Налицкани фенси хомосексуални ретардирани млађи брат говнар кафане.

Зна се шта је кафана: мало мезетлука, ракија, вињак или пиво, евентуално шприцер, има и са роштиља понегде и а у курац више. Цене синдикалне, све благо штрокаво, двојка или евентуално седам осмина са звучника, фригијска лествица. Попијеш па се усереш, а не примети ти се јер си усран и дошо у кафану, није битно шта си обуко. Од риба дебела конобарица Синђа у педесетим; све је видела и све зна. Углавном, све како Бог милује и заповеда.

Али курац.

Васколики педерлук што чупа обрве, има твитер и облачи се кежуал ко пазарски шофер за сунет пре неког времена је почео да се ложи на ћирилицу: као, то је оно наше, тиме ми јебемо, тиме смо ми тако урбани а опет тако своји, СЕРБИА БРЕ! И онда је решило да поткреше урођени празилук из гузице, не да га чупа ко до сада, него нако да га фазонира машиницом на двојку, да то изгледа свецки а наше. И онда је створило клабане.

Клабана је дакле геачка фузија КЛАБИНГА и кафане. Недовољно хардкор за кафану, недовољно урбана за КЛАБИНГ. Метиљава као и гости који долазе у њу, што цитирају самониклог кантаутора, сина Титовог амбасадора Јована Балашевића и слушају Фрајле или ова говна. Име јој је обавезно шаљиви цитат из неке песме или враголаста игра речи ("Она моја", "Моја бивша"). Пиће скупо ко отров, ако наручиш ракију питаће те оћеш ли од боровнице. Музика такође метиљава, јер звуци Нина или Шемсе гостима изазивају осип. Разбијеш ли чашу, одма стиже обезбеђење да ти физичком снагом покаже да је чаша купљена код Вицка. Све сређено и чисто. Пичке сређене и чисте. Мушкарци који би се нежно волели са другим мушкарцима сређени и чисти. Столњаци такође сређени и чисти.
НЕ СМЕ БРЕ ТО ДА БУДЕ СРЕЂЕНО И ЧИСТО МАЈКУ ВАМ ЈЕБЕМ У ПИЧКУ!

Немогућност капирања. Радити на другачији, мени непознат и искривљен начин. Имати друге ставове, мени непојмљиве.
Код мене у селу се зна како се коље јагње.
Ја поткивам коња са још двојицом, ти радиш сам? Па не можеш све сам, коњ се опире, биће кусо, ко те учио тако? Мене је тако деда учио а тебе изггледа неки приучени путник намерник.
Жањеш косом? Први пут чујем, ја то радим српом.
Кажеш да косиш српом, брале, нешто си помешао. Видим да нисмо из истог села.

АААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААА. Недеља је. Јебем вам матер свима редом. Који сам курац данас Боже мили. Мислим да сам доктор, бела одећа, болница, арматура на прозорима. Морам да радим у лудници, хммм колика ли ми је плата. Ај да одем у визиту, моји пацијенти ме очекују. Затворена врата, АААААААААААААААААААААА ЗАКЉУЧАН САМ.
НЕ, УХВАТИЛИ СУ МЕ. Знао сам да нисам требао убити оног дивног дедицу што је прелазио улицу.. Ко му јебе матер. Говно прелази улицу на магистрали. Учинио сам све што би сваки добар возач урадио, дао гас. У ЈЕБОТЕ, па ја сам возач. Питам се шта ли возим. Конобар, зови мога менаџера, питај га кад ми је следећа трка да БРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРМ БРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРМ.
Менаџер се не јавља ? Зиду јебем ли ти матер неспособну ко ти даде телефон, столица би бољи посао од тебе урадила. СТОЛИЦЕ ЂЕ СИ ЈЕБЛА МАТЕР СВОЈУ, ЗОВИ МИ МОГА МЕНАЏЕРА ПИТАЈ ГА КАД СЛЕДЕЋИ ПУТ БРМ БРМ, ДО ТАДА ИДЕМ ДА ПОСЕТИМ СВОЈЕ ПАЦИЈЕНТЕ. Затворена врата, АААААААААААААААА ЗАКЉУЧАН САМ. Да ли сам ја то у затвору, шта ћу овде ? бела униформа, хмммм. ЗАТВОРСКИ САМ ДОКТОР, одох да видим ко ме треба, можда се неко убио, можда некога треба убити ињекцијом. Ко зна шта се данас дешава. Затворена врата, АААААААААААААААА, ЗАКЉУЧАН САМ. Мора да су ме ухватили. Говна не знају да сам тајни агент кога је послала Ц-И-А. Матер ли им неспособну јебем. Сад ћу изаћи ко Џејмс Бонд и порокати сва говна. Затворена врата, ААААААААААААААА, ЗАКЉУЧАН САМ. Можда сам глумац па глумим лудака, добра улога. Морам напустити сцену и пишати. Елементара људска потреба, чек да нађем писоар. Што су ми руке завезане ? да није мало реално да глумац има лудачку кошуљу. Морам напустити сет и звати режисера. Затворена врата, ААААААААААААААА, закључан сам. А можда сам шизофреник па сам у болници ?
МА ЈООООООООООООООООООООК. Нема шансе. Чек да питам некога.
Затворена врата, ААААААААААААААААААААААААА ЗАКЉУЧАН САМ ...

