Prijava
   

biti sretan

Uspješno odolijevati udarcima sudbine

Kad ti šefica kaže:" Šta se žališ, budi sretan što radiš," ti zaista osjetiš blaženstvo i spoznaš da je ženska apsolutno u pravu. I kad ti to još nekoliko puta ponovi, onda to možeš jednostavno primijeniti na bilo koju situaciju i nazvati se sretnim čovjekom.

   

Šut u dupe

Vetar u leđa za optimistu.

- To što je dobio šut u dupe od šefa, devojke i stanodavca je za njega bio samo vetar u leđa da postane uspešan serijski ubica.

   

Ne brini se, sve je riješeno

Razlog za brigu. Ništa nije riješeno i osobu koja vam je to rekla više nećete viditi.

☆ Šta misliš? Možeš li me ubaciti u Vodovod?
☆☆ Uz tvoje kvalifikacije? Ne brini se, sve je riješeno. Čemu prijatelji služe?

☆ Neugodno mi pitat, ali profesorica iz Građanskog prava me dribla ko zadnjeg vola. Ne tražim da me pusti, samo da me normalno pita. Jel možeš šta urgirat?
☆☆ Kako ne bi moga? Ne brini se, sve je riješeno. Nisi ti meni bilo ko.

   

hrnjaga

haluga, hendek, uvala ili izbočina, geološke ili ljudske prirode, koja izgleda veoma ružno ili odvratno.

- Đe ću 'vo granje i ovaj truhli krompir?
- Baci ga na onu hrnjagu dole pored rijeke, jebi mu mater.

- Dragi sine, kakva ti je ovo hrnjaga od sobe?!
- Bio mi drug.

   

Jezik

Uglavnom, jezik služi kao alat za skrivanje istine.

   

More al da ga jebeš

Izraz koji se koristi kad sve druge opcije se isuše.

- Ne može, ja sam planirao da okrenem vrata na drugu stranu, da mi ne zapinje.
- Eh može, al da ih jebeš!

   

adžibeg

cvijet latinskog naziva Hydrangea, oliti hortenzija

Adžibega je najviše cijenila moja pokojna baba. Dakle, provjereno i za preporučiti u svako dvorište koje iole drži do sebe. Ako nemaš njega, onda barem imaj zumbula ili ljiljana.

   

džibivrag

vrag na kvadrat

Džibivrag je osoba kojoj ni sam vrag nije ravan. Svaka familija ima svog džibivraga. Tada se on piše sa velikim Dž.

   

svratati

pasti

Svratat' ćeš! Ubit' ćeš se!
Radikalno upozorenje da se gleda i pazi kuda se hoda. Svratati je dakle pasti, a ubiti se je udariti se.

   

Bio na otvaranju Stounhendža

Vremešni gospodin ili gospođa, koji obično ne priznaju požutelost svoje krštenice.
Ništa ne prepuštaju mlađim naraštajima, žive punim plućima, uvek su tu.

- Zar gospodin Pera nije odavno trebalo da je u penziji? Čini mi se da je odavno ispunio i godine i staž.

- U penziji je on više od petnaest godina, samo nama vodi knjige honorarno. Ne da se matori, ne možeš mu ništa. Bio na otvaranju Stounhendža. Njemu, Ruški Jakić i Mićunoviću prvima poslali pozivnicu.

   

Ravnomeran razvoj

Kolektivni razvoj pojedinaca koje zapravo boli uvo za kolektiv.

   

Ima više gruda nego na Vlašiću

Izgled krumpira iz kesice u studentskoj menzi.

   

Čika Braca Morkica

Ako je uopšte i bio lud - u šta pomalo sumnjam - bio je lud otkad ga pamtim. Ne znam šta je tačno uzelo danak razumu, služba ili pak sam život, no u svakom slučaju Braca je prilično mlad završio kao penzionisani policajac. Nikada nisam mogao da ga zamislim u uniformi, iz prostog razloga što je, onako dugačak, delovao krajnje smotano i bio vrlo dobrodušan; takav čovek jednostavno nije bio u stanju da bilo kome naudi. Ljudi su ga, s obzirom na to da je bio "lud" doživljavali kao jurodivu budalu i mahom izbegavali. Deci je njegova pojava pričinjavala neobičnu radost, jer su mogla da ga ispituju i zajebavaju do mile volje, uživajući u njegovim iščašenim odgovorima. Bilo kako bilo, s obzirom na to da je živeo sam i mimo sveta, Braca je imao vremena na pretek za svoje neobične hobije i sitne obesti. Neretko se mogao videti kako pred trafikom, sedeći na travi sa drugim klošarima sličnim njemu, ispija pivo i dresira dvatri guščeta ili morke koji su večito išli za njim. Nisam siguran šta je tačno pokušavao da ih nauči, no sećam se da su ga sledile u stopu, jedna za drugom, kao nekakva groteskna, minijaturna jedinica.

Ali bivalo je i drugih stvari. Noću, pri povratku kući, ljudi bi ga zaticali gde sa dve grane, po jednoj u svakoj ruci, stoji i odmenjuje stablo koje se osušilo ili slomilo, i čiji je nedostatak remetio sklad drvoreda. Postoji u tome čak nešto simbolično. No daleko čuvenije od svega bile su njegove provale, jer Braca bi, u povremenim naletima nadahnuća, umeo da provali u radnju i napravi nekakav ispad koji bi se danima posle prepričavao. Inače uvek pristojno odeven, u sakou i košulji, jednom je prilikom provalio u robnu kuću kako bi uzeo plastični češalj i, pošto se očešljao, kako bi delovao što lepše, legao na prugu da ga pregazi voz. Ljudi su ga relativno lako odgovorili od ludosti. Drugi put ispala je sveopšta frka, jer je iz radnje pokupio nekakvu socijalnu salamu kojoj je rok trajanja istekao pre dva meseca a vlasnik je, ne znajući ko je u pitanju, osedeo pri pomisli da bi se neko mogao otrovati. Braca ju je ubacio kod sebe u frižider i jednostavno zaboravio na nju.

