelim komom i gledaj da ne upadneš u isto pošto si već verovatno dosino koju. Kad vidiš da je sve lepo krenulo zaduži nekog da meša i loži, a ti otiđi po pečenjeke u kuruze. Nije valjda ćuskijo da nemaš pečenjaka! Vratiš se lepo i pečenjke staviš na žar ispod peći da se prže dok ti pripremiš soli i belog luka da imaš za pečenjeke.
Sasvim je normalno da ispališ koji metak iz prangije koju kao domaćin čoek moraš da imaš da bi celo selo znalo da se u tebe peče rakija i da svrate na proširenu degustaciju. Poželjno je da svo vreme ostaneš trezven koliko toliko da se ne nasloniš na vreo kazan i da NE IZVRNEŠ SVE I SJEBEŠ RAKIJU!

Za sve indikacije i mere opreza.....

- Šef me i danas jahao ceo dan, nije normalan...
- Kakve ti konjske živce imaš, ja bih ga odavno oterao u vražju mater!

- Опа, кроз ноге Чомбе. Ма није много дебео! Купи сукњу! А звали су те Роналдо некад! Трпањееееееееее!

- Је ли, ко ти је она дембела од синоћ?
- Маја. 'Си вид'о кол'ку сису има?
- Ма јесам, мора да је са неке планинчине сишла.
- Из Вучковице је она.
- Лебтејебо, па где баш из Вучковице, окани се ти тога благо мени.
- Што бре?
- Брате, тамо телевизор ћебетом покривају, не знају како се гаси. Веруј ми, није то за под руку. Слађо, дај још једну овде!

- Ух, ух, јебено је ово, у доброј су форми, јеси сигуран?
- Чуј ти њега... Зицер је то, малага брат мој, нема да бринеш, има да улети к'о Рој Кин у тетиве.
- А шта знам... Ако не прође ово оде мени каско, жена ме депортиво ла коруња из куће, после треба да ваљадолид по сокацима за леба... Нема шансе да зајебе?
- Мааајорка бре сине, нема да омане, сто посто улази. Проверено.

- Idem da štrajkujem danas, podješ sa mnom ?
--- Beži u kurac bre, odo da orem njivu.

- Pošto vam ova alpska s belim lukom?
- Hiljadu i petsto dinara kilogram.
- Ma hiljadu i petsto vam majki jebem!
- Nisam razumela, koliko da vam nasečem?
- Za 500 dinara.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------

- Zamisli, opet poskupele pljuge. Vučiću pederu!
- Koliko traže za lakija?
- 300.
- PU, trista im majki jebem!

Kada se skinula i pokazala svoje tek napupelo nago tijelo i kada je prišla Željku Samardžiću u njemu se probudi neki očinski instikt i neko sažaljenje pa je udari samo svojim udom pljoštimice po čelu i tiho joj reče: obuci se dijete i idi kući.

- Кад смо пренели ригипс плоче на шести спрат будућег Сосијетеа, шеф свима искешира још по два сома одогзо.

A: ''Brate, bio sam pre neko veče onom plavom sa Pravnog! Bilo je...Uh... Mislim, ono...
B: ''Zezaš! I kakva je? Pričaj! Ne mogu da verujem da si je odradio! A meni se činila da je pravo nevinašce.''
A: ''Ma, brate, mislio sam da ću ja nju da odradim, ali je ona odradila mene. Bukvalno! Šta sve ume u krevetu, to je da ne poveruješ. Voli stvari za koje sam bio uveren da to mogu samo one iz pornića da rade. Kad pomisliš na to kako se trpa, a ovamo kad pomisliš da je i to nečija ćerka, prosto ti dođe da ne poželiš žensko dete da imaš.''

April 1945 god., Berlin, Hitlerov bunker...

