Strndžanje je običaj koji je nastao u Srbiji još u vreme Turaka. Narod, danas poznat kao "Šopovi", kada se vraćao u Srbiju, nakon što su ih Turci "evakuisali" u Anadoliju (uporan neki narod, bar da se nisu vratili), skupio je negde usput ovaj običaj, niko ne zna gde i kako (a najverovatnije su ga sami izmislili).
Naime, u jesen, kada se završe poljski i ostali poljoprivredni radovi, u sumrak (ne znam tačan dan), dozvoljeno je svakom seljaninu da spava sa svakom seljankom, bez ograničenja, sve do jutra, pod uslovom naravno da se oboje slože. Niko nije nikom zamerao ako se kresnuo sa nekim. Takva su bila pravila.
Druga pravila o stilu i tehnici, kako beleži istorija, nisu postojala.
I danas ima živih primeraka ove endemske vrste u okolini Toplice (Dobrič) i Negotinske krajine, odnosno gde god ima "Šopova".
To su iste one vrste (bilo je toga dosta u štampi) koje spavaju i dan danas sa rođenim snajkama. Sela koja i danas neguju ovu tradiciju su: Pejkovac, Samarinovac... Ima ih još nekoliko al sam zaboravio imena.
Strndžanje je nekako izgubilo na popularnosti otkako je izmišljena sida.

Uglavnom najbolje ribe na televiziji, uvek doterane, nasmejane, neretko i baš lepe, ali kako bi ovaj divni sklad bio narušen, moraju ili da mucaju, ili da pričaju kao da su pročitale dve i po knjige u životu, da sriču ili da im je jednostavno boja glasa relativno slična zvuku kočenja formule jedan.

Po pravilu posao su dobile preko veze ili preko kreveta, obavezno studentkinje žurnalistike (najčešće nekog brzog kursa koji vodi neki od naših najpopularnijih marketinških i novinarskih mogula), govore više stranih jezika, obožavaju pop kulturu, Opru i Miru Adanju Polak, bentlije, egzotična krstarenja i naravno racku.

Životna želja im je sopstvena autorska emisija, a najčešće završe na nekom od onih "koliko ima "sisa(ubacite nasumičnu reč) na slici" kvizova gde njihova superiorna elokvencija može da dođe do izražaja, kao i ostali atributi koji, po pravilu nisu zanemarljivi.

Posle nekih desetak godina pušenja kurca direktoru televizije kako bi zadržale i taj jadni posao, određeni procenat ovih superstarova domaće televizijske scene zasluži da se pojavi kao sporedni gost koga niko ne prepoznaje u nekoj tok šou emsiji (pod uslovom da se i posle tih silnih godina i dalje fizički dobro drži) koju vodi znatno mlađa, uspešnija i arogantnija koleginica(koja je u 20% slučajeva zaslužila to mesto, a u ostalih 80% samo bolje hoblala gedoru i eventualno ga primala u dupe, i to od istog direktora) koja je sve vreme pobednički gleda i postavlja joj pitanja o karijeri likujući i aludirajući na njen uspeh a apsolutnu propast jedne od naših heroina, koja mora sve vreme kiselo da se smeje i trpi, nadajući se dobrom rejtingu i eventualnom honorarčiću uz neki bonus felacio.

Ako nekoj od njih za vreme emitovanja (ako ima sreće da ide uživo) ispadne jedna sisa pred kameru, ili bude te sreće da upeca neku javnu ličnost i šeta se sa njom po gala večerama beogradskog džet seta, ima šanse da bude upamćena i da ostavi bilo kakav trag (ne onakav kakav bi bio pohvalan, ali opet trag), a ako ne, onda jednostavno padne u zaborav onog trenutka kada bude smenjena i umesto nje postave drugi par pričajućih sisa pred kamere.

