Nizak i jako kurčevit lik. Za razliku od stip pandana nema snagu da se na nju vadi, pa često dobija preko pičke lajave.

Idealan način da se dugonogoj koleginici iz susedne kancelarije zavučete ispod stola, kada vam se požali na problem sa računarom.

Njih 200 se gura u kadar. Trude se da ih makar malo kamera uhvati kako se kikoću, pucaju balone ili otvaraju nevešto usta na neku izdrkanu pesmu.

Srećniji će čak i za mikrofon, da otpevaju svoj hitić, koji će za par godina biti zaboravljen, ili neki evergrin Silvane ili Tome. "Dobre su i tvoje pesme" rekoše "al bolje da idemo sa proverenim stvarima. Samo obuci nešto gde ti se vide bradavice. Ne ful, naznaka samo. I otvaraj usta kao da pušiš".

I onda...oko 11 i 30. Tamni se ekran. Dim iz veštačkog govneta plavi pod, i u crnoj haljini izlazi ONA. Sa sve sisama, usnama kao da je pojela četrdeset tona semenki i promuklim glasom. Potpuno sama, ne mora da se gura sa nesrećnim sportskim komentatorom Raletom Simićem ili plodom slabina blaženopočivšeg Mirka Alvirovića. Samo ona, veštački dim, eventualno koja PINK balerina... i kukavica koja liči na njenog oca u Beogradu, dok prolaze kroz crveno.

Kulturan i fin način da nekom saopštite da je blago rečeno, pglu.

Momkova naredba patetičnoj devojci, na početku veze.

Posao iz snova svakog Srbina. Zašto bi ustajao svako jutro, odlazio na posao, mučio se u nekoj fabrici, kad možeš da radiš nešto na internetu? Avaj, prosečan naš građanin, uglavnom slabo ima predstavu šta je to "nešto" Nije on ni imao vremena, da se tehnološki i informatički opismeni.

Bežao od kurira pozivara kao mladić. Tukao se u redu za hleb i mleko. Borio se na ulici, za bolje sutra. Dobio pendrek na Terazijama, suzavac ispred skupštine. Proveo tri meseca na topu PVO. Oženio se, dobio decu, jurio na sve strane da ih prehrani. Pa kad je i mogao, da nauči da radi nešto na internetu? Naučio je malo nešto društvene mreže. Zna da tvitne, da lajka ili šera neki dobar status a i komentariše bogami ponekad. Možda bi on sada posle svega, i naučio da radi nešto preko interneta, ali nema vremena - mora da sruši Vučića. Preko interneta, naravno. Samo da se ta sitnica završi, i eto bolje budućnosti za njega, njegovu decu i unuke, perspektive, posla. U nekoj fabrici. Za par stotina evra. Ne posla na internetu, naravno. Nema on vremena sa tim da se mlati.

Trajno mentalno oboleo.

Krem za cipele koji je u "onome" (plastičnoj teglici) sa "onim" (sunđerom) na vrhu, pa ne čistiš cipele old school, nego samo namažeš preko. Pa još i miriše. Nije imalin, nije četka i još mu niko nije dao ime. Najčešće ne može da se nađe odma, jer se koristi uglavnom za slave i venčanja, dakle retko. Nema ime, ali ga svi znaju.