- Moj fireru,...loše vesti. Upravo su nam javili da je Beloruski korpus 6-og puka II-e divizije Crvene Armije, pod komandom generala Ševčenka, uspeo da se probije do centra Berlina i sad se velikom brzinom približava zgradi Rajhstaga...Sovjeti su već...
- WAS!!!???Hoću reći, štaaaa?!!! Zar je maršal Hicfild to dozvolio!!!?? To ću svakako pomenuti u svojim memoarima...!
- Jasno, moj fireru...Koja su onda Vaša naređenja...?
- Ach, taj prokleti Staljin! Zar je morao sve da pokvari...Brzo zovite mi Gebelsa i Geringa - njima jedino verujem.
- Oni nisu tu, moj fireru. Zapal...pardon, POBEGLI su iz Berlina još pre dve nedelje...
- Znači - sam...U redu. Znao sam da će ovako biti. Ali, ako su mislili da će se ovaj ludi šizofrenik tako lako predati...grdno su se prevarili!!! Sve raspoložive snage - u bitku! Svakog vojnika, ženu, dete, starca - pušku u ruke,da puca! Postavite mine i bodljikavu žicu oko Rajhstaga, minirajte ovaj bunker! Minirajte bre ceo grad, SVET ako treba!!! Poraziću ja i Staljina i Sovjete pa makar mi to bilo poslednje u životu !!! Na izvršenje !!
- Jaaawohl, moj fireru!
- Eva, Eva, gde si ?
- Tu sam, moj fireru. Dojim našeg sina...
- Ćuti, ženo! Znaš da niko ne sme da zna za postojanje našeg malog Olivera-Kana. On je naša najstrože čuvana tajna i niko nikada ne sme da sazna za njega! On mora preživeti ovaj rat, makar mu to bilo poslednje u životu!
- Razumem, moj fireru. Ali, šta se to dešava na ulicama Berlina? Čujem strašnu tutnjavu koja potresa zidove bunkera...
- Ništa, Eva, ništa. Neki manji problemi u saobraćaju ali sve će ubrzo biti u redu. A sad te molim - idi i donesi nam one bele pilule što držim u trećoj fioci radnog stola, nešto nas boli glava...

- Брате! Јеси ли чуо нову песму "Рушим систем" бенда? Значи уништили су ова говна у фотељама. Како су јаки, да је више таквих људи...
- Брате! Имам паметнија посла стварно...

- Шта је ово који курац ?!! Шта ће мој директор са тобом у кревету курветино једна распала ?
- Овај па..
- Шта овај, говори, или узимам тетку ??!
- Слушај Петровићу, мораш сагледати ширу слику..
- Какву бре ширу слику, купио сам телевизор има екран ко пола зида шира слика ми не треба..
- Ма не то Петровићу, вазда си био глуп, него шта кажеш да ја наставим да ти овако суптилно крешем жену, а ти ме одмењујеш на пословним ручковима, путовањима са мојим јебозовним секретарицама, и да добијеш уз то још 30 % на плату ?
- Па што одмах не кажеш тако побратиме, и да овај она ти има трипер, само да знаш..
- Штааа ?!!!
- Али кад сагледаш ширу слику ниси једини комшија Милоје ми се жалио јуче..

- Mihajlo, nešto sam razmišljala...
- Je l' te bolelo, hehe?
- Ćuti i slušaj, blesane...Dakle - nešto sam razmišljala. Nas dvoje se zabavljamo već skoro dve godine a od toga godinu i nešto živimo zajedno. Volimo se, oboje solidno zarađujemo, porodice su nam relativno normalne...Mislim da je ono što ustvari hoću da kažem, ustvari, sledeće: gde ti vidiš sebe za nekih dve-tri godine od sada?
- E, Marina, nemoj da me zajebavaš, molim t...
- Ne, ne, mrtva sam ozbiljna. Gde vidiš sebe za dve godine? Lepo pitanje koje zahteva lep odgovor...
- ...i koji ćeš ti skoro sigurno protumačiti kao pogrešan. Ma, daaaj, bre, previše dobro te poznajem...
- Dobro, pametnjakoviću, ako me "previše dobro poznaješ" reci mi onda, molim te, šta misliš gde JA sebe vidim za dve godine?
- Jaooo, je l' stvarno moramo ovo da radimo?! Ne znam gde vidiš sebe za dve godine, eto, ne znam!
- E, pa ja ću ti reći. Vidim sebe kao ostvarenu mladu ženu, usrećenu od strane muškarca koji je, navodno, voli i sigurnu u život koji je dalje čeka. Samo to, ništa drugo.
- Super, baš mi je drago. Je l' mogu sad da nastavim da gled...
- Ne pitaš me koja je tvoja uloga u svemu tome? Ako je uopšte i imaš?!
- Pa, naravno da je imam, šta ti sad to znači...Je l' hoćeš da se venčamo, 'el to to? Pa, reeeci lepo, jebote, što me zajebavaš ovde, venčaćemo se i gotova stvar! Niko još nije umr'o od toga, pa nećemo valjda ni mi...
- Hmm, e, vidiš, to ti možda i nije tako loša ideja...

