Deminer koji nije imao sreće.

Pitanje koje postavljate kada zelite da spustite neku matoru

Osoba koja čeka poslednji trenutak da zapali u klonju i pusti blato.
Po pravilu se ne zadržava duže od 3 do 7 minuta u wc-u.

Ćao, ja sam Pera. Živim sa majkom i naizgled sam običan muškarac. Običan u svakom pogledu, osim u jednoj stvari. Uzbuđuju me inteligente žene. Nije mi bitno da li je zgodna, slatka, ružna ili ne znam ni ja šta bitno je da je pametna. E sada to ne bi bilo ništa strašno da ja nemam jedan problem, a problem je u tome kako da priđem takvim ženama. Jer koliko god da me lože postoji jedna sitnica koja svakoj zapinje za oko i remeti taj magični trenutak u kom bi mogli biti jedno i spoznati pravu i istinsku strast i ljubav kakvu ja osjetim kada god vidim ženu takve vrste.
Nego da se ja malo vratim na početak ove moje opsesije i probam da vam objasnim kako je sve počelo. Rođen sam u selu nadomak velikog grada u normalnoj seoskoj porodici. Nismo bili pretjerano bogati ali nikada nije ni falilo. Otac je bio vojno lice i radio je u tom velikom gradu gdje na kraju dobio i stan pa smo se i mi preselili u taj urbani kokošinjac. Bilo je to na raspustu prije početka mog srednjoškolskog obrazovanja, pa sam to ljeto provodio u upoznavanju grada i otkrivanju čari koje nudi.
Još od malih nogu želja mi je bila da upišem dobru školu, završim fakultet i postanem neko i nešto, i eto me stojim u ulici velikog grada i gledam kako san polako ali sigurno postaje java. Upisao sam gimnaziju i ostatak ljeta proveo čitajući i spemajući podlogu za tu veliku školu jer kao što znate seoski učitelj ne uči kao gradski pa je valjalo popuniti rupe.
Napokon je počela i srednja škola, na startu sam se uklopio i put ka cilju je lagano krenuo. Svaka školska godina bila je sve bolja i bolja, stanje u kući idilično a završni razred čekam kao glavni favorit za učenika generacije. Favorit je opravdao svoju ulogu i gimnazijalski dani su gotovi vrijeme je da se sprema za fakultet i da se prolazi kroz cilj koji sam zacrtao još kao mali klinac sa sela.
Upravo te godine mijenja se sve i život me šamarčinom budi iz sna koji je trajao skoro pet godina. Planovi za fakultet se stavljaju u drugi plan, otac ne dozvoljava da sramotim njega i njegovo časno oficirsko ime te me šalje na služanje vojnog roka.
Nesretan ali bez želje da grizem ruku koja me hrani pristajem i lagano se spremam da postanem muškarac i zreo građanin društva. Fakultet može da sačeka dvije godine taman da odmorim od silnih knjiga. U kasarni dobijam lokaciju za služenje i u trusnom kamionu krećemo da učimo braniti našu domovinu.
Vojska kao vojska sve je isto kao što je ćale pričao, ne pomaže ni činjenica da je oficir jebu me kao i čobana koji se iksićima potpisao na ličnoj. Trpim i gutam sva iživljavanja i brojim dane do kraja nestrpljiv da se vratim u civilizaciju i nastavim tamo gde sam stao prije godinu dana.
Taman sam pomislio da je gotovo, preguraću još par dana i idem kući ali jebena sudbina opet pronašla način da se poigra sa mojim životom. Šalju nas u Bosnu, kažu da su nas za ovo spremali ali da nisu ni sanjali da će ovako brzo da se desi. Počinje jebeni rat i svoje školavanje nastavljam na prvim linijama fronta pucajući na dojučerašnje drugove, silujući dojučerašnje drugarice...
Jebi se sudbino nisi mogla bolje od ovoga, i dalje sam živ pregurao sam sva sranja.
I dalje volim obrazovanje iako sam izgubio sve šanse da završim fakultet. Stojim pored gimnazije u šinjelu pokojnoga oca i čekam da upoznam onu pravu. Zvonilo je za kraj nastave zauzimam poziciju u haustoru i čekam. Izlazi još jedna usamljena intelektualka. Srce mi ubrzano lupa i počinjem da gubim kontrolu, pada mi neki mrak na oči i više se ničeg ne sjećam.
Sutradan se budim u stanici. Komandir koji je inače kućni prijatelj pokojnog ćaleta a i kućni prijatelj keve otkako je ćale umro stoji i ponavlja mi priču koju slušam kada god se nađem ovde.
"Dođavola Pero zapamti da ti je ovo poslednji put da te vadim iz govana, sutra ćeš tako naletiti i na moju ćerku gade jedan bolesni. Goni mi se s' očiju dok se nisam predomislio!!!"

