Odličan univerzalni izgovor i metoda eskivaže pri saletanju prosjaka, promotera, spodoba sa flajerima, penzionera i ostalih utvara koje vam ne daju da hodate ulicom. Naime kada čuju ovu kretku rečenicu, udaljiće se korak nazad, zanemeće i zaboći će tako što će prvo preći ulicu.

Jedno zaposleno lice po standardima modernog srpskog poslodavca mora da obavlja bar osam različitih poslova (za jednu platu), otud naziv 'Hobotnica' za zaposlene koji zadovoljavaju ovaj strogi ali pravedni kriterijum.

Rečenica koju sa nevericom i blagom dozom ljutine izgovarate kada predložite nešto sasvim normalno, a iz nepoznatih razloga svi graknu na vas protiv tog predloga kao da ste predložili da zakoljete kokošku na sred sobe i popijete njenu krv.

Jedan lik što ga znam, ili jedan lik što zna lika mi pričao da zna lika koji poznaje osobu koja je uradila nešto vrlo neverovatno zajebano. E pa ne. U ovoj baronskoj priči, dotični pripovedač, baron sebe stavlja u glavnu ulogu. To što je Pera iz Alibunara stavljao dinamit u buljsona i tako lovio grgeče, ili što je Džoni uspeo da proda Šćepovića u Olimpijakos na neku foru sa vlaškom magijom, nema veze. Oni su samo kaskaderi.

У сленгу израз за афирмацију неке особе, предмета, сексуалног помагала, што да не, у етру коориднатног система друштвених лествица. Пут до врхунца. Неко се пробија сам, а неко воли бити пробивен од стране других.

Krvnički stisnuti pedalu za gas, povećavajući pri tom brzinu vozila bezobrazno preko ograničenja.

Sarkastičan odgovor na nečiju zgroženu snishodljivu konstataciju da smo neprikladno dodirnuli svoje erogene zone (upotrebljivo samo od strane muškog roda).

To je onaj što mu vidiš pola dupeta kad nešto radi.

... Savom, Moravom, Tisom... random rekom. Podjebavajuće likovanje matorog lisca, okorelog profesionalca svoje discipline, nad mladim lavom, napaljenim početnikom. :Sine, dobar pokušaj al' još uvek si miljama daleko. No ima vremena, mlad si, samo vežbaj...:
Iz ugla izdominiranog klinje, sjebavajuća opaska, okidač za crvenjenje i ispuštanje pare iz ušiju, ili pak u slučaju agresivnijeg mentaliteta dobar uvod u neku kavgu.

Flašica od pola litra, u koju se obično pakuje rakija. Izgleda kao mlađi brat litrenjaka, samo sto ume bolje da prevari čoveka, izgleda mnogo manja nego sto zaista jeste.

Ја сам лку, много сам лку. Терам косу на урбано, имам уметничку брадицу и мале брчиће који жаре и пале као медузин пипак. Испод пазуха сам зато уредно обријан и редовно наносим рол-он. Не идем у теретану и немам плочице. Али то не значи да сам слаб. Напротив, знам да се бијем. Ја сам неодољиво шармантан и надреално харизматичан. Пијем Туборг. Ако нема Туброг, пијем Хајнекен. Миришем на лаванду и алое веру. Студирам. Факултет. Не причам често о томе, осим кад се жалим како је тешко и како немам времена да одем на еспресо. Много сам харизматичан. И много се лепо смејем. Као Том Круз. И шармантан сам исто.

И ти си кул. Не баш као ја, али би могла да будеш. Уз мене, наравно. Ти пушиш Ив и пијеш Космополитен. Ти не излазиш у фармеркама. Никако. Само сукње и хаљине, шивене специјално за тебе у Минхену, где ти живи ујак. Са другарицама дискутујеш о новој колекцији јесен/зима Мирка Илића и помиловању вансеријског глумца Жарка Лаушевића. Ех, откад ниси погледала неку представу с њим у главној улози. Мушкарце одбијаш, уживаш у томе. Океј, мене не можеш да одбијеш, зна се. Имаш неког друга, педер ваљда. Добро, хомосексуалац. Ти се не смејеш, за разлику од мене. Е да, и ти студираш нешто. А ја сам харизматичан.

Стање духа размажених бичарки, које ни сам отац не подноси, али јеби га, ћерка му је, па мора да води рачуна о њеној зиљавој гузичетини.
То је онај тип девојке која зна зашто Маја Николић сваки пут кад се пробуди, прво погледа да ли јој је израсла нека бубуљичетина испод леве брадавке, у којој пози сваког уторка Никола Рађен пампрчи Ану Кокић у рч, на којој пијаци Исидора Бјелица купује шешире и зашто Сејо Калач не воли да једе мусаку у октобру. Али да је питаш кад је био Други светски рат, рећи ће ти пре Првог, за Шопена ће ти рећи да је бубњар у Тропико бенду, а за Александра Македонског да је министар спољних послова у Македонији.

Lagana šetnjica kroz blokove numeracije bliske brojevima 40 i 60. Odjednom se kroz vazduh promoli zajednička himna samostalnih preduzetnika i Kineza u tuđini. Začuše se alarmi plastičnih četvrtastih budilnika poređanih po obodu novobeogradskog buvljaka.

