Zgodan manevar nastavnika koji je zatajio sa znanjem. Prebacivanje loptice na publiku - đake, kao kad pevač kod visokih nota na koncertu vikne "ajmo sad vi" i zapali pljugu, dok fanovi oformljuju kakofonijski orkestar.

Pseudo-imena u formi nadimaka, koji nemaju nikakve veze, ni sa imenima, ni sa prezimenima, tipa Saša Milošević Mare, Saša Žika Jakšić, itd.

Doprinos primitivizmu.

Sad će, sad će, samo što nije. A u stvari daleko svjetlosnim godinama.

Što bi rekla ekipa iz Alan Forda - Tko leti - vrijedi, a ko vrijedi nastupa za Srbiju ili Hrvatsku. Mučenim Bošnjama ostaje ničim izazvan optimizam da će ispijanje kahve postati olimpijska disciplina ili da će sudija startni pištolj zamjeniti Magnumom 357 i odstraniti sve staze do Amela Ćurke kako bi ovaj osvojio nešto više od invalidskih kolica u finalnoj trci.

Купа се једном у четири године.

OI

Negacija, odbijanje, jok, NJET. Poreklo duguje aktivnom bolu u kurcu srpskog proslavljenog košarkaša za igru u reprezentaciji.

Podsticaj jaranu koji se suviše premišlja oko prilaženja djevojci koju ne smatra suviše atraktivnom, a sa druge strane je toliko zagorio da bi ga gurnuo i u Milića Vukašinovića. Modernija verzija od "neće ti na slavu doći".

Hipsteraj. Kao ne ja ne pratim zvezdu ili partizan, to je za seljake, od sporta samo polo i klizanje a kad igra košarkaška reprezentacija to ispratim u kraft pivari a ne u sokerbetu sa znojavim zidarima i molerima gde je espreso 85 dinara a najmanje kod kuće. Vremensku prognozu pratim preko gugla. Samo ukucaš vre i ono odma izbaci temperaturu, dok je na TV-u seljana, niti ima po satima tačno, niti procenata za mogućnost padavina, a i spikerke uopšte nisu neke pičke. Na telegrafu odma na dnu strane izbaci slike devojke Marka Veratija ili najpoznatije navijačice Spartaka iz Moskve. Tv je za najžešće seljačine i glupe ljude kojima je lako manipulisati, samo redit, tviter, fejsbuk i ostala proverena mesta. Tu se pojim znanjem. Hrana preko volta, šporet je izbačen da bi stala mašina za pranje suđa a tamo gde treba TV tu je kućica za Klaru, rasnog zlatnog retrivera. Tamo gde treba krevetac ide neka sprava za vežbanje. Život je tako ispunjen kada nismo non-stop prikovani za televizor.

Odolevao je svim izazovima selidbe, zubu vremena i modernim dvodelnim frižiderima.
Nije puštao vodu na parket ni pod teretom restrikcija električne energije.
Vremenom je glas počeo da ga odaje. Potom ga je hvatala i drhtavica pri buđenju termostata iz kome i startovanju motora.

Ćutao je o svim gresima svoje gazdarice. Ni pod pretnjom prebacivanja na terasu ne bi odao da je skladištio šnicle po nekoliko godina da bi voljena svekrva bila ljubazno ugošćena. Još ćuti o tome da su te iste šnicle u nekoliko navrata mučki odleđivane. Gazde su mu i to opraštale jer ih je spasavao od gladi za vreme nepravednih sankcija. Samo njegov motor zna kako je preživeo nestabilno napajanje u nestabilnoj državi.

Čuo je da mu kolege zamrzavaju kojekakve morbidluke ali od svega neobičnog, on je u par navrata primio u sebe zamotuljke porodične ušteđevine.

Tokom užarenih leta kada je i noću bio sam u sobi dok su se gazde 'ladile po Paraliji, sa mukom je čuvao naslagane kutije "akcijskog" sladoleda. Prilikom održavanja dubokog minusa u komori frktao je udarajući se o nogaru francuskog ležaja. Termostat je bio neumoljiv da ga uključi i isključi i njegova korodirana i požutela telesina je to podrhtavanje jedva izdržavala.

Prvo je nestao pozdrav:
"Jebem ti zamrzivač, ne mogu da spavam od njega!!"

Potom je nastupila jesen bez pečenih paprika, opranih jagoda i očišćenih višanja.

Zbunio se. Osluškivao je nove glasove.
U kuću je nahrupio ogroman paket.
Dvodelni frižider!!
No frost mu je uterao strah do utikača.

