Кутак свести резервисан за посету приликом стресних, лоших, неповољних или у било ком смислу нежељених ситуација.
Ради привременог склањања од стварности и избегавања срања које она носи као и свих штетних последица и траума, одређени посежу за срећним местом, остајући глуви, слепи и неосетни на спољне надражаје.

Искусна опаска припадника старе гарде, којом деле животне лекције везане за конзумирање алкохола младим нараштајима, у настојањима да им објасне неке ствари када ови помисле да су ухватили бога за ону ствар.

Pucati bez prethodnog nišanjenja.

Odgovarajući odevni predmet ili asesoar. Nešto što bi vas kod čitanja optužnice oslobodilo i nateralo sudiju da kaže : "što mi dovedoste ovu budalu, nije ni njemu/njoj lako".

Испољавње чисте доминације над саговорником. Неке млакоње или цвикераши би се упустили у жучне расправе, ал не дижеш 120 из бенџа да би трошио протеин на лапрдање. Кад кажеш нешто то је амин и тачка.

Душевни спокој. Тренутак када бићем завлада нека лаганица која анулира негативне вибрације. Кулијана без огорчења и љубоморе; без беса и похлепе; без ичега што ће да поремети хармонију.

Моменат када изнивелишеш сам са собом неке ствари; заборвиш што ће комшија да изводи геометар за део њивчета код зâбрана. Или што немаш детету да платиш дводневну екскурзију на Златар. Испразнио си умни шаржер и боле те курци.

Израз потиче из старосрпског веровања да је велики син нације Ђоковић Новак избацивањем овог протеина средио своју посрнулу форму и подигао ефикасност тениског џихада на ниво изнад.

С обзиром на богоугодно дејство мањка глутена у исхрани, долазимо до закључка да овим изразом желимо да укажемо на то да неко подјебавањем избацује подјебаваног из устаљеног ритма дисања и самим тим му се усерава у тренутно расположење. Интернет еквивалент подметању глутена би било троловање.

Veličina sise.
Nit je velika, nit je zanemarljivo mala sisa, već onako taman sisa za šaku.
Taman veličine da se mesi, nešto kao jufka za pitu.

Машина за прање кеша.

Трикови типични за онај специфичан део популације који сви врло радо називамо родитељима. Свима је познато лукавство и мудрост коју поседују наши старији када смо ми у питању, јер, били су и они клинци, јелте?

А такође постајеш свестан какав си упишанко био као клинац кад си покушао да зајебеш ћалета да нема родитељског, а он ти прца учитељицу, што си сазнао тек након развода, ал' јебига, батине си ипак добио.. Не сме се лагати, јер ко лаже, тај и краде, а ко краде, тај је наркоман, а они не бирају начин да дођу до дроге, тако да ће им и убиство представљати прескакање ластиша. Капираш?

А сад. Одрастањем се човек мења, а са човеком и његов ментални склоп. Тако данас можете видети људе којима је лицемерје, нешто попут заната. Живе од тога. Да не прозивам сада Вучића. Ова метода је све више заступљенија и еманципованија, а самим тим има и свестрану улогу, тако да је не користе само родитељи, него се може видети и у браку, на фудбалу, испред школоског вецеа у ком те је директор ухватио како Милици из трећег два поправљаш водокотлић, итд итд итд..

Дакле, када дођете у ситуацију да одговарате на питања, а иследник уз сваки Ваш одговор додаје 'кажеш' будите уверени да сте проваљени и то је евидентно. Свако даље извлачење доводи до батина, развода или можда чак неке друге консеквенце, у зависности од облика заједнице.

Али такође ту постоји и је'на цака. Може то бити и шатро испитивање, не би ли се Ви сами одали јер је тако интересантније.

Од система, од људи, од живота.

А борио се свим расположивим снагама. Чирокана и мартаја, зихернадла и анархија. Житије достојно Сида Вишиса и Боба Гелдофа. Челом на пендрек, пљувачком на естаблишмент, урликом на политички говор. Алкохолом против депре, дрогом против бесмисла. Отмицом против отмичара.