Fraza koja se sve češće koristi u raznoraznim prilikama, za rođendane, nove godine, pa čak i bozić, i uopšte kada se god nekom nešto čestita... ukratko, sve i svakom.
to je kada nam čestitaju drugari koji kada dođe do toga da nam nešto konkretno kažu ili požele, skontaju da nas ne poznaju dovoljno... pa se sve jednostavno sažme u naj-naj... a i pošto je unisex formulacija pogodno je da se šalje onako lančano, celom imeniku...

Saobraćajno-tehnička instalacija sa dubokim religioznim značenjem. Prvi put primećena polovinom devedesetih godina prošlog veka na vozilima javnog prevoza u našem narodu znanim kao taksi vozila a potom se ta pojava raširila kao kuga vaskolikom Srbijom. Instalacija se sastojala u pričvršćcvanju badnjaka na masku hladnjaka automobila u vreme božićnih praznika (+-15 dana) a posebno je bila uočljiva na hladnjacima polumrtvih Mercedesa starijeg godišta na koje je mogao da se žicom pričvrsti čitav naramak. Vremenom je veličina hladnjaka postala apsolutno nebitna, bitno je bilo da je badnjak tamo gde treba da bude.
Sama instalacija je eksplicitno pokazivala ko je zapravo instalater. Vernik, pravi vernik, koji apsolutno shvata i koji je prosvećen i koji je spoznao samu srž i velicinu najvećeg hrišćanskog praznika. Instalacija je zapravo sam uvod u veliko svetkovanje rađanja sina božijeg koje se sastojalo u uletvljavanju od neke brlje da bi se pred ponoć založila najveća vatra u kvartu (stare automobilske gume najbolje gore), pojelo nešto masno, ispalio rafal iz utoke ili kalašnjikova (petarde su za jajare) i u ponoc ispalilo bure za naftu karbitom u nebesa.

Malo obajašnjenje za sve ne-vegeterijance mekog srca...
Svinjokolj je velika periodična proslava koju slave svinje iz svinjskog kulta "Velike Kobasice na nebu", koje se završava kolektivnim samoubistvom.
Naime, ove svinje su toliko posvećene svojoj veri da one same izvrše samoubistvo, i to često činom sepuku-a (harikiri za neupućene), sa potonjim nabijanjem na ražanj... Tolika je njihova odanost Velikoj kobasici (i prvom Čvarku, njegovom sinu), da ni potpuno vađenje utrobe neće sprečiti njih da okončaju svoj naum.
Najveće i, logično, najvernije i najpoštovanije svinje će čak ići do te mere da će same da iskomadaju svoje telo i naprave kobasice, slaninu, čvarke i slično....
Tako da, dragi ne-vegetarijanci (ali ipak nežnije duše), činom žderanja prasića i prasećih proizvoda, mi zapravo iskazujemo svoje poštovanje prema ovim hrabrim, hrabrim svinjama...
Prijatno!

Jedno zaposleno lice po standardima modernog srpskog poslodavca mora da obavlja bar osam različitih poslova (za jednu platu), otud naziv 'Hobotnica' za zaposlene koji zadovoljavaju ovaj strogi ali pravedni kriterijum.

Uporedni pojam, antonim za knap.
Komotno predstavlja oznaku za nešto što je taman u slučaju da se dozvoljava luft, ali predstavnja i oznaku za široko tamo gde ne postoji ogramničenje.
Komotno zbog svoje sjajne kombinacije dodatka lufta na taman, ima preneseno značenje na dozvolu ili slobodu. I kao dodatak na slobodu, prenosi značenje i na izraz ugodnosti i udobnosti.

Mnogo loša igrica sa fenomenalnom grafikom.

Eufemizam za "CV ti je loš, ne odgovaraš za poziciju, ukratko - nisi dobio posao i nemoj da nas smaraš, nestani, umri. Sledeći"!
Obavezno servirano sa zdravom dozom lažnog osmeha u prilogu.