Рекламирани средином деведесетих година као елитне високообразовне установе, којима може бити пандан само Кембриџ или Оксфорд. У међувремену, ваљда због конкуренције (размилели се као печурке по целој Србији), открила се тужна реалност да су им градиво, а и критеријуми, елитни таман колико се елитним може сматрати човек од 47 година који мастурбира на манга стрип јунакиње, игра се возићима на батерије и јавља се у емисије Оље Бећковић.

Углавном имају неке бомбастичне називе као "менаџмент", "факултет за светско право", "универзитет за дизајн и културу", "турбо ултра факултет", "факултет за посао у јавним предузећима".

Нису дискриминаторски, има их како у Београду тако и у Лапову, свуда где има "студената" вољних да плате 'иљаду евра по години.

Osa rotacije glavne slavske poslastice. Postavlja se paralelno podlozi, a visina postavljanja se računa po formuli:

Hraž>(Draž+Bpra)/2+Hpl+Krh , gde su:

Hraž – visina postavljanja ražnja,
Bpra – maksimalna širina rotiranog tela u ošurenom, ili odranom stanju,
Draž – prečnik ražnja,
Hpl - visina pleha za skupljanje moče,
Krh – minimalna širina koja je potrebna ruci da umoči hleb u pleh, a ne dodirne objekat rotacije

Два слова која слично звуче и чак се и слично пишу на латиници. Толико су слична да неки користе само једно од њих и не долази ни до какве забуне. А шта би било када би моћни људи приметили ово расипање? Када би нас натерали да изаберемо једно слово и користимо само њега до краја живота? Да ли сте се некада запитали које слово бисте одабрали? Е па, ја јесам. И схватио сам да избор уопште није тако лак као што изгледа.

Да кренемо од очигледних ствари. Ч звучи много боље него Ћ. Једноставно, Ћ је некако много сиктаво слово. Скоро као оно срногорско Ш. А с друге стране, Ч баш има добар звук, некако мушки се чује, скоро као Џ. (Мислим да ми је Џ омиљено слово, колко то добро звучи, брука. Бурегџиница рецимо, страшно колко добра реч.) Мада Ч за разлику од Џ има и неки шунтави призвук, још кад помислим како га неки људи изговарају, онако кад се чује пљуца у слову, страшно. Значи није ни Ч савршено, ал некако, мени је боље од Ћ.

Даље, погледајмо које слово изгледа боље на папиру. Ч изгледа као 4, ал не ово 4 него оно 4 како ја пишем, што изгледа као Ч. А Ћ личи на Ђ. Тако да ниједном не иде оригиналност у прилог. Али Ћ је ипак побољшање у односу на Ђ (превише закривљено за мој укус) док је Ч исто као и 4. А и кад би Ч и Ћ била једина слова која постоје, опет бих рекао да је Ћ боље, Ч је много немаштовито.