Па и данас би накострешио оних преосталих 12 длака на ћелавој лобањи, гурнуо контејнер на марицу, показао средњи прст монарху, премијеру, патријарху. Све то и даље лежи у њему, али више не излази напоље. Демони вршљају и сада подривају његов (нервни) систем изнутра.

Није мртав, али неће још дуго.

Ући у штос након нагле промене у животу појединца.
Бедни ћивот којим живи примораће га овај пут да се повинује правилима које је новина донела. Уклопиће се је мора. Само му то преостаје. Понеће мајонез и посебну јер су укинули топли. Палиће веш машину искључуво током ноћи. Заврнуће воду кад пере зубе. Јешће двапут дневно...
Жив се чоек на све навикне. Само је питање времена.

Mesto radnje: Pionirski grad, Beograd; Vreme radnje: Ujutro; Fabula radnje: Aham....

Muzika je put do sreće,
polje, šuma, reka, lug,
put do njenog srca kad te ona neće,
muzika je stihu drug.
Muzika je sve što mrda,
muzika je oko nas..." -

Pojava kombo afro frenke i staroslovenskog bakarnog plavetnila sa naznakama robertredforske siluete nežnim pokretom ispucale ruke biva zumirana od strane reda u matrici, sad kamermana muzičkog tobogana:"Prati crveno, samo prati crveno!" Krajičkom dobro uvežbanog oka konstatuje da Joca Adamov, Sančo Pansa Minje Subote kojemu je Subota stvarno prezime verovali ili ne...Gde sam stao? Joca Adamov. Da nastavim. Dakle, Joca Adamov smišlja novu verziju stihoklepa da nadmaši Minju Redforda, pritom tražeći inspiraciju u nozdrvi od oruđa koristeći kažiprst. Oči prateći klatno koje na jednom kraju udara u Minju, a na drugom u Jocu Adamova šalju signal kroz sinapse do tvrde kore malog mozga da se iznad Joce rađa ideja u vidu sijalice varta 45W. "Ne, ne, ne to je pivo od sinoć. Jogodinsko koliko se sećam, i tastova komovica, hmmm...boli me glava, da. Minja prati crvenu lampu, Minjaaaaa...opet se zaigrao."
Jedan vešt pokret i Sonijeva kamera u svom objektivu rađa pozadinu, scenografiju sastavljenu od dece, a odjednom, pred očima mozak fabrikuje pijanog Branka Kockicu, kako maše zajedno sa Minjom - jama čoveče. Pritrčava im Joca Adamov. Koga da se zumira? Možda onaj oveći krmelj veličine sinusa na Kockičinoj trepavici? Možda sa kamerom nešto nije u redu! Jebeni Korejanac ništa ne zna, ili beše Japanac?
Trivijalnost svakodnevnice danas više i nije tako trivijalna. Minja i Branko zajedno pevaju, Joca diriguje. Dečija lica u pozadini se tope u jedno veliko čudovište, a više niko ne prati crveno. Uh...Tup udarac u pleća. Brz okret, kad tamo, tonac se smeška. "Uzmi još jedan dim." Dubok udah, kratak pogled u kameru. Dobro je, sad je sve u redu.
"Minja, samo prati crveno." Tako je! Palac gore. Idemo dalje!

Односно завршићеш на гиљотини. Четврти степен греха; кад ти прекомерно уживање постаје страст и навика, као рецимо да се тресеш од вињака сваки петак и стављаш у малолетницу... док не полуцираш семе у њ.
Страдање услед одјебавања Аристотелове етике, тј. мудрос'и да између претеривања и заостајања изабереш средину. Такозвану златну средину.
Апсолутни бол курца за могућу последицу, док се она заиста не догоди... ал' тад си сине лиз'о лајсну и отер'о кеву у гроб.

Информативна редакција која се повремено повлачи из наших живота, да би се опет вратила непозвана и дала нам суптилан знак да је нешто опет кренуло наопако и да ће бити срања.

Čovek koji jednom kašikom hrani celu porodicu.

Neoprezno odati nekome unapred pripremljen, do tada savršen pakleni plan, a uglavnom se to dešava kao posledica nestrpljivosti ili čiste gluposti. Ili kombinacija oba. Kako god, plan je propo.