Glavni lik u ovakvim filmovima svoj život opisuje kroz kontemplativnu, dubokoumnu naraciju, u pauzama između 'akcionih' scena. Najčešće je to neka riba koja piše dnevnik i koja je u potrazi za pravom ljubavlju (sa kojom se uvek u poslednjoj sceni), ali joj nikad nije na odmet i da uzme meru još nekolicini muškaraca u toku filma. Ponekad je to i muškarac koji trsi sve na šta naiđe - komšinicu, spremačicu, kasirku, frizerku, koleginicu s posla itd, ali kao da je on ipak iznad svega toga, pa nam dubinu i poentu filma otkriva kroz gorepomenutu naraciju.
Šteta samo što postoji nešto što se zove 'seeking bar', pa većina konzumenata ovakvog žanra ne uspe da u potpunosti spozna dubinu umetničkog dela.

Реченица којом просечна звезда која је дозволила да јој сниме дом и приватност доказује свима који су пред малим екранима како има посебну везу са својом ћерком.

Nepostojeći geto je geto koji tripuju neki domaći reperi, u kome su "ulice mračne i pada kiša", gde "ortaci ginu" i gde svi nose utoke.

Izraz koji se u krugovima prvenstveno automehaničara (ali i šabana i ostalih seljačina) koristi kao sinonim za srednji prst. Dolazi do izražaja ako vam se, nedaj bože, odveže pertla (ili iz bilo kojeg drugog razloga morate da se sagnete) prilikom posete automehaničaru.

To je izraz koji koriste seljačine kada, po njihovim merilima, treba da odgovore svog ortaka, takodje seljačinu, da uradi nešto što je previše seljački, čak i za njega.

Onomatopeja uzdaha kod otvorenog preloma duše.

Kamenko Katić je rodjen 1935 godine i uz Zaharija Trnavčevića, rekao bih, najveća TV zvezda onog RTSa. Kamenko je bio prepoznatljiv po vremenskoj prognozi koja tih godina i nije bila surovo tačna kao danas ali se Kamenku verovalo ma šta da kaže. Kasnije je Kamenko od nezameljivog prognozera prešao na repotraže i demonstrairao savršenstvo u istim.

Kamenko je„doktorirao“ vlašku magiju i napravio sijaset emisija o tome kako zbariti muža, prejebati komšije, dozvati pokojnu svastiku a sve u nameri manipulisanja ženom i njenim seksualnim navikama, itd, a sve uz upotrebu posebno cenjenog sastojka vlaške magije: dupeta od buljine (ili bulutina). Reportaže kao takve su bile dobre, mada je tema bila malo iritantna.

Postoji nekoliko „legendi“ o Kamenku, npr. da su pitali babu kad leže da spava a baba će:“Kad čujem Kamenka“. Kamenkovim prilogom je RTS regulisao dužinu dnevnika i nekada nije ni išao jer su ostali preterali.

Zadnja pobeda Kamenka je odbianje ponude Pinka da tamo radi prognozu. Ipak, ko zna, takvim ljudima treba oprostiti Pink.

Čudovište koje se u jednoj od epizoda serije Noćni Čuvari Plaže ganja sa Mičom Bjukenonom po mračnim ulicama Los Anđelesa, usput se hraneći lokalnim tinejdžerima. Ostalo je nerazjašnjeno da li je zver stigla na Zapadnu Obalu putujući ekonomskom klasom preko Londona i Njujorka ili zapravo potiče sa nekog kalifornijskog brda koje nosi isto ime kao i bivša država.

Kombinacija kletve iz bajki o princu i princezi i zloj maćehi i ovog savremenog, odjebi bre. Efekat koji se postiže upotrebom je dvostruk: pobratim/ka se u sebi smeje na foru a u stvari kipti od besa.

Sprava pomocu koje je moguće utvrditi da li je lik na Da Vinčijevoj slici muško ili žensko. Služi za ljuštenje krompira. Ako lik na slici njime oguli krompir onda je žensko, ako otvori pivo onda je muško.

Pojava psihološke prirode do koje dolazi kada svaki novi dan doživljavate kao da ponovo preživljavate prethodni dan.
Šansa da izađete iz ovog začaranog kruga je samo da promenite nešto u svom životu.