И сада, најважнији део, онај део због ког је избор између Ч и Ћ стварно битан. Ко говори само Ћ? Хулигани, локалне шатро-мудоње, и Хрвати. Хрвати су у ЕУ, а и поред тога њима сигурно неће уводити санкције јер никад не најебу. (Ово сам тек сад извалио, брате они су ко Салатић из основне. Сви најебу само он не. Једном сам чак добио укор због нечега што је он рекао. Јебени Салатић.) Дакле, остају само хулигани и локалне шатро-мудоње што је у суштини исти курац. И мислим да је немогуће одлучити се само за Ћ и не упасти у ову групу.
Оћеш да ти полупам главу дећко?
Ало, пићко, теби прићам!
А Ч? Ко говори само Ч? Дебеле бабе. Искључиво дебеле бабе.
Хочеш колачич?
Што си се учутао?

И сад се види. Не бираш само између два слова, ти бираш да ли ћеш да постанеш дебела баба или навијач. Ја не бих волео да будем ниједно од та два, али ако нам уведу санкције одлучујем се за дебелу бабу. Навијачи су говна, а и не могу ја онако да причам цео живот. А дебеле бабе које говоре само Ч су некако добре, нису то оне цегер бабе што те муну лактом у ребра да пре тебе уђу у бус. То су више бабе што седе кући, пију кафе с комшилуком и праве ванилице. А и Ч боље звучи, јебеш му све. Чао.

Ne može i jare i pare.
Ali ljudi hoće i jare i pare, a i jaretinu na stolu. Pa tako uzmeš avans za jare, uzmeš drugo na ler i ispečeš ga i pojedeš, tvoje ti mekeće po toru, a pare u džepu.

Da li smo takvu ideologiju usvojili od naših političara ili smo jednostavni takvi, a oni su samo reprezenti nas kao takvih? Nažalost ovo drugo.

Presipujemo iz polupunog u poluprazno, a pri presipanju nam uvek neka kap završi na podu, pa nam je sve manje u lončićima.

Naš nam je mršavi ker na izdisaju, a vode u lončiću nema ni za večeras, ako se neko ne sažali i dosipe mu. Opet prosimo, dok nam gliste jedu i ovo malo hrane iz creva.

Lako je njima da hrane nas, kad imaju. Slali smo im već naše gliste. Bolje nama, bolje glistama, njima skoro svejedno. Ali dokle više, dokle ćemo biti ovakvi slepci?

Posprdno etiketiranje čoveka koji pleni nesebičnošću i verom u ljude. Na 'lebac da ga namažeš.
Takav do srži, do poslednjeg krvnog zrnca, ne čini dobro ni iz kakve lične koristi. Ne kuka da ga drugi koriste, jer kad se to dešava on ni ne primećuje.
Kao takav, postaje nepromašiva meta parazita koji život provode prelazeći s grbače na grbaču i zlih jezika koji će rado dočekati njegovu nevolju - jer svoja se nevolja vazda najbolje lečila tuđom.

Назив за фекалију просечног макробиотичара.

Kusanje. Popiti ogromnu količinu batina od koje se na kratko ukazuje sveti Petar. Ili je to možda zbog kontuzije. Elem, u trenutku zobanja, iliti kusanja pojavljuje se vantjelesno iskustvo u kome može da se dogodi da vidiš svoje sklupčano tijelo isturenih rebara i sa rukama koje pokrivaju lice dok nad njim iks rmpalija igraju kolo ko da žene sina. Bol naglo utihne i počneš onda da se pitaš neke stvari, kako je sve dovelo do toga, kuda će stvari da idu dalje, da li će neko plakati za tobom, ili se smijati. Pitaš se i da li bi svijet bio bolje mjesto da te nema. Sjećaš se nekih lijepih trenutaka, pa onda nekih ružnih trenutaka. Nižeš stvari, događaje, sabireš nekom višom matematikom kako je sve vodilo do baš ovog trenutka. Oko tebe tišina, kao u centru Univerzuma. Nešto počinje lagano da zuji. Onda u fejd autu stvari počinju da isčezavaju. Osjetiš samo poslednji ćaos mućaćos upućen bubrezima i tu nastaju prekidi stvarnosti. Dok se ne probudiš u urgentnom, ili ako baš nemaš sreće, u kontejneru. U drugom slučaju se možda ni ne probudiš.

Igranje basketa, fudbala, zezanje na Sony-ju i još trista čuda.

Четка за ВеЦе шољу.

U najavi nema ništa od toga, kita lastina. Simptom za bol u genitalijama koji se javlja kod naratora nakon sagovornikovih pitanja ali iz poštovanja se neće rušiti sneško nego izbaciti koja bela laž. Biće.