Недавно сам кумовао. Бепче, девојчица.
Мама, тата, како ћемо?
Куме, да ми теби кажемо како нећемо: немој ове данашње кратеже и помодарије: Миа, Теа, Ива, Уна,Ања, Ења, Иња... Сара? Добили смо дете, а не чизму. Тара?! Па кад порасте, да слушам магупчиће како се хвале да су се пели на Тару... И немој неке Пелагије, Евпраксије, Геновеве и тако то. За све остало, куме, теби на вољу.
Дао сам детету име Милена. По заувек ми драгој особи, чији дан одласка рачунам као дан свршетка свог детињства.
Познајем три Милене: 20, 40 (замало) и 60 година. И све три ме гледају блаженим погледом и са осмехом, јер свака од њих мисли, најозбиљније мисли, да сам детенцету дао име управо по њој.
*
Провукао сам се некако кроз Славију у Краља Милана, па одмах десно у Милутина, узбрдо. На раскрсници са Његошевом "стоп" и пешачки. Његошевом, одоздо, од Цветног трга, иде она, држећа и утегнута. Памтим је из студентских дана - ништа конкретно: гледање испод обрва, ситан немушти флерт у пролазу. Препознао сам је упркос толиким протеклим годинама; она мене, таман и да је обратила пажњу, тешко да би.
Ступа на пешачки, корача као по манекенској писти, витка, усправна, свесна, "такете-такете-такете...". Ја држим крш у брзини на пола квачила, турирам да не угаси, узбрдица, а за мном колона.
Она мисли, ја турирам за њом...

Na osnovu dnevne štampe i saopštenja policijskih portparola u Srbiji, uvertira za nanošenje teških telesnih povreda/ubistvo.

Malerova surovija sestra bliznakinja. Za razliku od svog tabadžijski nastrojenog burazera, ona nikoga ne bije, ali nikome i ne prašta. Prizivaju kao dobru, pamte samo kao lošu.

Inostrani sinonim srpskog termina "vaspitanje".

Najviši stepen loših vremenskih uslova.

Sve ovo što ću da ti kažem posle ove rečenice je suva istina al sam pička mala pa ću se fino ograditi. Nema odgovornosti, nema krivice.

Iako termin neodoljivo podseća na šlajmaru iz neke videoigre sa automata, reč je o crkveno-slovenskoj reči za 'čuvara pravoslavnog trona u odsustvu patrijarha'. Termin je postao dostupan širokoj javnosti kada je Blic predstavio Amfilohija u ovoj ulozi - epizodnoj, doduše.
Ujedno, ogroman roditeljski propust u pogledu zastrašivanja dece, jer naspram mestobljustitelja, babaroga, drekavac, čupava baba i cigani deluju nekako fegetasto.

Imaju mnogo različith konteksta i primena. U praistoriji su se zajedno sa bradom koristili za čuvanje namirnica i sitnog oruđa u njima. Kod starih slovena su predstavljali korak bliže bogovima jer bog bez brkova bio je predmat sprdnje. Na prvi pogled možda deluju varvarski i nije strano da ljude sa njima neki gledaju kao 'drvoseče', ali takvi mučenici trebaju pogledati novčanicu od 100 dinara ili ukucati na guglu "Nidžo Tesla" i shvatiti da ih je jedan od najbistrijih umova sveta furao. Predstavljaju obeležje ulaska u pubertet, ali ako se tada zaboravi na njihovo uklanjanje predstavljaju obeležje kruga gejmera. Ako osoba sa njima u tom uzrastu jede pasulj ili neki drugi kašasti obrok, tada oni dobijaju posebni kolor, posebnu pozlatu i njihovo obličje postaje gadno za videti.

U izvornom stanju. Neprimenjen. Transparentan. Sam za sebe, izvan bilo kakvog konteksta.
Izraz preuzet iz filma "Majstori, Majstori" - "Ovo je uvodna tuga. Ništa konkretno. Tuga kao takva."

„Полако, пријатељу, узми ваздуха мало”. Тако се каже кад неко отвори уста па изручи овал предјела директно у стомак, сипа 4 тањира чорбе, исврне зделу са руском салатом преко свих сарми које је могао да дохвати са положаја за столом, а онда се дохвати печења као да је управо истрчао маратон.

Uvodna rečenica kojom vas ukućani pripremaju da vam saopšte da su vam pokvarili kompjuter, televizor, mobilni telefon ili bilo koji drugi elektronski uređaj i da možete da se oprostite od podataka koje ste tu imali.

Debilno objašnjenje, zbog kojeg je student 93. generacije zaglavio na trećoj godini(ponekad i stariji).