Novinarska floskula crno-hroničnog dijapazona. Negativna statistička kolona u nasumičnoj sferi prirode&društva koja se od svojih kolona-sestara razlikuje samo po tome što se odigrala u, recimo, prethodna 24h.

Inače, izraz svoje korene vuče iz događaja koji se odigrao 24. septembra 1869, prilikom kada su mnogobrojni deoničari zlata pretrpeli stravične gubitke na njujorškoj berzi usled prethodno izvedenih malverzacija od strane dvojice špekulanata (imena nisu bitna, važno da nisu bili Srbi, hehe) što je u kratkoj američkoj istoriji sve zajedno ostalo zapamćeno kao "black friday"...iliti "crni petak" za vas hardkor patriote. Od tada se, izgleda, dobrano napredovalo...

'Ajmo u kafanu.

Gazda

Te betonske zidine kojima gospodari, građene pre 50 godina, a u kojima on živi već više od 70, predstavlaju neku neraskidivu vezu između njega i ostatka sveta, neki Jin i Jang, te neke munje.... Pomenuh neraskidivu vezu... K'o u hemiji H2O ili H2SO4 bez 2 vodinika, tako se ni jedna obična zgrada ne može zamisliti bez njega, dugogodišnjeg lidera, Bogoca stambenog života.

Što bi se sporckom terminologijom reklo.... KAPITEN! I više od kapitena..... ŠEF STRUČNOG ŠTABA! Ili možda čak i Predsednik Saveza. Šef, nema mu ravnog. Uvek drži sve konce u svojim rukama i ništa ne prepušta slučaju. Nakon prve pobede, na prvim izborima za predsednika zgrade, tu titulu ne prepušta nikome, suvereno je drži u svom posedu. Jednom je samo bio u grčevitoj borbi da je izgubi, al' je ipak pobedio zadnjim glasom, u zadnjoj stotinki, k'o Felps Čavića onomad u Pekingu.

Simpatični starac, koji celu zgradu poznaje bolje nego svoj stan. Izlepio po zgradi sve one moguće papire o kućnom redu, ponašanju u zgradi, ponašanju u liftu i ostalo. Interfon urađen perfektno, svima pravio tablice sa kaligrafski ispisanim prezimenima i + svetlo da može da se čita kad padne mrak. Zna napamet po 450 brojeva svih mogućih institucija iz Belih i Žutih strana i još poseduje preko hiljadu i po Vizit karti ako dođe do problema nekog u zgradi. Kaže čovek: Zlu ne trebalo!

Odnos sa stanarima - skoro k'o sa zgradom, savršen. Saćete reći: "Pa taj brate orgazmira na zgradu!", al nije, gospodin drži samo do njenog ugleda. (ASAM NAPISO OVO JEBOMEPAS) Naiđe u visokom prizemlju na prizor kako komšija Ratko bambusa komšinicu Suzanu sa 2. sprata, kaže: Malo nas je, al' smo govna! Razvali je, dobro je to za natalitet! Svima kaže "Dobar dan", a poštaru i po dva put. Izlepio po spratovioma "Zabranjeno pušenje", puši na svakom po jednu-dve dnevno. Kaže: Može mu se! Jbg, jer je on glavni....

Sve poslove obavlja sam. Pomoć prihvata, al' jako retko. Trči, juri, žuri, jebiga neće se u Gradskom stambenom spisak stanara sam sastaviti. Na zimu čisti sneg, ima 4 lopate u podrumu, ostalim godišnjim dobima prati Grend Slemove i dere se na Đovaka kad zasere stvar. Kod lekara ide redovno i ako je zdrav ko dren, u formi k'o da ima dvajespet, a ne 85 godina.

Sluša Pink jer mora zbog žene, dominira u šahu, kartama i jambu, uživa u životu i bole ga kurci za politiku. On je svoj režim zacrt'o i sproveo u zgradi i to je njemu najbitnije.
Ostaće na tom činu još bar jedan predsednički period, 4 godine, to je sigurno, a možda i više, ako ga smrt u tome ne spreči. Mada i kad se to desi, on će i na onome svetu biti to što je i sada, VEČITI PREDSEDNIK SKUPŠTINE STANARA!