Bapski vapaj za novim inputima. Gravitacioni završetak rečenice, koji dodatno privlači prethodno najavljeni trač. Predstavlja logički nepravilnu najavu preranog smrtnog ishoda usled željnog iščekivanja vitalne informacije.

Dežurni kardiolog u noćnoj smeni koji se razume i u elektriku.

Dozlogrdilo vam je brijanje vaših testisa neadekvatnim brijačima? Ne možete više da izdržite sakaćenje kurca raznoraznim jednokratnim žiletima, koji posle dve upotrebe nisu ni za kurac, a kamoli za kurac? Dosta vam je i nedoumice rano ujutru pred jutarnje brijanje lica, oko toga da li ste ovim žiletom strugali kitu sinoć i da li ste nakon toga promenili patronu? Gillette ima rešenje za vas. Najnovija i jedinstvena "Dabl ou" edicija za brijanje testisa.

Šest sečiva od najfinijeg čelika kliziće pronstranstvima vašeg pubične regije, ostavljajući za sobom glatkoću poput dupeta maloletnice, a najfinije mazivo iznad sečiva zaštitiće vas od neželjenih iritacija i bola u kurcu. Posebna ručka u obliku krivog penisa - Krivi stojko™, pomoćiće vam da dohvatite i najzaturenije delove vašeg ponosa. Bez gledanja!

Kupite i naše proizvode Gillette OO gel i OO after šejv, kao jedinstveni paket, nakon čije upotrebe sa ponosom možete jebati kao nikada do sad.

Цар. Боготац и родитељ у исто време. Лудак. Мудоња. Може му се. Није нормалан.

"Дозволите нам да вам вештим корпоративним језиком набијемо смрдљив укисељен курац толико дубоко у уста да се нећете излечити од гастритиса до краја живота!"

Мотивациона идиотарија новог доба која, ван горе наведеног искреног превода, значи "потребни радници" и ништа више. Користе је фирме жељне јахања махом младих мозгова, затупљених синтагмом "волонтирај, до јаја је, упознаћеш много кул људи уз незабораван провод".

Најкориснији производ капитализма за шишање оваца још од називања чистачица "менаџерима за патос" (floor manager) да би се и поред плате од 50-80 евра осећале битним за опстанак фирме.

Odlika posebnog soja. Dok tatini sinovi bespoštedno rasipaju mastilo po sebi, iscrtavajući goblene i poljsko cveće, prekaljeni morski vukovi, svoje uspomene čuvaju prvenstveno u srcu. Za njih je svaki ožiljak spomen bivstvovanja, svaka bora preturena godina ili kakva kvarna muka za vratom, i shodno tome ne osećaju potrebu da sopstvena stradanja oglašavaju na doboš ili nude putem javnih licitacija.

И даље генијалан начин да се објасни било који пожар за ког се не зна, или не сме да се зна, како је избио.
Иако постаје клише, широку масу ни не занима прави разлог. Уморни су од тражења истине, јер је безнадежно као проигравање Шћеповића.
Не само да прихватају сваки пожар који је тако окарактерисан, већ и сами, пре него што се објави како је избио пожар, говоре како је вероватно проблем био у застарелој инсталацији. Ко га јебе, зграда ко зграда. И онако штекере нису мењали од кад су Кркобабићу израсли први млечни секутићи.

Застареле инсталације су и доказ колико падамо морално и физички. Знатижељу нам кидају парче по парче медији који нам у вене убризгавају клишее које су дорасли оним дебелим глупим мурјацима из америчких филмова. Понестаје нам и стрпљења, снаге и воље да се уопште бавимо питањима која се тичу наше егзистенције.
Пропадамо, тако је. Застареле инсталације никад неће застарити.
Јер то је наш излаз у боље сутра.
Оно што не желимо да знамо, покривамо тамним велом тајне.
Истим тим велом покривамо и истинске починиоце злочина који ватром пале наш разум, и мозак нам претварају у пепео.

Јер је, изгледа, само наш мозак просторија са застарелим инсталацијама...