Devojka - i žena, i majka, i drug. I doktor psihologije.

- Mico, al si se ti utegla, našminkala. Suknja iznad kolena, dekolte, ne ide bre.
- A što, baš mi lepo stoji, vidi.
- Što? Zato što imaš decu, unučiće.
- Imam, ali muža nemam!
- Pedeset pet godina ej, treba da se stidiš te svoje sede glave!
- Koje bre sede. To ti je draga moja crvena, svetlo mahagoni. A, mogla bi i ti malo da se središ, ostalo mi pola tube ako hoćeš.

- Pazi vamo, ako se sam ne povučeš sa funkcije napakovaću ti da su učestvovao u one tri nameštene privatizacije iz 2008., da si rastur'o gudrovinu, a mog'o bi da ti prišijem i neku utajicu poreza, čisto kao šlag na tortu.
- Da nećeš još i neko ubistvo da mi prilepiš?
- Pa vidi, za Bambijevu kevu još niko nije odgovarao, ako mi dune prilepiću ti i to. Oš ti da potpisuješ ostavku ili nećeš?!

- Je l’ znaš da nam je Mićka pogodila Kupidonova strela?
- Kak’a strela bre, šta pričaš ti?
- Kupidon. Bog ljubavi. Mićko se zaljubio.
- Pa dobro, lepo je to. A protiv koga?
- Znaš onu Milicu, ulaz pored tvog, crna, visoka?
- Mica Heftalica. Pre će biti da ga je pogodila Glupidonova strela, jer na njoj je ceo moj kraj vežb’o skidanje mraka.
---------------------------------------------------------------------------
- Je l’ video neko Mišu Genija negde?
- Kog Mišu Genija, bre?
- Mišu našeg. Čekaj, ti nisi gledao Slagalicu juče?
- Ne brate, gledao sam tekmu. Što?
- Pa ti ne znaš šta si propustio. Znaš da se Miša takmičio?
- On? Pa njega je još k’o dete pogodila Glupidonova strela, ne zna koje slovo ide iza Đ.
- To je i dokazao juče. Drugi takmičar u istoriji koji je otišao u minus. U igri asocijacije je na pojmove Banovo, Lekino, Petlovo i Kanarevo odgovorio Čukarička Padina, a na pitanje ko je bio Napoleon, odgovorio je levo krilo Benfike. Bilo je toga još, eno hit je na netu.
- Odlično, odoh kući da gledam.

- I pošto ti je odradio sve ono?
- Ma zamjenio kardan i popravio letvu volana malo, zamjenio mi zupčasti remen i zagitov'o ono malo na gepeku što je bilo i traži 200 eura za to.
- Pa jel on normalan? Za te pare si mogao da...
- Jesam đavola. On najjeftiniji. Ma opljačkaše ovaj narod gdje stignu.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

- To vam je 976 dinara gospođo.
- Molim? Za dve kutije cigareta i jogurt?
- Porasle cene cigareta juče.
- Mamicu im lopovsku jebem, opljačkaše ovaj narod. Od sad i ja motam duvan.