Nakupi se u čoveku. Od loše navike, sive svakodnevice i crnih misli. Od memle u kojoj živi. Taloži se i guši čoveka, ne da mu da diše punim plućima. Steže mu grlo i sputava mu korak, smeta mu da govori jasno i korača uspravno. Muti mu pogled, ne dozvoljava mu da vidi lepotu oko sebe. Gasi svojom sluzi onu iskru u čoveku. Truje ga.
A opet, svakog jutra, kao da mu sopstveno telo poručuje: "Ej, ustaj, novi dan je napolju! Evo, ja sam ti prečistio nešto onog katrana od juče, ali da znaš da ni ja neću moći još dugo ovako. Još uvek nije kasno da se promeniš: ja najbolje znam da ti to možeš, a samo ti znaš koliko nemaš ništa pametnije da radiš."
-Sine, da mi pomogneš nešto napolju sat-dva.
-Ne mogu sad, ćale, slušam ovoga što priča.
-Koga, njega?! Sine, pametan čovek ispljune jutarnji šlajm u umivaonik, a ne na nacionalnoj frekvenciji. Pusti ti njih da lažu i mrače jedni druge, a ti reci meni: jesi li nekad bio u našoj šumi u ovo doba godine?
Imati vidnu erekciju koja napinje pantalone.
- Znaš li šta se desilo Radošu pre neki dan?
- Kaži, šta je bilo.
- Seo lik preko puta neke plavuše u kafiću, ona počela da prekršta noge, a lik ladno digo šator ispod stola , poobarao sva pića.
- Haha koja carina od čoveka.
Potencijalni izvor bogatstva. Kod muškarca - ruke, kod žene - sise.
Pogledajte ove dve ruke... to su dva rudnika zlata!
Мерна јединица села у крви.
Само пољопривредници, шљакери и психички поремећени људи устају рано.
Злаћани круг се диже ка хоризонту, умилни хор птичица објављује да ће тај дан да исере тријес тона тичи гована, а ти треба да откинеш крмељ, јер је нека искомплексирана педерчина рекла како треба да се устане собајле, каже то ваља, лепо је да се устане рано. Јесте курац. Изађеш напоље, народ иде на курчеви посо, оно све зарозано, све неки погужвани људи, комшија из улаза Миљко Морон би реко "убијте ме" само да може, али не може, морон је. Оћеш да купиш цигаре на трафици, нема цигаре, није стигло, рано је, дођите други дан у нормално време, а што ти средовечна жено радиш у ненормално време само да би могла то да кажеш, каже она пуши курац, пијем бенседине од раног устајања, тачно ћу данас да се разведем колико сам полудела, реко немој због деце, каже немам децу, реко у чему ли теби живот прође. Па онда превоз јебени, људи смрде, киселило се то по меким душецима, све се онај пац наватао по мудишту, ноге се усириле, гледа ко да ће да убије, једино пензионери чили мајку им јебем, нема обавеза па се поткуветило, из беса то устаје рано, треба сваки леб да се опипа, подобијало то станове па сад прдуцка, пробудио их Тито у гробу курцем у уво дабогда. Па онда тај посо, једеш говна а дође газдин син престолонаследник Стефан Лав Цар Душан Димчески око подне аудијем, па исуче курац и удри пишај по нама сиротињи и поштеним привређивачима динара за сто грама котекс пацовске специјал и пола курве. Па онда кући, а тамо не можеш да се разабереш, треба живот да имаш а теби се спава, отац ћути мајка ломи руке и шапће ти тихо ко дјетету, каћеш каже снау да ми доведеш, да ми потапа бели веш у биљану а ја само да пијем кафу и уживам, а тебе неће ниједна јер ти подочњаци ко Наташи Нинковић а и пичке живе само ноћу, тад им је мрест, па одеш да наваташ на бућку, а оно трза трза па откине иљаду из новчаника, па ти ем сува курца, ем кратак за црвену, ем устајеш за три сата, ваља положај за пишање по теби да заузмеш.
Шта оћу да кажем?
Ми смо један сељачки народ. То навикло да устаје рано, да увати да одради за дана, па кад намири и обави, да дође кући а тамо попара са говнима врућа и брката жена дрља рутаву пичку да јој сурдукнеш наследника па да и он обавља и намирује. Па онда то преселило у град масовно и одмакло од домаћих животиња, ал гени су чудо што реко наш напаћени народ, па то укоренило у мозак, сељачки инстинкт, ко инсекти и онај кљунар из Аустралије што аутоматски мења боју кад се приближи коала, а у ствари му неће она ништа, само да се поиграју. И тако прва генерација устај рано ал шта: нигде ратлука, нигде бунарске воде ладне са ешерихијом од сенгрупа, нигде роса по травуљини мртвој, нема крава да се музу, нема њиве да се оре па прва бразда да се изведе Миона да плаче - значи нешто не ваља. Па ти прва генерација грацког човека осети ту неку празнину, устаје рано, научио га ђед Свињо, а нема зашто, па онда удри кукај у себи: ееееееее, леп ли је живот оно онда био, све природа па зелено, здраво бре било а не ко ово данас, све нездраво а не здраво ко онда. Па онда удри слушај Зорицу Брунцлик, и ветар се у пропаст спрема а тебе нема, конкретно стихови о сеоској идили, па се саживљуј, па кукај за детињством ко Крајишник. Е онда одреди да се устаје рано - тако радио ђед Свињо, тако и отац Пиздо, па шта им фалило, а били паметнији него ми данас без обзира што нису имали два дана школе и претурали аутобус да виде јел женско, може ли да оаутобуси младе. Јашта него тако, устај собајле, није битно што то везе нема са садашњим животом и што се не би снашо на селендри да се вратиш случајно - дркај курац на детињство цео живот.