No - najupečatljiviji dogadjaj koji pamtim zbio se dok sam čekao bus za školu - spustila se rampa i saobraćaj je čekao da voz udje u stanicu, tridesetak metara udaljenu. Sa druge strane pruge čekala je starica na biciklu; naidje Braca, vide spuštenu rampu i, sa izrazom podsmešljive nadmoći koji imaju ljudi koji vole da podjebavaju (a koji njemu nije bio stran), ozareno dobaci - He he, sad će voz da stane i pusti ženu da prodje. Kakva suluda ideja. Tridesetak ljudi koji su čekali bus na stanici jedva da su i obratili pažnju na budalu; no zaista, nakon desetak sekundi, naidje voz i zakoči pred rampom kako bi žena mogla da nastavi put. Zbunjena i u čudu, ova nekako pregura bicikl preko šina i voz nastavi put stanice koja je ležala tik malo niže. Automobili su za to vreme uredno čekali. Gomila se osvrte i pogleda Bracu, bez reči, no ovaj je delovao dalek i odsutan, kao da se ništa naročito nije dogodilo.

Razgovor sa bezobraznim i razmaženim šestogodišnjim klincem, komšijom :

- Braco gde ti je mama?
- Spava.
- A gde ti je tata?
- Spava.
- A...A gde ti je tetka?
- E tetka bunca! (pobednički izraz, kao posle retko dobre fore koja je legla u pravom trenutku).

   

Ciničnost

U svakoj ciničnoj osobi, skriva se razočarani idealista.

   

Savremen čovek

Čovek koji je izgubio osećaj za vreme zato što misli da postoji samo svetla budućnost koja može optimistično da se čeka jer konstantno dolazi.

- Šta radiš?
- Čekam bolje dane. Ne znam kad će doći, ali znam da ih zaslužujem.
- Pa ti si savremen čovek!

   

prisješće ti jebo ti mater svoju

bosanski način za 'dobar tek'

   

Snaga vere

Šest dana nedeljno odlaziš na posao koji prezireš iz dna duše. Ljudi koje tamo srećeš su mahom nepodnošljivi, obaveze i norme ispunjavaš sve teže jer i vreme provedeno tamo sve manje ispunjava tebe. Zorom, dižeš se iz udobne postelje i otkidaš od tela što sanjivo se meškolji, i zajedno sa sličnima, desetinama - stotinama miliona drugih krećeš put života koji si manje - više birao. Nisi u svojim mukama ni sam, ni prvi, poslednji, jedini...I drugi se muče jednako kao ti, ali ta činjenica pruža ti sve manje utehe. Stariš. Jedino što te zapravo zadržava na poslu jeste vrlo dobra plata koju primaš, no i ta činjenica gubi na značaju jer osećaš se prazno, jeftino - osećaš se loše i pucaš. Hiljadu puta si želeo da batališ sve i odeš, no i dalje si tu, ubedivši sebe da ni drugde neće biti bolje - dobijaš sede i gubiš živce, vraćaš se kući težak i sumoran od dana na izdisaju, i osećanja da si prodao i izneverio samog sebe.

Jednog dana, saopštava ti da je trudna - beba je dakle na putu, i ta te činjenica menja položaj i ugao posmatranja; stvari nisu ništa manje loše, ali sada je nezgodno misliti na sebe. Trpljenje dobija drugačiju dimenziju i značaj. Rodi se dete, i nakon nekog vremena radosti i euforije život se vraća starom hodu. Doduše, noćima ne spavaš kako treba zbog grčeva i zuba koji rastu, zbog tudje muke i samovolje. Na poslu nisu ništa bolji - naprotiv, i dalje gubiš razum, zatičući sebe u mislima gde štanglom, ili mačem, uspostavljaš kontrolu i vraćaš stvari u red. Sve mračniji i teži vraćaš se kući, no kad otvoriš vrata, i setiš se da postoji to malo, bespomoćno stvorenje koje zavisi od tebe (koliko već i sam zavisiš od njega) - sve ono prethodno gubi značaj, bledi, i u trenutku nestaje. Sve se može istrpeti, podneti, izgubiti - gradovi mogu pasti, planine se istopiti - nevažno je, jer više nisu važni.

   

mandrknuti

odapeti, umreti, riknuti, crknuti, srednje ružni način saopćenja nečije smrti.

- Ej, brate, đesi, kako je kod tebe?
- Loše brate. Juče mandrkno jedan, danas drugi jaran. Slamam se na komade.

   

Uz kruščić, niz kruščić, na vrh kruščića

Jezikolomka koja se koristi za dovođenje ljudi u nezgodne situacije, pogotovo ako u prisustvu ima žena.

- Hajde, probajte gospodine ako ste toliko spretni.
- khm..khm... Uz kruščić, niz kručić, na vrh kruščića.
- Pa, gospodine, to je veoma sporo, probajte brže.
- Uz kruščić, niz kruščić, na vrh kručića, uz kurčić, niz kurčić, na vrh kurčića....
- Pa gospodine, to bezobrazanje je nečuveno....

   

Žene

Što je više umanjenica, to je sranje koje su napravile veće.

☆ Mužiću moj,kakva ti je bila večerica?
☆☆ Nije loše (dva tika registrirana).
☆ Šta kažeš na to da se poigram s tvojim nestaškom?
☆☆ Koji si kurac sad napravila?
☆ Ništa, idemo kod mojih na zabavicu.
☆☆ Večerica mi je prisjela.