Dijagnoza gustine ambijenta.
Kada neopipljivo postane opipljivo. Kad se okruženje uozbilji, usiri i spremno je za rezanje na kriške. Kada nastaje borba za iznenada očvrsli vazduh.

Viteški način za očuvanje, sada skrajnute, časti. U vreme kada je bila na ceni, a čist obraz bio bitniji od života, problemi su rešavani džentlmenski. Bečka škola u osnovi, bela rukavica u lice, pištolj ili mač, vreme i mesto, pa ko pretekne.

За трпезу сели смо
и почели с ждрањем,
бар за Божић хтедосмо
јести с покајањем.

И јели смо били тако
у мислима са сазнањем
да у Христа ми верујемо
сад са покајањем.

Из флаша смо вино пили
ал' нам савест беше чиста.
Ми смо врло срећни били
што лочемо у част Христа.

Нестајали у тишини (не обавезно овим редом):
супа, прасе, торта, бело,
ћурка, сарма, јагње цело...
Чесница, најпосле. С медом.

Напослетку неста' хране
ал' ми продужисмо истом мером;
јер колико мож' да стане
ако човек једе с вером?

Смазасмо и све тањире,
есцајг, свећњак...све са стола.
Из ждрела нам чаше вире,
сат, накит и кључ од кола.

...

Нисмо могли после кући
(нисмо били у том стању).
У мукама сад умирући...
ал' у покајању.

Још ни Зорњача своје лице показала није, разбудио ме отац, благим ћушкањем и нежним гунђањем. Испод медвеђе коже се искобељах, још топао од сна, а он је стајао преда мном, обучен у кожух, у дебелим ваљенкама, држао је топор у снажним рукама. Први пут у брање храста! Коледо је данас! Требало је дочекати Сварожића, младо Сунце што се враћа! Скочио сам, џарнуо ватру, мали Домаћи запишташе и полетеше на све стране. И ја навукох кожух, ваљенке и ушанку, у трен ока загазисмо у целац.
Отац је дуго пртио, а ја за њим скакутао. Помолих се Морани да нас пусти до дубраве – јер заиста, дизао се хладан јутарњи ветар и вејавица – и Леснику, да нас унутра прими, заштити и опрости узимање дрвета. Обећах му жртву, меда, воска, колача, принећу пред његовим кипом, јер он је заштитник нашег рода… И заиста, док стигосмо у дубраву, ветар и вејавица престаше, облаци се проредише, и испред нас храстић је стајао, обасјан јединим зраком Сунца који се пробијао одозго па све до Матере Мокре Земље. То је био знак. Отац рече: Пази, сине! Једним ударцем! Иначе, неће на добро изаћи. Замахну тешким топором, и храстић се затресе, паде постранце, а топор се одби, и оца по нози окрзну. Приђох стабљици – висила је на још два-три влакна. Погледах оца: низ просечену ногавицу му је цурио танак траг крви. Отац се намршти и притисну руком рану.
Обузети стрепњом и молећи се Боговима, кренусмо натраг у село, носећи дрвце. Из далека, приметисмо да нешто није у реду. Резак мирис дима штипао нам је ноздрве, а у даљини као да се чуло пуцкетање ватре, запомагање жена, њиштање коња. Мало ближе, могли смо да угледамо црвене вреле петлове како скакућу по кришама наших изби.
Село је било нападнуто, кипови оборени и спаљени. Тамо где су стајали Велес, Перун, Јарило, Весна, играо је ватрени колоплет. Једино џиновски Триглав није хтео да гори. Оборен конопцима, начет секирама, тужно је гледао са земље, знали смо да га нико више неће подићи. Лесноме можемо само захвалити отац и ја што смо пре свих отишли у брање храста...

Мајка је лежала испред колибе, покушавала да устане. Пришли смо јој пуни наде, али тевтонска стрела вирила јој је из груди. Пала је оцу на руке, ја сам плакао, а она је шапутала:
Људи на гвозденим коњима... Са крстовима на грудима и штитовима... Извлачили су нас из изби... Стража је спавала... Псе су потровали још ноћас... Клали су нас као стоку... Оборили Богове, запалили... Мало нас је побегло, нису се трудили да их гоне... Пре него што су напустили село, њихов вођа, Чернобог му кости глодао, пропео је коња и на словенском што смрди на немачку проклетињу извикнуо из свег гласа:
„Пагани словенски! Срећан вам ваш Коледо! До овог датума следеће године ви ћете сазнати како се слави Божић! Послаћемо вам мисионаре. Онима који су преживели. Уколико поново дигнете своје дрвене богове, милости неће бити ни за кога. Чули сте ме. Христ вас благословио! Бар ове преживеле, остали горе у паклу... До следећег пута...“
Мајци је линула крвава пена на уста, отац је плакао као дете у колевци, стежући је у наручју. Ја сам окренуо леђа селу, одбацио дрвце, узео очев тешки топор и кренуо кроз негажени целац. До хришћанског града, да принесем жртву за Коледо, браћо и сестре. Знам једино да ће ме ускоро видети сви они које сам икада изгубио, и мајка ће ме чекати кад будем стигао, а биће тамо и наши Богови. Загрлићемо се, Богови и људи, и славићемо празник младог Сунца до краја времена.