Gledam ga tupo bez namjere da mu kažem bilo šta, kada već zna da šta god mi urade ja ostajem isti. Nisam ja kriv što intelektualke idu u gimnaziju i što nemaju ni osamnaest godina. A nisu ni one krive da se razumijemo.
Jednostavno ljudi moji dragi ima nešto u inteligentim ženama što me strašno loži.
Mora da je neispunjen dječački san u pitanju, a možda sam samo još jedan manijak ko će ga više znati?

Odgovor na pitanje kako ide dijeta, koliko ste već izdržali bez cigara, i slično. Ne važi za ljude koji su karakter po tom pitanju.

Семафор који показује колико би још морао да чекаш на зелено да ниси прешао на црвено.

predstavlja najglasniju publiku u NBA, i pri samom pomenu Detroita igrači protivničkih ekipa dobijaju napad straha i nesanice. Ovo sve je rezultat rada uprave Pistonsa koja je pre nekog vremena donela sledeće odredbe:
1) Pomfrit koji se prodaje u dvorani peče se do nivoa rešosti 23 (iako je u pravilniki NBA lige, član 5.16, naznačeno da se pomfrit mora pržiti u fritezi do maksimalne rešosti od 19,7). Time se postiže zaglušujuća buka koja nastaje konzumiranjem(hrskanjem) ove namirnice od strane fanova.
2) Coca-Cola se služi isključivo sa novim dizajniranim isprepletanim slamčicama, popularno nazvanim "DNK Slamčice", koje pri srkanju Coca-Cole oslobađaju buku jačine 2,3 db.
- To je sve bio odgovor uprave Pistonsa na potez uprave Sacramento Kingsa da u Hamburgere stave "Mljac kačkavalj" iako u pravilniku NBA lige stoji da se mora stavljati polumasni "Wyoming Vita" kačkavalj.

Секундарна рупа, аналац, рч. Ту где јебе срећнији порнићар, јер је овај други црнац заузео први слот, односно чкупи. Такође, нешто о чему ти овде можеш само да сањаш, јер ти је риба домаћа, конзервативна курветина, која ти даје да је клесаш само у цупи, те се изврне ко крава и одапиње неке баговите звуке, ко хелп опција на виндовс пасијансу кад ујебеш колону. Онда ти лепо спас пронађеш у земљи киднапера, оргија и самбе, јер се младе, преплануле католкиње воле севати у двојку не би ли очувале пичију мембрану.

Isus Hristos.

Pošto se radi o sastavima skupljenim s koca i konopca, koji dolaze radi zajebancije, a ne da bi igrali fudbal, sve ekipe se trude da ponude kreativno ime koje će zasmijati gledaoce. Ime ekipe obično nastaje brejnstormingom oko jedne do dvije gajbe zidarca. Čak ni na ovim turnirima nije dozvoljeno pominjanje KPGS (što 'no reče Pušić Antonije), ali aluzije na to su dozvoljene.

Mercedes, po naški. Simbol prestiža međ' komšijama. Ko nema Mečku u selo, taj je džaba živeo.