Олд скул џентлменски позив да други организам, потенцијално лепо грађена хуманоидна јединка тзв. препичка, борави скупа с тобом под том портабл зоном приватности, званом кишобран. У ствари, то је можда и најбоља функција ове справе која по својој незграпности и непрактичности улази у саму завршницу избора најапсурднијих изума.
Тек, пиша Свевишњи, а њој се жури, цупка у месту, оклевајући да се отисне кроз пљусак. Ти имаш амрел, она јок и ту се тривијална ситуација претвара у прилику, а тренутак накислог поподнева у блесак провиђења. Подићи ћеш надлактицу галантно пружајући ослонац, онда ћете се прибити не бисте ли обоје стали под куполу кинеске шклопоције. Даље ћеш се већ снаћи, није добро много планирати, боље овако, импровизуј, снифај јој шауму, блени у сисиће и огреби се макар за телефон.
То, додоле, у гујцу вас љубим!

Savremena srpska bajka - Zver i zver.

Sasvim realan sudar titana srpske sportsko-muzičke estrade, a i kontam nešto da bi mogli zajedno. Ono tipa, ona Bobiju može da poduva stopalo kad zine otprilike (ko ne veruje nek pogleda tv duga samo jednom i shvatiće o čemu pričam), Bobi nju ogrne ušima ko iz pičke, jer, kad može dve tribine Pionira, mora moći i gorostasnu lepoticu iz Sanskog Mosta. Jedino bi morali naći novi standard za gradnju stanova pošto u normalne građevine moraš ih unositi na kant. Nameštaj po narudžbi se podrazumeva, a kapu za Bobija ćemo potražiti u Ginisovoj knjizi rekorda jer ima uši fazon čuje te pre nego što si mu nešto rekao.

Наћи заједнички језик са неким. Јасно и у кратким цртама објаснити о чему се ради без претераног паламуђења.

najsmesnija rec na srpskom jeziku

Kad hormoni poskoče, a standardi pokleknu.

Реченица која се врти кроз америчке филмове и понавља се кад год неки батица шпијун тајни агент упадне у неку зграду обучен као њено особље и ту налети на некога од тих људи који су толико глупи да не знају ни ко су им колеге, нити могу да осете било какву неправилност, као ни да питају дотичног из којих је кућа и преко које везе је добио посао гурача колица са вешом у којем се крије његов партнер са узијем. Један од многих доказа неоригиналности у седмој уметности преко Баре.

Zamenica za travu u telefonskom razgovoru između dilera i kupca.

Налицкани фенси хомосексуални ретардирани млађи брат говнар кафане.

Зна се шта је кафана: мало мезетлука, ракија, вињак или пиво, евентуално шприцер, има и са роштиља понегде и а у курац више. Цене синдикалне, све благо штрокаво, двојка или евентуално седам осмина са звучника, фригијска лествица. Попијеш па се усереш, а не примети ти се јер си усран и дошо у кафану, није битно шта си обуко. Од риба дебела конобарица Синђа у педесетим; све је видела и све зна. Углавном, све како Бог милује и заповеда.

Али курац.

Васколики педерлук што чупа обрве, има твитер и облачи се кежуал ко пазарски шофер за сунет пре неког времена је почео да се ложи на ћирилицу: као, то је оно наше, тиме ми јебемо, тиме смо ми тако урбани а опет тако своји, СЕРБИА БРЕ! И онда је решило да поткреше урођени празилук из гузице, не да га чупа ко до сада, него нако да га фазонира машиницом на двојку, да то изгледа свецки а наше. И онда је створило клабане.

