Pitanje koje postavljaju iznervirani roditelji kada ne mogu da pronađu neku stvar u kući, pa pitaju sve redom, a niko pojma nema.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Koga da pitam?
Pitaj kurac, što znam ja...
Deda sve zna.
Pa kad mu baba sve govori.
i đedovi su omnipotentni, ali više impotentni
:+D, imam u Wordu spremno nešto na temu: A ko treba da zna?
Sada to otpada.
Čitam malopre Fergusonovu izjavu da nije znao ko će/treba da šutira penal, pa se retorički zapitah...
Zašto? Malo li je definicija sa istim naslovom, a različim uglom gledanja?
Ma skoro isti ugao gledanja je u pitanju. U smislu kada neko nadležan za nešto kaže ne znam, a nadređeni ili neko drugi: A ko treba da zna? Moj deda, Drekavac... i tome slično?
više ni on ne zna lolo
+++
koristim izraz vrlo često+++
овое сјајно, овое тачно, овое то.
+++
Pa kad si iznervirani roditelj :)
sa dodatkom "pokojni", čak i kada deda nije pokojni.
na ivici živaca, veruj mi...
ČIJE SU OVE ....?
cipele, pantalone, roleri...
a kao ne znam čiji su.
cipele, pantalone, roleri...
a kao ne znam čiji su.
I na glupo pitanje obično dobiješ još gluplji odgovor, jel da?
il još bolje : nisam ja, bata je...tvoj sin, ljubi ga majka...
obično: ponesi ih u moju sobu
ne pomaže da se praviš blesav.
nisam ja, nego tvoja ćerkičica, nek ona skloni...
i tako ceo dan.
pa šta bi da vas je sedmoro pizda vam materina nenormalna, oči bi povadili...