Pitanje upućeno konobarici od strane pijane ekipe za šankom, pred fajront. Razlog pitanja leži u tome da li se može stići popiti još po jedna tura klipara.

Posoliti hranu

U našem narodu sinonim za nekvalitetan život. Zašto je to tako nije mi jasno. Gledajući par džukaca koji se vrzmaju glavnom ulicom mog malog grada, došao sam do zaključka da je istina posve drugačija. Naime, pas (zvaćemo ga Mišo) crne boje, živi život kao lutalica. Iako mu status u našim očima nije zavidan, i nadležni ne čine ništa u cilju njegovog situiranja, čini se da to njemu ne predstavlja nikakav problem. Još ni jednom nisam prošao glavnom ulicom a da Mišo nije taslačio neku pohotnu kučku. Možda one nisu uglađene i fensi kao francuske pudle, možda se farbaju jeftinim bojama, ali poenta je da Mišo nikad nije suva kurca. Takođe, on nije ni mršav iako bi se to moglo očekivati od lutalice. Mišo nije gadljiv, strpljivo te sačeka da dovršiš burek na zidu ispred pekare, i zatim u slast pomaže onaj okrajak koji si bacio jer u njemu nije bilo mesa. Mišo nema problema ni sa kupanjem. Dok većina onih, koji svoj život ne kvalifikuju kao pasji, preko volje obave svoju nedeljnu dužnost, Šomi kupanje ne jebe i iz principa odbija pranje čak i vikendom. Mišo prezire njujorker fensere i iz tog razloga odbija da nosi odjeću. Mišo nema komplekse, i kod njega ona rabota slobodno landara i svima je na izvolte. Mišo je car i ja mu zavidim.

Оно што у филмовима приликом сваке полицијске истраге мора да се посети барем једанпут.

Večita usedelica koja ne gubi nadu. Ne želi da bude jedna od onih žena koje žive sa mačkama, iako joj je ta slika stalno u glavi. Ona je prva u redovima kada se baca bidermajer, uvežbana i spremna za svoj zadatak, međutim nema sreće i uvek se nađe neka spretnija udavača.
U glavi joj neprestano otkucava biološki sat koji joj ponovo nameće sliku žene sa gomilom mačaka u svom stanu.

Prototip muškarca koji će se maziti posle seksa sa draganom (ne Mirković). Kastriran unapred, već kupio povodac za maltezera, đavoli ga šetali.
Đedo mu pepelom spirao Austrijsku krv sa uniforme, a on zna da li je bolja lavanda ili miris proleća, jeb'o ga ćaćin ćaća.

Мајндфак намењен конформистичним љуштурама од људи. Трик-питање које наречену љуштуру наводи да и најмањег црва сумње у рендом сопствену одлуку/мишљење претвори у јебеног Осмог Путника који ће изјести евентуално преостало месо изнутра и на тај начин још додатно проширити љуштерашки капацитет љуштурин. Коначно - реторика којом се највише (о)користе пружаоци насумичних услуга, мада се неретко уме рабити и у нефинансијској интеракцији са случајним саговорницима.

Јер човек је, генерално, глуп к'о курац а још генералније основни и једини представник потрошачког друштва, те као такав изузетно подложан утицају минијатурног процента оних који су ова два податка повезали у круцијалну филозофију савременог комерцијализма - "Ували и кад им не треба". Једино не пали код Јеховиних Сведока, јебига, 'начи мнооого су секта ликови...

Retardirana izreka novinara kada neki poznati muškarac raskine sa devojkom. Novinari daju nadu svakoj obožavateljki da će se ipak možda u životu karati sa njim iako je razdvajaju od njega 3 okeana, 11 vremenskih razlika i 2 svetlosne godine.

Pomalo arhaičan izraz za čoveka koji nije baš sasvim svoj.

Данашњи хумор на већини српских медија.

За разлику од инклузивног школства, где је циљ да се деца са сметњама у развоју не осете запостављено и одбачено и зато уче заједно са осталом децом, инклузивни хумор има за свој циљ да оно што би требало да је смешно само онима са сметњама у развоју, у процесу опште кретенизације, наметне свима као једино добро и прихватљиво.

Lik koji izvede devojku u bioskop i namerno izabere dosadan film kako ne bi ništa propustila dok puši.

Крај још једног викенда, припрема за нову радну недељу.
Жуто светло сијалице од 40 вати. Две собе под кирију на крају вагонске куће у радничком насељу. Купатила нема, клозет је на само 20-ак метара. Маторци шљакери у индустријском граду. Банана-жути кец са талијанским мотором. Црно-бели лампаш 'Руди Чајевец'. Искрин радио.
Купаш се једном недељно, јер тако си у могућности. Дајеш бактеријама времена да се развију у анти-тела. Навучеш понекад прехладу или бронхитис, али то ти је од промаје. Или ако ниси пресвукао поткошуљу после фудбала.
Заушке и богиње прележиш са пола одељења у исто време. Колена већ од среде попримају браонкасту текстуру. Гриње, полен, коштуњаво воће, јаја и млеко конзумираш у енормним количинима. Алергичан си једино на вапаје да уђеш у кућу.

