Vapaj rekreativaca na malom fudbalu kad nalete na fizički bolje pripremljenu ekipu.

Kada ljakse u Golf "Trojci" prođe po sred bare dok čekaš bus na stanici.

Ubedljivo pobediti u nečemu, ušiti nekog.
U ekstremnim situacijama ovaj izraz znači prebiti nekog, ali tako temeljno da tri dana ne mogu da ga sastave.

Пивце које није довољно одстајало у фрижидеру, па му се охладиле само етикета и флаша, дајући тако утисак да је и течност идеалне температуре.

Човек чија дебела жена воли да буде горе.

Jedini ljudi koji pošteno rade na crno.

To je pitanje koje usledi nakon nekog "superkul" momenta neke osobe, i čime mi aludiramo na našu kvazizanesenost tom pojavom.

Jednostavan opis nivoa obrazovanja prosečnog huligana.

Pokušaj preljubnice da bar malo sačuva čast.

Kada i u najtežim trenucima smogneš snage da zaštitiš čast svoje otadzbine.

Čuvena rečenica Gorana Bregovića, negde tokom legendarnih osamdesetih, nakon intervjua za neke novine. Sasvim lepo oslikava stanje uma i duha svih onih koji se guraju pod svetla reflektora - nema veze što osvetljavaju i prljav veš, važno je da me gledaju!

Ova rečenica je najavila jednog od modernih jahača apokalipse - tabloidnu štampu, u koju se pretvaraju sve novine i časopisi, sa veoma retkim (i niskotiražnim) izuzecima. Uz pomoć rijaliti mašinerije, svako ima svojih 15 minuta slave, ali svi se bore da ih produže, makar na pola sata, makar dok se ne udaju bogato, ili steknu dovoljno kapitala da otvore lokal. Samo neka se piše - makar i dobro!

Очас посла, Сизифов недосањани сан, мачји кашаљ. Ћићолина.

To je onaj osećaj kada pešaci čekaju zeleno svetlo na semaforu. Automobila nema a crveno svetlo nikako da se transformiše u zeleno i niko nije toliko jebeno moćan da pređe ulicu. Ljudi i dalje čekaju, neizvesnost je u njihovim glavama. I tada, tada dolaziš ti, sa moćima pobesnelog vepra i mudima velikim poput turskog topovskog đuleta...
Bez ikakvog razmišljanja prelaziš ulicu. Masa koja je do tog trenutka čekala, kao penzioneri u banci Inteza, kreće za tobom iako tebi na leđima ne piše "Come with me if you want to live", ne znajući da li ih vodiš u propast ili koji već kurac.

Ono neobjašnjivo i sakriveno duboko u nama, što nas vraća kući iz bilo kojeg dela grada, bez obzira koliko ubijeni od alkohola bili... Takođe nas usput nahrani u nekoj ćevabdžinici ili pekari, ubada nam ključ u bravu, smešta nas u krevet, mada ne obavezno i izuva...

Za neke ljude,jedini logičan odgovor na pitanje kako neka osoba radi nešto preterano,ili preterano dobro.

Interesantan, poluozbiljan izgovor za napuštanje dosadnog društva. Ipak, začuđujuće veliki broj ljudi ga ne shvati kao sprdnju, nego sasvim ozbiljno.

Ono što iznervirani čovek kaže supruzi kada navuče svoje čiste, roze gaće.

Najčešći plod mora na srpskim trpezama.

Ovo opisuje dve izuzetno bliske osobe koje se retko kada odvajaju.

Соба у тоталном хаосу. Ту ни бескућник не би спавао. Нити се дуже задржавао. А ни краће кад смо код тога.