Ako si imao (ne)sreću da se obreš na toj glomaznoj pijačnoj strukturi – buvljaku - znaš da je jedini instinski indikator njegove blizine zvuk budilnika rasprostrtih po plastičnim mušemama i kartonskim kutijama, uz diskretno brkatu prodavačicu koja se nadvija nad takvom improvizovanom tezgom. Periodično pištanje krajnje jednolične i iritantne frekvencije jeste nepogrešivi putokaz ka tom svetom mestu gde možeš kupiti zvonce za bicikl, dihtung za frižider, minobacač korejske proizvodnje ili neobjavljeni doktorat iz genetskog inženjeringa. Međutim, alarmi su samo mamac i imaju za cilj da mušteriju prizovu do prave premije tezge, a to je kamen za pete. Da, uređaj kojim krvnički trljaš suve otvrdnele tabane je primarni artikal najveće beogradske pijace. Manji kamen, veći kamen, manje rapav, više rapav, mirišljav poput rumunskog kuma ili neutralnog mirisa, ako misliš da možeš da izabereš, zajebao si se. U ponudi je jedan jedini model kamena, veličine i oblika sapuna, bele boje. Na tebi je samo da kažeš koliko ti komada treba. Ako nosiš tašti u poklon, da ispadneš džek, uzećeš makar još jedan. Pa nek ide život, samo jedan imaš. Kupovina kamena je uvertira u sve ostale, ozbiljnije kupovine koje će uslediti. Kao što je pljeskavica u tortilji završni pečat buvljačnog bivstvovanja, tako je kamen inicijator uspešnog cenjkanja i probiranja.

Da se vrši istraživanje tržišta na potezu buvljak-Piramida, došlo bi se do zaključka da su budilnici i kamenje za pete najneophodnije potrepštine urbanog čoveka, tik pored hleba i vode. Da l’ su Beograđani baš toliko predani higijeni donjih ekstremiteta, ili gaje latentan fut-fetiš, jebati ga, ne znam. Ali činjenica je da se kult kamena za pete usadio duboko u temporalni režanj žitelja. Novi zakoni, komunalna policija i slični dušmani polako prečišćavaju predvorje buvljaka. Sve je manje kamenja i budilnika, pa nauči da ceniš napore one šačice Romulanaca koji ti omogućavaju da svako jutro ustaneš na vreme, lepih i sastruganih peta.

Sendviči, grickalice, pečeno pile, slaninica i luka. Drevni običaj iz vremena kad se putovalo magičnim železnicama Jugoslavije u kušet kolima. Spakuješ torbe i decu, uzmeš platu i kreneš put morske obale na sedmodnevni provod radničke klase, a kući te čeka regres kad se vratiš.

Destinacija neko od radničkih letovališta, Hrvatska ili Crna Gora, svejedno je jer te na stanicama čekaju isti likovi. Uzvikuju "slobodne sobe", "prenoćište" i slično, vode te u poludovršene kuće sa sobama pretrpanim starim nameštajem, podaleko od mora. Jebiga, jeftinoća, a pijaca blizu lako se kupi paradajz.

A usput, u vozu, otimačina za mesto pored prozora. Tamo gde je ona tacna na podizanje na koju majka stavi kariranu krpu pa preko nje izvadi neku kesu i onda celo pile. EJ! CELO PEČENO PILE! Čerupanje mesa, prstima, četnički, masne ruke brišeš o sedište zelene boje (crvena su bila u prvoj klasi, tamo nema radnika), a mati te hrabri da samo ručkaš. Dug je put, tek sutra stižemo ako ne bude odrona na pruzi.

Ej kako su ti pilići bili ukusni.

Kurac ili pička u vicevima kad su mala deca u blizini.

Pojava kompatibilna sa jutarnjom erekcijom, inace vrlo nezgodna jer u kombinaciji sa pospanoscu, krmeljivim ocima i nekoliko piva od prethodne noci dovodi do toga da je lakse nauciti Gorski Vijenac napamet, nego pogoditi solju. Pojedini ljudi su toliko neprecizni da bi promasili solju velicine kanjona reke Tare ili Skadarskog jezera (pitati studente koji dele zajedncke klonje po studentskim domovima). Ipak, najgora moguca kombinacija je da wc delite sa dedom koga potencija jos uvek nije izdala, ali zato ima parkinsonovu bolest.

или "идиотски дан". Дешава се с времена на време. Назван вероватно по неком Глигорију из непознатих разлога, можда баш због тог Глигорија.

Kafana bez osoblja. Mislim, tu su oni, negde, pošli za novu bačvu ili se karaju u magacinu. Ali fizički ih nema. I gosti su tu, muzika piči. Ne bi ni primetio da ih nema da ti nisu potrebni. Sve na autopilotu, zlokobno, kao u prodavnici igračaka neke kafanske zone sumraka.

Немој, остави то. Не пипкај!
Чешће га користе стидљиве девојке, у ситуацијама када заиста желе да им момци дирају грудњак. Или тако нешто.

Sposobnost ili bolje reći moć da sa osmehom prihvatiš činjenicu da si go kurac. Ležati i češati muda kad ti matorac umoran uđe u kuću jer je iscepo tri kubika drva a ti gledaš parenje mungosa na Diskaveriju, nasmeješ se i kažeš: "Nisi se valjda umorio?".
Onaj momenat kad te prepička ostavi jer se nisi javio 10 dana a ti se nasmeješ i kažeš: "Nek ti je sa srećom".