Na nemačkom, bezect (Besetzt) - zauzeto, rezervisano. Inače, jedan od jako retkih nemačkih izraza kod nas u upotrebi van mehanike.

Увод у климаву информацију где се не наводи извор. После обраде методом ''глувих телефона'', сама информација прети да чак постане тачна.

Минимална количина нечега растегљива по потреби корисника.

Позната је чињеница да се коштана маса цјеванице спортисте баш и не слаже са отвореним ђоном противничког играча под убрзањем, да мишићна влакна и зглобови нису претјерани љубитељи клизавих подлога, те да аркаде пуцају к’о шавови јефтиних пијачних тренерки.
И поред свих мјера предострожности, неминовно је да повремено дође до повреда, које представљају незанемарљив фактор упропаштавања каријера појединаца.
У спортском жаргону, израз описује управо овакво стање играча, који ће због повреде одсуствовати извјестан број утакмица и тренинга.

Dva dana posle usrane manifestacije.

Trostruko veća investicija od jedne ludare kojom bi se mogli rješiti isti problemi.

Упркос сматрању да се ради о некој згодној девојци која се попела на тарабу, ово је израз који се користи за дочаравање нетачности неког написаног текста саговорнику.

Iznenadno uručiti korpu.

Svečano dati šut-kartu jednom od dva činioca emotivne, ili poslovne veze u trenutku kada je sve naizgled u redu, ali samo iz perspektive nogiranog. Još jedan izraz za krajnje bolno raskidanje, kada se ovaj drugi najmanje nada.

Jedini, ili krajnji način da dođete do nečega.

Културни назив за курату срећу.

Призор, који захваљујући ветеранској радној снази из бившег "Центропроизвода", и новопридошлим млађим регрутима Мишковићеве империје, највише подсећа на журку у анархистичкој четврти Копенхагена. Како се радно време приводи крају, у самопослузи пазаре само погрбљена бабетина која је дошла да убије време до почетка квиза на РТС-у, и клинац који дошао по бокс црвеног Винстона "за ћалета", а звук "макси, ајде, купи, цео дан" умноиспирачких песмуљака, замењују хитови Бобана Здравковића. Ниво безвлашћа и хаоса се из минута у минут, пење на све виши ниво.

Док мусави месари за дупе штипају масне средовечне тетке које по рафовима слажу сунцокретово уље, што оне испраћају похотним "ју,ју" узвицима, к'о да их је Драган Николић из млађих дана лично опалио по дупету, млађане касирке размењују поруке са власницима локалних пекара и мењачница, не примећујући да уместо Тесле враћају Вајферта. Батица са млечних производа је још пре пола сата запалио на пљугу, и нема намеру да се враћа, а твој сир ће по свему судећи запаковати Фреди Меркјури, који ће специјално за ту прилику устати из гроба, и у црвеним гаћама са круном и плаштом бацити робу на вагу. Шеф смене занесен револуционарним жаром, у трегер мајици са загребачеке универзијаде 87, продорним гласом нордијског горштака расправља са магационерима о Ибрахимовићевом голу из офсајда.

Nesavitljiva i nepopustljiva. Otporna na tuđe udarce i uticaje. Imuna na unutrašnje, njoj suprotstavljene, podražaje, ukoliko se ikad jave.

Nositeljica (kroz život) i uspravljačica (iz blata zabluda) svoga ponosnog vlasnika, koji ne gubi bitke, ili ne priznaje poraze.

Oblikovana jednom zasvagda, uglavnom u mladosti, i to na jedini mogući i, naravno, najbolji način. Rok trajanja – doživotan, često i duže.

Dominantna, ako ne i jedina, karakterna crta bića kojeg je izbavila od zle i primitivne sudbine beskičmenjaka. Oslonac i spasilac njegov u svim pitanjima trivijalnog i egzistencijalnog, sa gvozdenim pršljenovima – kanonima, i toliko razvijenom moždinom, da je funkcija mozga („onog gore, navodno“) rudimentirala do atavizma.

Selo koje je toliko izolovano od ostatka sveta da je i Svevišnji prestao da vodi računa o njemu. Zbog zlih sila koje se usled toga tamo množe pravo ime sela se s vremena na vreme može pročitati u crnoj hronici.

Finiji izraz za pizdu materinu.

Doba kada prosečno srpsko dete dobije legalno pravo na sve što radi od trinaeste.

Najslađa reč koju svi pamte iz detinjstva. Deminutiv eurokrema. Bilo da je u pitanju Takovo, Cipiripi, Nutela ili Fineti, sve zajedno ih je krasila ova prekrasna reč koja je govorila mnogo toga. Kremče.