Verovanje nekih osoba da njihov auto poseduje svetlonosni štit koji se aktivira pritiskom na dugme sa dva koncentrična trougla.
Ovo im daje potpunu slobodu da svoj auto parkiraju na sred ulice ili na pešačkom prelazu ili na nekom trećem mestu na kom je izložen opasnosti od pijanih vozača ili od nadrkanih pešaka sa viškom energije.
Ali zabole njih, oni imaju uključena sva četiri žmigavca.
Dvadesete si proveo gluvareći i džabolebareći. Pokušao si kao nešto da studiraš, ali si brzo batalio. Umesto toga družio si se sa besposličarima i propalitetima, kao što si i sam. Glancali bi klupe po parku, žicali za pivo, i obavezno trkeljisali o tome šta bi radili da imate lovu kao ovaj ili onaj. Kući bi se dovlačio ujutru, spavao bi do tri popodne, pojeo šta keva spremi pa bi buljio u TV ili komp dok se opet ne odvučeš na ulicu. Povremeno bi radio negde kao konobar ili noćni čuvar, ali to te smaralo, mala kinta a dosta posla. Probao si čak i pomalo vutru da valjaš, i tu te zamalo navatala murija .
Onda se roditelji reše da spasu svoje mladunče i izvedu ga na pravi put. Ćale potegne neke veze da te zaposle u lokalnom para-državnom industrijskom gigantu. Jura Leskovac, Rafinerija Pančevo, Železara Smederevo, TE Kostolac ...
U konkursu stavili da traže silno tehničko znanje i iskustvo, pa si se malo zabrinuo i čak počeo da tražiš knjige iz srednje tehničke. Posle vidiš da od toga nema ništa, čista fizikalija. Rmbaš, gledaš da ti nešto ne padne na glavu, zabušavaš kad šef ne gleda, čekaš da ti prođe šihta, pa onda na radnički bus kući bez ijedne misli u glavi.
Keva sa svoje strane uzme da ti nađe devojku, pa te upozna sa ćerkom neke svoje poznanice. Prvo te malo bude blam što ti keva traži ribu. Ali posle vidiš da i nije tako loša ... niska je, ima pomalo krive noge i debeljuškasta je, ali slatko lice . Što je najvažnije, ne smara te mnogo. Valjda i ona jadnica vidi da ne može da nađe boljeg. I tako, u vezi ste skoro godinu dana .
Pokojni deda ostavio neku kućicu na periferiji. 40-50 kvadrata, podrum i šupa u dvorištu. Ima struju i vodu. Treba da se prekreči i da se zamene neki crepovi. To ćeš na proleće, ostalo kad skupiš pare . Važno da imate gde da se uselite.
Gledaš da kupiš neki auto. Srce bi htelo neki sportski kupe, ako ne može Audi A5 onda barem Alfa GT. Ali znaš dobro da od toga nema ništa. Jer trebaće ti auto da s njim vučeš džakove kupusa sa pijace i dečija kolica. Ti si sad ozbiljan čovek i prošlo ti je vreme za zajebanciju.
Savetuju te da kupiš Opel karavana ...
- Ćale, vidi kakva je . Yamaha R1. 2005. godište , a k'o nova. Traži čovek šest 'iljada, ali spustiće na pet. Ja imam tri, aj dodaj još dve. Šta kažeš, a ?
- Jeste, a posle da nađem još dve da ti pravim spomenik. E bre Fićo, budalo jedna, tri'es godina si u dupe nabio a još se ponašaš k'o klinac. Daću ti ne dve nego pet hiljadarki, ali ne za motor, nego da lepo uzmeš onu tvoju Adrijanu pa je dovedeš gore na sprat. Napravimo svadbu kako dolikuje, tvoj ćale da dočeka unuče. Pa onda kupiš Opel karavana k'o čovek, a ne te tvoje Jamahe i balave gluposti.
Svetski dan prokrastinacije.
Sutra, ženo, sutra - sada imam nekog posla.
Наредних недељу дана од крсне славе, када се по 3 пута дневно једе преостала прасетина док се не оглиби и задње ребро.
Intelektualna teretana u kojoj niko ne obraca paznju na masu.
Dovoljna je dobra definicija...
Мало већи ниво од безобразлука.
- Ало немој да спемујеш, немој бити брезобразан!
Уопште није мало. Штавише, сасвим је довољно, ако не и пуно. Обично се користи у позитивној конотацији, да се искаже задовољство нечим што је постигнуто.
Триста дефиниција за двије и по године, ђаволу мало.
Nezadovoljni penzos koga zvuči čudno ali, leđa još uvek bole. Iznerviran neefikasnošću proizvoda koji je pazario kao i nedostatkom slatkog na njegovom stolu, penzos je rešio da baci svoj kosmodisk.
Najveći stepen izloženosti.
Stojiš kao u izlogu, izložen pogledima sa svih strana, nemaš gde da mrdneš.
Sve oči uprte u tebe, sad il' nikad.
- ...i onda?
- Kaže šef "Hajde ti, Pero, izloži svoj plan. Kad ti ništa ne valja i na sve se žališ, da čujemo tebe". Ustanem, grlo mi se steglo. Stojim k'o amsterdamska kurva, svi netremice bulje u mene i čekaju. Nakašljem se i počnem...
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.