Korpa. Pedala. Odjebaus.

Poklon koji žene, subotom uveče u klubovima, redovno uručuju muškarcima, bili oni sasvim prosečne jedinke ili ljaljani. Pošto subota uveče u kombinaciji sa seljačkim klubovima izaziva transformaciju koja samopouzdanje sa "ružna sam" nivoa plasira na onakvo kakvo je Hanibal posedovao pri pohodu na Italiju preko Alpa, lansiranje odjeba jadnicima koji im pokušavaju prići se klasifikuje kao nešto neminovno.

Prefiks kojim se prilikom upoznavanja stavlja do znanja da se preskače tranzicioni period i odmah otpočinje prijateljstvo. Dato ime za prijatelje je najčešće najlogičniji nadimak, ali je akcenat na ukazanom poverenju i očekivanoj prisnosti.

Generalno sređivanje izuzetno zapuštenih prostorija, obično momačkog stana koji metle mjesecima gledao nije.

Срећна Нова мојему добром пријатељу и другару Зеленом Лукцу. Желим му да у 2016-ој настави да штанцује дефиниције и да ускоро догура до 500 комада. Можда се до тада пробере 25 квлт садржаја ђутуре па да се и крунише, јелте.

Клиникли, леђендо, да се мало више ангажујеш уколико време то дозволи. Фали нам овде стари Штајн који шури кад се докопа тастатуре. Ово важи и за Профа, тату Бруса, Кафу...

Срећна Нова Стевчоле. Остани и даље један од покретача Вукајлије; човек који уноси неке лудости и дешавања на сајт. Овом приликом молим модераторе да не банују дотичног уколико понекад претера са спемом на форуму (одсек: Садржај који аутори предлажу за одабране + смешни коментари).

Све најбоље Квејку, Контроверзном, господину Јевђи и Главном. Агију, Ибањ... пардон, Фендеру, Бохору, Каунту, Дачку, Аоду, Ишмиху, Ле Пјафу, Анђелку и Дутјасу. Такође, надам се да ће Џонимир, Кашофара, СокОдЗове и екипа наћи заједнички језик лололо

Поздрав кратежарима Таси, Маркесу, откровењима у покретним сликама Хелсингу и Чича Дражи, мојим земама Бубрегу, Никтову, Барону, Гаври и Торазулуу. Све најбоље нашем (ко)лектору Булгакову, мистер Хајлендеру, Јоцку, Раћонију и Крлету. Сивом вуку, Фрајкору, Ђоркаефу, Армину, Јессеу, Расном, модовима Трућу и Фејзу (ајмо мало веће ангажовање у 2016-ој), Дејанчету, Жајкари, Русу, Директору и Цикију.

Посебне честитке Јагодини: Рокију и мом брату Гугари. Срећна Нова колегиницама Космополити, Партизанки, Незаборавки, Комаду, Сморки, Јаци и Натнат. Да се организује још такмичења и да Космо закопа ратне секирице са Вртларом и Дел Бојем хахаха

Леп провод свим чекаоничарима, форумашима, постерџијама и коментаторима који раније нису поменути.

Dobra opcija za prividno stvaranje ogromne količine nečega.

Opis nečega što bi brzo trebalo da se desi, a oteglo se k'o gladna godina.

Kad timski duh izađe iz boce.

Prebegli iz Turske u Nemačku.

Dobar dan, dragi gledaoci. Praznična euforija je svuda oko nas, svi se pripremaju za najludju novogodišnju noć. Pitali smo prolaznike gde će i kako oni dočekati novu 2016.-u godinu.

Zdravo, gde ćeš ti za novaka?

-Ne pratim tenis, a i ne volim Đokovića pozz.

Ne ne, nisi me razumeo, gde ćeš provesti najludju noć?

-Najludju noć gde ću provesti? Pa ne znam, verovatno negde u Amsterdamu na proleće kad skupim pare. Ješću pečurke i ti fazoni.

Aman čoveče za novu godinu gde ideš? Doček, kapiraš?