Bapski vapaj za novim inputima. Gravitacioni završetak rečenice, koji dodatno privlači prethodno najavljeni trač. Predstavlja logički nepravilnu najavu preranog smrtnog ishoda usled željnog iščekivanja vitalne informacije.

Dežurni kardiolog u noćnoj smeni koji se razume i u elektriku.

Dozlogrdilo vam je brijanje vaših testisa neadekvatnim brijačima? Ne možete više da izdržite sakaćenje kurca raznoraznim jednokratnim žiletima, koji posle dve upotrebe nisu ni za kurac, a kamoli za kurac? Dosta vam je i nedoumice rano ujutru pred jutarnje brijanje lica, oko toga da li ste ovim žiletom strugali kitu sinoć i da li ste nakon toga promenili patronu? Gillette ima rešenje za vas. Najnovija i jedinstvena "Dabl ou" edicija za brijanje testisa.

Šest sečiva od najfinijeg čelika kliziće pronstranstvima vašeg pubične regije, ostavljajući za sobom glatkoću poput dupeta maloletnice, a najfinije mazivo iznad sečiva zaštitiće vas od neželjenih iritacija i bola u kurcu. Posebna ručka u obliku krivog penisa - Krivi stojko™, pomoćiće vam da dohvatite i najzaturenije delove vašeg ponosa. Bez gledanja!

Kupite i naše proizvode Gillette OO gel i OO after šejv, kao jedinstveni paket, nakon čije upotrebe sa ponosom možete jebati kao nikada do sad.

Цар. Боготац и родитељ у исто време. Лудак. Мудоња. Може му се. Није нормалан.

"Дозволите нам да вам вештим корпоративним језиком набијемо смрдљив укисељен курац толико дубоко у уста да се нећете излечити од гастритиса до краја живота!"

Мотивациона идиотарија новог доба која, ван горе наведеног искреног превода, значи "потребни радници" и ништа више. Користе је фирме жељне јахања махом младих мозгова, затупљених синтагмом "волонтирај, до јаја је, упознаћеш много кул људи уз незабораван провод".

Најкориснији производ капитализма за шишање оваца још од називања чистачица "менаџерима за патос" (floor manager) да би се и поред плате од 50-80 евра осећале битним за опстанак фирме.

Odlika posebnog soja. Dok tatini sinovi bespoštedno rasipaju mastilo po sebi, iscrtavajući goblene i poljsko cveće, prekaljeni morski vukovi, svoje uspomene čuvaju prvenstveno u srcu. Za njih je svaki ožiljak spomen bivstvovanja, svaka bora preturena godina ili kakva kvarna muka za vratom, i shodno tome ne osećaju potrebu da sopstvena stradanja oglašavaju na doboš ili nude putem javnih licitacija.

И даље генијалан начин да се објасни било који пожар за ког се не зна, или не сме да се зна, како је избио.
Иако постаје клише, широку масу ни не занима прави разлог. Уморни су од тражења истине, јер је безнадежно као проигравање Шћеповића.
Не само да прихватају сваки пожар који је тако окарактерисан, већ и сами, пре него што се објави како је избио пожар, говоре како је вероватно проблем био у застарелој инсталацији. Ко га јебе, зграда ко зграда. И онако штекере нису мењали од кад су Кркобабићу израсли први млечни секутићи.

Застареле инсталације су и доказ колико падамо морално и физички. Знатижељу нам кидају парче по парче медији који нам у вене убризгавају клишее које су дорасли оним дебелим глупим мурјацима из америчких филмова. Понестаје нам и стрпљења, снаге и воље да се уопште бавимо питањима која се тичу наше егзистенције.
Пропадамо, тако је. Застареле инсталације никад неће застарити.
Јер то је наш излаз у боље сутра.
Оно што не желимо да знамо, покривамо тамним велом тајне.
Истим тим велом покривамо и истинске починиоце злочина који ватром пале наш разум, и мозак нам претварају у пепео.

Јер је, изгледа, само наш мозак просторија са застарелим инсталацијама...

Олд скул џентлменски позив да други организам, потенцијално лепо грађена хуманоидна јединка тзв. препичка, борави скупа с тобом под том портабл зоном приватности, званом кишобран. У ствари, то је можда и најбоља функција ове справе која по својој незграпности и непрактичности улази у саму завршницу избора најапсурднијих изума.
Тек, пиша Свевишњи, а њој се жури, цупка у месту, оклевајући да се отисне кроз пљусак. Ти имаш амрел, она јок и ту се тривијална ситуација претвара у прилику, а тренутак накислог поподнева у блесак провиђења. Подићи ћеш надлактицу галантно пружајући ослонац, онда ћете се прибити не бисте ли обоје стали под куполу кинеске шклопоције. Даље ћеш се већ снаћи, није добро много планирати, боље овако, импровизуј, снифај јој шауму, блени у сисиће и огреби се макар за телефон.
То, додоле, у гујцу вас љубим!