Čovek ogrezao u grbavljenje. Padobranac specijalizovan za sahrane i daće. Da se razumemo, nije on loš čovek - žao je njemu preminulog, rodbine i sve to. Doduše, ne poznaje pokojnika lično. Ni iz viđenja. Dobro, nije nikad čuo za gospodina. Prvi put se susreo sa njegovim podacima na banderi. Preciznije, na čitulji zalepljenoj selotejpom na banderu. Došao je samo da popije koju čašicu za pokojnikovu dušu, da pojede nešto od muke i da pozajmi koju cigaru da ga prođe nervoza.

Слушај побратиме, немам ја времена да се ту са тобом натежем, зато зајеби паламуђевину и причај шта ти треба.

Pravilno nošenje najnovijih fensi torbica kod svake moderne devojke zahteva jednu deformaciju, koja je rado plaćena žrtva da bi se izgledalo tako extra.
Naime, svako zna da pravi način nošenja fensi torbice je preko lakta desne ruke, time što desnu ruku dršimo savijenu sa šakom ka gore, i držimo mobilni, efektivno smanjujući distancu mobilnog do glave za bar 45cm,a i tako svi mogu da vide kako to jeste najnoviji model Nokie, sa sve svarovski kristalima u roze boji... Ujedno, time leva ruka ostaje slobodana za držanje iste na kuku, kako bi se zauzela iskusna "overi me" poza, ili za nošenje najnovije čivave iz kolekcije jesen-zima 2009. Sve ovo mora da prati obavezno pućenje, to se podrazumeva.
Naime, problem koji se javlja kao profesionalna deformacija je to što se ruka, zbog stalnog držanja u tom pološaju, derformiše, pa u ekstremno retkim slučajevima, kada ne nosimo novu fensi torbicu, ruka ostaje zgrčena u tom položaju. Zato možemo videti okolo kako hodaju savijenih ruku i kada nemaju torbicu. Ali to su samo mlade i neiskusne devojke, jer prava "riba" nikada ne bi dozvolila sebi da je vide bez najnovije fensi torbice.
Problemi koji nastaju ovom deformacijom su zapravo minimalne, jer, osim što nekim nebitnim čudacima izgledaju potpuno debilno, grč ruke nije nikakva smetnja. Ne pišu ništa sem sms-a za koji im i treba samo jedna ruka, tako da im komunikacija nije ugrožena, noge idalje mogu slobodno da rašire, pa to eliminiše nedostatak vatrenosti u krevetu, za čitanje tabloida i ispijanje kafućina i ekspresa im je dovolja jedna ruka, a svaku estetsku intervenciju obavljaju profesionalci u salonima lepote. Time su pokrivene sve potrebne aktivnosti.

Обавезни посао који баба мора да уради када унук доведе снајку у кућу.

Термин новијег датума. У употреби на тениским теренима широм света, а од скора и у српским домаћинствима, због самог превода речи.
Челенџ - Изазов.

Негде ван. У иностранству. Обично сленг за нешто купљено преко гране. Користи се најчешће при хвалисању, невезано за чињеницу да ли сте купили најновије чизме које бајдвеј Ким Кардашијан носи у клоњи или паковање орбит жвака.

Мајица супермен. Она са именом ћалетовог/кевиног предузећа која је прошла сито и решето; она коју смо мазнули пре десет година, носили је сваки пут на физичко, вртели се поваздан у њој по кући, у њој кречили собу, исфлекали је толико пута за време јела, опрали је триста пута и јебавали је на све могуће начине.

Онда смо је једног дана извукли из веш-машине и укапирали да има јачу боју и већу чврстину од мајице коју смо пре месец дана платили 2000 динара, а која је већ почела да се излизује и рашива испод мишке.

Muški polni organ, spolovilo.
Izraz patentirao Bora Đorđević aka Bora Čorba "Kožna frula i jaja od skaja".
Po uzoru na to izvedeni glagol za felacio je frulati.
Takodje varijanta za gej je frulaš.

Sportski termin koji se upotrebljava prilikom uspešnog driblanja dvojice ili više protivničkih igrača. Naslagati ih jednog po jednog; promešati levo-desno. Napraviti slalom.