A hteo sam za promenu da budem ljubazan..

Седиш у бусу, а седиште до тебе је празно. Прилази ти нека бакута и пита те да ли је место слободно. И седне она тако са 10 неких кеса са поврћем, воћем и неким срањима што је покупила на пијаци пошто је пре који дан била пензија. И онда те она пита да ли би јој могао рећи само када дође њена станица и објасни ти која је то тачно и да је заборавила наочале па не види ништа. И ти је једва скапираш и ајде обећаш да ћеш да јој кажеш на време. Е ту си га најебо- онда баба почне причу - о њеним унуцима, о некадашњим временима, како је било кад је Тито био жив, бла бла бла како данашње генерације су овакве онакве... И таман устајеш са седишта и објашњаваш бакути да је то њена станица, а и ти ту требаш да изађеш. И пре него што си се снашао, запнеш за ону једну њену кесу и паднеш колико си дуг и широк. А у глави иста јебена мисао -
" Боже зашто? Хтео сам за промену да будем љубазан?! "

------------------------------------

Идеш улицом кући и видиш пијаног човека како посрће улицом. Одједном, човек падне у неку локву. Прилазећи му полако скапираш да је то комшија из зграде, алкос са првог спрата. И ето, буде ти га жао и ајде одлучиш да га поведеш. И приђеш му, ухватиш га под мишку и полако крећете ка згради. Баш у том моменту, кад стижете пред зграду, човек поврати све по теби. А хтео си само да будеш љубазан за промену...