-Aa to. Pa nigde ne idem, ostaću kući sa devojkom. Osim ako moji ne pozovu familiju iz Švicarske kod nas, onda jebiga. Nemam plan B.

Dakle, ekonomska kriza uzdrmala je najviše studente, kao što vidite dragi gled...

-Ma koga uzdrmala kriza?! Nije kriza nego stvar principa gospodjice, da ne kažem gospodjo. Za Zlatibor imam para, ali ne dam užičkoj stoci 100 evra za noćenje. Aloo, pa šta je ovo, Majami bič? Agenciji da dam 100 evra za "doček u Bratislavi, 5 dana, 2 noćenja". Gospodjo, kako to 5 dana a samo dva noćenja? Ma marš u...

Dobro dobro, a naš gradski trg, neki restoran, klub, diskoteka?

-Ma kakav klub, kakav restoran. Da gledam 100 debila kako se debilišu? To imam na pinku i hepiju svaki dan. A da se pored moje tople sobe smrzavam na trgu? Oću boli me k... uvo. Lepo za te pare uzmem gram kokaina, next sokove, naručim dve karadjordjeve, i lepo ja i moja draga ludujemo celu noć, smejemo se, vodimo ljubav. Posle lepo legnemo zagrljeni pod jorgan i zaspimo. Šta ima lepše od toga?

Pa dobro, a recite nam da li imate neke novogodišnje odluke, šta planirate da promenite prvog januara?

- Ništa. Ne znam zašto su ljudi u tripu da 01.01. donosi neke promene u odnosu na 31.12. Meni veće promene donosi 14.05. Tad mi je rodjendan, znate, pa dobijem dosta para od rodbine, a i devojka me obraduje nečim.

Kakva vam je bila 2015-sta, šta očekujete od 2016-ste?

-Bila je odlična, od ove nove ne očekujem ništa manje.

Neka poruka za naše gledaoce?

-Bolje putujte i zimujte u februaru, cene padaju dosta. I slavite srpsku novu, jebeš ovu. Pozz

"Srećna slava, domaćine!" ili što bi rekle naše bliskoistočne kolege "alahu akbar!". Tako počinje napad. Dok naše kolege nose AK-47 ili opasač pun eksploziva, mi imamo mnogo prefinjenije oružje, oružje koje ne budi sumnju.
Svi ste ga bar jednom dobili i/ili postavili nekome u kuću. Svi znate za one bombonjere ili one čokolade od 300g sa suvim grožđem. To je ono što se drži u najdaljem kutku špajza, odmah iza one zaboravljene tegle ajvara od pre 5 godina (jer, hronološki gledano, tu je toj bombonjeri i mesto). Onda, kada dođe vreme slava, ta farma klostridijuma botulinuma se vadi iz tame. Tada imate osećaj da ste Indijana Džouns lično - kao da uzimate stare egipatske spise iz Tutankamonove grobnice i lagano duvate kako biste sklonili slojeve prašine koji se tu vekovima skupljaju, praveći pustinsku oluju usput. Zatim ste je upakovali u jednu ukrasnu kesu sa tematskim krstom i ćiriličnim slovima daleko od pripremljenog ataka.
Iskusni bioteroristi znaju da prepoznaju ovo smrtonosno oružje (evo jednog nagoveštaja: farbrika koja je prozvodila dati slatkiš je iz Čehoslovačke) i da urade najgnusniju stvar moguću - da ga stave u najdalji kutak špajza, ponavljajući istoriju i bar duplirajući količinu otrova koji unutra buja.

Kraljica majka svih eufemizama, kruna oratorske veštine Dobrosava Gajića i njegovih istomišljenika, lepršavi poetski opis masnokosih zadriglih bajkera odranije poznatih policiji.

Individua iz podskupa ženskog roda pod nazivom "daj šta daš". Izbila je iz začelja probivši se kroz gomilu, s desne strane obišla smrznutog četnika i zakoračila preko linije koja odvaja bi i ne bi, mada tu liniju i dalje gazi kurijim okom. Kao alternativa probijanju rupe bludišom kroz kaubojsku tavu, u dugim zimskim noćima nejebice postaje - prihvatljiva.

Jedinica na skali do deset, ali je makar na skali.

Cena, u dinarima.

Doslovno prevedeno: moraš da imaš. Danas označava posedovanje brendiranih proizvoda i praćenje modnih trendova, nekada je značenje bilo sasvim drugo.

Poseban slučaj, van svih kategorija. Toliko odskače od okoline nekom karakteristikom da jednostavno čini vrstu za sebe. Kontekst je, fala Bogu, gotovo uvek negativan.

Standard očuvanosti i nearčenja.