Momentalno su ga isključili iz struje, pobacali preostale dragulje (dva paketića pečenih paprika i filete oslića) i grubo ga izneli do lifta. Motor se borio za dotok struje kao riba na suvom. Sa užasom je osetio da ga prislanjaju na kontejner.

Srce mu se otopilo.

Novi gazda, onaj klinja koji je krišom vadio sladoled iz njega je porastao i oprostio se od njega:
"Jebo ih zamrzivač, i u grob bi ga odneli da su mogli!"

Мајка, жена, ташта, ћерка.

Pi ar šarena laža, izmišljotina manje uvjerljiva od Šeherezadinih bajki. Ruralni šarm je navodni kvalitet manjih gradova koji nisu izgubili kontakt sa svojim seoskim zaleđem, pa konsekventno nisu izgubili ni "dušu". Navodno je to ogroman turistički potencijal, jer sretni turista može provesti vikend u urbanoj sredini istovremeno se osjećajući kao da šetka livadama i proplancima prateći stope pradjedova, nebitno da li svojih ili nečijih drugih. Seoski turizam usred grada! Jes, kurac!

Mislim da bi bilo dobro prvo da sedneš. Imam nešto da ti kažem.
Ne znam tačno odakle da počnem... Da ne okolišam previše, jebi ga, kako bih rekao al' roditelji ti se jebu. Eto!

Jebu se il' ko štuke il' ko dva raspala Fijata, od kojih je gornji Petstotka sa protrulom limarijom, a donji Multipla kojoj je lamela propala i povremeno joj curi raskuvalo ulje. Ne kažem da ti je majka Fijat Multipla, što možda i jeste, a možda je i Ferari, zavisi od toga šta ženu pali i kako se drži. Možda ti je ćale Multipla, otkud znam, a i nije moje da im zadirem u intimu.
Poenta je da se jebu i da je to sasvim normalna stvar. Živi su ljudi i imaju potrebe. Uzmi popij čašu vode, ubaci kocku šećera ako ti je lakše, broj do deset, nađi centar što bi tvoj mentor joge i hortikulture Oroku Saki rekao.

Dok si mali, tvoj radijus kretanja, potpomognut činjenicom da si praktično puzajuća hrpa govana, još uvek omogućava da ih mladalački zanos prevari da misle da imaju privatnost u spavaćoj sobi. Međutim, nakon što ćaleta kokblokuješ dva ili tri puta, pa keva utripuje da se na mleko opekla, onda ona obično počne više da duva na jogurt nego njemu.

Sledeći korak u evoluciji roditeljske intime pojavljuje se kada čekaju specijalne prilike, recimo kad je pile na ekskurziji, ili kod babe i dede. Međutim, kako pile evoluira u matorog konja koji je završio srednju ekonomsku, napustio poljoprivredni fakultet i pika kantere/menadžer 26 sati dnevno jer ne može da nađe posao, te zbog toga uhodi gnezdo kao utvara, roditeljska volja za životom jenjava. A svi znamo kako stres utiče na libido.

Ono što im ostaje kao poslednja luka je sporadično prisećanje da su i oni ljudi od krvi i mesa, te da su se nekad privlačili. I to je sasvim dovoljno za iskru. Samo treba da nađu izgovor koji mora biti dovoljno dobar da ukradu desetak-petnaestak minuta privatnosti, ali ne nešto preterano originalan. Shodno tome, idu jedno drugome da operu leđa.
Zguza.

Manje formalan stepen srodstva, koji se uspostavlja između dvojice muškaraca koji su u jednom vremenskom periodu kresali dve sestre. Nesuđeni pašenozi.

Vrlo interesantan, i reklo bi se možda i magičan vremenski interval. U gradaciji dužina, prvi ozbiljniji period veći od jedne godine.

Poslednji vapaj osobe koja je u govnima do guše a kolena kreću da joj klecaju. Osobe koja je pretrpela i i dalje trpi jebanje teško i surovo bez imalo milosti, a trpi jer mora pa joj je glas jedini način da ostane svesna, te da ne pukne i poubija komšije onim metalnim za tepihe.

Pokriće za nečasne radnje.

Najviši stepen pomirenja i opraštanja.

Dokaz da ljubav ipak ima granice.

Prema narodnom verovanju najefikasniji način kamuflaže.

Potpuno nezanimljiva priča. Da postoji fast forward opcija u svakodnevnom životu, veliki broj situacija (pogotovo neprijatnih) bi bio izbegnut.