Клабана је дакле геачка фузија КЛАБИНГА и кафане. Недовољно хардкор за кафану, недовољно урбана за КЛАБИНГ. Метиљава као и гости који долазе у њу, што цитирају самониклог кантаутора, сина Титовог амбасадора Јована Балашевића и слушају Фрајле или ова говна. Име јој је обавезно шаљиви цитат из неке песме или враголаста игра речи ("Она моја", "Моја бивша"). Пиће скупо ко отров, ако наручиш ракију питаће те оћеш ли од боровнице. Музика такође метиљава, јер звуци Нина или Шемсе гостима изазивају осип. Разбијеш ли чашу, одма стиже обезбеђење да ти физичком снагом покаже да је чаша купљена код Вицка. Све сређено и чисто. Пичке сређене и чисте. Мушкарци који би се нежно волели са другим мушкарцима сређени и чисти. Столњаци такође сређени и чисти.
НЕ СМЕ БРЕ ТО ДА БУДЕ СРЕЂЕНО И ЧИСТО МАЈКУ ВАМ ЈЕБЕМ У ПИЧКУ!

Немогућност капирања. Радити на другачији, мени непознат и искривљен начин. Имати друге ставове, мени непојмљиве.
Код мене у селу се зна како се коље јагње.
Ја поткивам коња са још двојицом, ти радиш сам? Па не можеш све сам, коњ се опире, биће кусо, ко те учио тако? Мене је тако деда учио а тебе изггледа неки приучени путник намерник.
Жањеш косом? Први пут чујем, ја то радим српом.
Кажеш да косиш српом, брале, нешто си помешао. Видим да нисмо из истог села.

АААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААААА. Недеља је. Јебем вам матер свима редом. Који сам курац данас Боже мили. Мислим да сам доктор, бела одећа, болница, арматура на прозорима. Морам да радим у лудници, хммм колика ли ми је плата. Ај да одем у визиту, моји пацијенти ме очекују. Затворена врата, АААААААААААААААААААААА ЗАКЉУЧАН САМ.
НЕ, УХВАТИЛИ СУ МЕ. Знао сам да нисам требао убити оног дивног дедицу што је прелазио улицу.. Ко му јебе матер. Говно прелази улицу на магистрали. Учинио сам све што би сваки добар возач урадио, дао гас. У ЈЕБОТЕ, па ја сам возач. Питам се шта ли возим. Конобар, зови мога менаџера, питај га кад ми је следећа трка да БРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРМ БРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРМ.
Менаџер се не јавља ? Зиду јебем ли ти матер неспособну ко ти даде телефон, столица би бољи посао од тебе урадила. СТОЛИЦЕ ЂЕ СИ ЈЕБЛА МАТЕР СВОЈУ, ЗОВИ МИ МОГА МЕНАЏЕРА ПИТАЈ ГА КАД СЛЕДЕЋИ ПУТ БРМ БРМ, ДО ТАДА ИДЕМ ДА ПОСЕТИМ СВОЈЕ ПАЦИЈЕНТЕ. Затворена врата, АААААААААААААААА ЗАКЉУЧАН САМ. Да ли сам ја то у затвору, шта ћу овде ? бела униформа, хмммм. ЗАТВОРСКИ САМ ДОКТОР, одох да видим ко ме треба, можда се неко убио, можда некога треба убити ињекцијом. Ко зна шта се данас дешава. Затворена врата, АААААААААААААААА, ЗАКЉУЧАН САМ. Мора да су ме ухватили. Говна не знају да сам тајни агент кога је послала Ц-И-А. Матер ли им неспособну јебем. Сад ћу изаћи ко Џејмс Бонд и порокати сва говна. Затворена врата, ААААААААААААААА, ЗАКЉУЧАН САМ. Можда сам глумац па глумим лудака, добра улога. Морам напустити сцену и пишати. Елементара људска потреба, чек да нађем писоар. Што су ми руке завезане ? да није мало реално да глумац има лудачку кошуљу. Морам напустити сет и звати режисера. Затворена врата, ААААААААААААААА, закључан сам. А можда сам шизофреник па сам у болници ?
МА ЈООООООООООООООООООООК. Нема шансе. Чек да питам некога.
Затворена врата, ААААААААААААААААААААААААА ЗАКЉУЧАН САМ ...

Рекламирани средином деведесетих година као елитне високообразовне установе, којима може бити пандан само Кембриџ или Оксфорд. У међувремену, ваљда због конкуренције (размилели се као печурке по целој Србији), открила се тужна реалност да су им градиво, а и критеријуми, елитни таман колико се елитним може сматрати човек од 47 година који мастурбира на манга стрип јунакиње, игра се возићима на батерије и јавља се у емисије Оље Бећковић.