Otac Luka Skajvokera koji voli da se oblači kao svetleća kanta za djubre, priča kao pokvaren telefon i diše kao prehladjena hemijska olovka. U svakom slučaju, sva je sreća da je dotični serijal snimljen na engleskom, jer bi Vejder zauvek ostao upamćen mesto po: ''Luke, I am your father'' po srpskoj verziji:

Глинени голуб је предмет у облику диска који се посебним механизмом избацује у висине, и служи као мета стрелцима који га гађају са земље. Прави се од глине ('АЈДЕ?) и створен је ради такмичења у стрељаштву, како би заменио праве голубове који су се некад користили, због права животиња и сличних глупости.
У свакодневном говору означава неку лаку мету, тј. човека коме следи бацање кашике или неки вид малтретирања од стране околине, а који не поседује готово никакве шансе да се спасе тога што га очекује.

Један од ретких дана када се сетимо очева. Ако се сетимо. Врло лако се деси да, занети новогодишњом еуфоријом и спремањем Божића, често и заборавимо на нашег конструктора. Кева је ту да ти спреми, очисти, опере, опегла, донесе доручак у кревет, сакрије од ћалца колико неоправданих и кечева си напабирчио, пусти сузу кад те остави нека профукњача, скува чај и накљука антибиотицима као да болујеш од емболије, а оно те само ошајатила промаја јер ниси чувао крста. А ти лепо кеви цвеће за 8. март, па парфем за рођендан, поверавање, саветовање...
А матори? Па матори ти је некако апатичан, посивео од борбе за голи живот, за леба и слеба, твоје нове патике, рату за екскуризију, рату за Коп, рату за море, кинту за мало боље пљуге и изласке. Сад, што се он згурио као жалосна врба, што му се коса нагло проредила и обелела, што му се бора на челу усекла до кости, што је често одсутан, замишљен, одваљен од брље, то ником ништа, а?
Ћале је, бре, то, можда губи, али бори се. Стена! Причају људи, тер'о опасно лопту у своје време (тражио га Хајдук), јуриле га сојке где год се појави веспом, макљао локалне силеџије да га и данас памте.
Тај мушки климакс дође ненајављен, без помпе. Тако, горело једно палидрвце, горело, и на крају се искривило, угљенисало, угасило. Да испусти још ово мало дима, па ај полако, да га дрешимо...

Izgovor devojaka koje mrze da rade fizičko. Dovoljno je samo da kažu tu reč, profesor će odmah pocrveneti i nastaviti sa prozivanjem. A to što menstruacija traje oko 7 dana nema veze, one ipak rade samo jednom mesečno. Kaže se pošteda jer su tada poštedjene od teškog fizičkog rada.

Savet koji poslodavac daje budućem uterivaču dugova pre nego što mu da adresu žrtve i bezbolku.

Ova reč lepo oslikava tragičnu sudbinu mongolskog naroda. Nekada se njihovo ime izgovaralo šapatom i u svakome je izazivalo jak poriv za sranjem u gaće, dok danas označava mentalno zaostale ljude sa Daunovim sindromom, najobičnije retarde i tako dalje. Tužno. Mislim, i dalje ima negativnu konotaciju, ali ne na tako kul način.

Životinja koja se verovatno rađa kada Bogu prodje tiket čim je nagrađuje tako blaženom sudbinom. Dok ostali pripadnici svinjske populacije žive da bi bili zaklani, vepar za priplod, bukvalno, živi da bi jebao. Veliki, debeo pred njega uvek kukuruza, jer se dosta i troši. Kada bih bio neka životinja bio bih on, ah što nisam vepar! Ne razmišljaš za hranu - uvek te čeka, ne razmišljaš o svojoj deci koju svaki dan praviš svojim burgijastim kurcem. Samo jedeš i jebeš, ah što nisam vepar! Vole te svinje, a i gazdarica te ponekad pomazi, a ti voliš da te šašolje, ah što nisam vepar! Ne moraš da ga vadiš kada ti je naslađe, već u ekstazi puniš jedre nazimice, dok domaćini gledaju i navijaju za tebe: Jebi, vepre! Puni, vepre! Napravi nam prasiće!