Za kremče su se mnoge suze prolile, sa čime su pogotovo upoznati oni koji imaju stariju braću i sestre ili pak oni koji su muku mučili sa bar jednim halapljivim roditeljem, da ne kažem alom. Najslađe je nekako bilo ono malo pakovanje od sto grama, ono što baka kupi kada ujutru ode po hleb, kao iznenađenje za sanjivo dobro jutro. Da l' što je bilo maleno, ko će ga znati, ali imalo je neku draž pa je tako i najviše boleo nestanak istog.

Što se tiče vedrije strane, o tome ne treba mnogo trošiti reči. Kremče je bilo glavni faktor podmićivanja od strane te iste braće i sestara. Momentalno zaboravljaš koga si video sa pljugom, ko gde krije "Pan erotiku" i ko se kad iskrao kroz prozor za u grad posle zabrane roditelja koji su ovaj magični proizvod koristili kako bi te motivisali da pojedeš i najomraženije jelo. Ti si jeo, zaboravljao na odvratan ukus neke smrdljive čorbice i ko zna čega još, a jeo si jer si znao da te čeka negde, u nekoj fioci, samo tebe da ga malom plastičnom, nazovi kašičicom koja je išla uz njega, pojedeš i doživiš trenutak koji ćeš da prepričavaš i svojim unucima.

Sinonim za sreću i radost, ukus koji se ne zaboravlja, reč koja se zauvek pamti, antidepresiv koji i dan danas deluje. Jednom rečju - Kremče.

Неизоставни део сваког сеоског купатила, а тек нешто ређе и градског. Пронашао је своју примену у бројним сферама, па га тако деда користи за бријање браде, баба њиме повремено обрије ноге, унук је њиме обавио прво бријање, отац га користи за сређивање браде, мама брије пазух, а сестра повремено среди међуножје. Деда га користи још и да извуче прасету финесе око ушију и њушке.

Pitanje useravanja motke i upotrebe iste kao govnjive skoro da je doseglo enigmatiku sofističkih klasika. Na sreću, sofistički zaplet je uspešno izbegnut logičkim manevrom da niko nije mogao biti tretiran govnjivom motkom a da je on ili neko drugi ili čak više njih nisu prethodno usrali.

Da bi se dobila dobra i kvalitetna govnjiva motka sa svim lekovitim, isceliteljskim i psiho-socijalno-terapeutskim efektima neophodno je poznavati tehniku useravanja motke, i to nam Bogu hvala dobro ide od ruke, da ne kažem od guzice. Po logici stvari govnjiva motka je namenjena onome ko ju je i usrao, mada se neretko njome dejstvuje i po trećim licima, ili čak neselektivno po masi lica koja su zasigurno negde i nekada usrala neke svoje motke. Postoji i obrnuta situacija, a to je kada više lica kolektivno usere jednu motku. E takvom motkom se ređe dejstvuje po kolektivu, već je ona iz vaspitnih ali i praktičnih razloga rezervisana skoro isključivo za pojednice i masu pojedinaca.

Neretko se kolektivno usrana motka slika za novine i prikazuje kao zlatno vladarsko žezlo. Naravno figurativno. Međutim, mnogo je onih koji nisu sisali motku, a uz to imaju iskustva sa useravanjem sopstvenih motki, pa odmah u novinama prepoznaju da to nije umetnička kreacija već da je neko zaista usrao motku. Tada, ovi što su usrali motku, najčešće pozovu nekog priznatog poetu da pod zakletvom potvrdi da je lepota istinita, a istina lepa, te da motka nije motka a još ponajmanje usrana, već da se radi o kreacija zavojitih staza sudbine sublimiranoj u beznačajnosti kratkoće ljudskih života poput trepavičnih čekinjica na svevremenoj liniji beskraja trajanja. U prevodu, usrali smo motku, ali ko zna zbog čega je to dobro.

Krajnji stepen indiferentnosti prema nekoj pojavi ili osobi. Tolika svejednoća da čak ni ne zaslužuje titulu kurcobolje, odnosno brige.

Suptilna zamena za ''Alo majmune glupi pa to znaju i vrapci na granama''. Učtiviji način da se izađe na kraj sa pronalazačima rupe na saksiji. Naravno, dokle živci posluže.

Ne mora biti u pitanju baš kraljevski klub, ali sama poenta je jasna. Radi se o nadaleko čuvenom balkanskom mentalitetu, koji prouzrokuje nekontrolisani nalet adrenalina, ali i same neobjektivnosti, nakon učinjenog podviga. Umesto da se proslavljeni pojedinac ili naglo afirmisani tim, drži postrance i rezervisano u izjavama, malo parčence prisvojene slave im naprasno udara u glavu, i prouzrokuje nepopravljivu štetu.