Углавном имају неке бомбастичне називе као "менаџмент", "факултет за светско право", "универзитет за дизајн и културу", "турбо ултра факултет", "факултет за посао у јавним предузећима".

Нису дискриминаторски, има их како у Београду тако и у Лапову, свуда где има "студената" вољних да плате 'иљаду евра по години.

Osa rotacije glavne slavske poslastice. Postavlja se paralelno podlozi, a visina postavljanja se računa po formuli:

Hraž>(Draž+Bpra)/2+Hpl+Krh , gde su:

Hraž – visina postavljanja ražnja,
Bpra – maksimalna širina rotiranog tela u ošurenom, ili odranom stanju,
Draž – prečnik ražnja,
Hpl - visina pleha za skupljanje moče,
Krh – minimalna širina koja je potrebna ruci da umoči hleb u pleh, a ne dodirne objekat rotacije

Два слова која слично звуче и чак се и слично пишу на латиници. Толико су слична да неки користе само једно од њих и не долази ни до какве забуне. А шта би било када би моћни људи приметили ово расипање? Када би нас натерали да изаберемо једно слово и користимо само њега до краја живота? Да ли сте се некада запитали које слово бисте одабрали? Е па, ја јесам. И схватио сам да избор уопште није тако лак као што изгледа.

Да кренемо од очигледних ствари. Ч звучи много боље него Ћ. Једноставно, Ћ је некако много сиктаво слово. Скоро као оно срногорско Ш. А с друге стране, Ч баш има добар звук, некако мушки се чује, скоро као Џ. (Мислим да ми је Џ омиљено слово, колко то добро звучи, брука. Бурегџиница рецимо, страшно колко добра реч.) Мада Ч за разлику од Џ има и неки шунтави призвук, још кад помислим како га неки људи изговарају, онако кад се чује пљуца у слову, страшно. Значи није ни Ч савршено, ал некако, мени је боље од Ћ.

Даље, погледајмо које слово изгледа боље на папиру. Ч изгледа као 4, ал не ово 4 него оно 4 како ја пишем, што изгледа као Ч. А Ћ личи на Ђ. Тако да ниједном не иде оригиналност у прилог. Али Ћ је ипак побољшање у односу на Ђ (превише закривљено за мој укус) док је Ч исто као и 4. А и кад би Ч и Ћ била једина слова која постоје, опет бих рекао да је Ћ боље, Ч је много немаштовито.

И сада, најважнији део, онај део због ког је избор између Ч и Ћ стварно битан. Ко говори само Ћ? Хулигани, локалне шатро-мудоње, и Хрвати. Хрвати су у ЕУ, а и поред тога њима сигурно неће уводити санкције јер никад не најебу. (Ово сам тек сад извалио, брате они су ко Салатић из основне. Сви најебу само он не. Једном сам чак добио укор због нечега што је он рекао. Јебени Салатић.) Дакле, остају само хулигани и локалне шатро-мудоње што је у суштини исти курац. И мислим да је немогуће одлучити се само за Ћ и не упасти у ову групу.
Оћеш да ти полупам главу дећко?
Ало, пићко, теби прићам!
А Ч? Ко говори само Ч? Дебеле бабе. Искључиво дебеле бабе.
Хочеш колачич?
Што си се учутао?

И сад се види. Не бираш само између два слова, ти бираш да ли ћеш да постанеш дебела баба или навијач. Ја не бих волео да будем ниједно од та два, али ако нам уведу санкције одлучујем се за дебелу бабу. Навијачи су говна, а и не могу ја онако да причам цео живот. А дебеле бабе које говоре само Ч су некако добре, нису то оне цегер бабе што те муну лактом у ребра да пре тебе уђу у бус. То су више бабе што седе кући, пију кафе с комшилуком и праве ванилице. А и Ч боље звучи, јебеш му све. Чао.