Општепознато правило широм ове наше, усамљене у универзуму ,плаве планете (осим у Данској или рецимо земљама Бенелукса или тако неке геј државе) је да нико не готиви ликове који у сваком иоле разговору имају тенденције да се патишпањишу, самохвалишу се максимално и стављају себе и стављају себе у најкул најсветлију тачку приче. " А ни ја нисам светац, већ обичан слепац", како кажу стихови дорћолског ганфера са неким дојајним баладицама им дозвољава да се ,као поента приче, изсамокритикују и тиме добију на кредибилитету,стекну одређени проценат сажаљења и избегну хејт и оговарања иза леђа након њиховог одласка.
- Е батице, батицееј!
- Деси тебра ( Шта сад овај 'оће?)!
- Ево крузирам мало, нисам те видео од треће године средње металозагађивачке!
- Ма, добар сам, стандардно. Како си ти, ко те био по ушима тако? (Само буди брз...)
- Доживљај тебра, прошлог викенда, вратио се са крстарења, оно, Напуљ-Барселона-Ибица-Банат и Бачка. Долазио гајби код ћалета и он ме зове на мој андроид ел-џи, 8.мегапиксела, 1. гигахерц, горила стакло и тако то... и каже ми да је на гајбу банула нека његова пријатељица, док је кева на одмору у Бодруму и знаш шта ће ми каже?
- Немам појма. (Aјде угини, псето!)
- Као, треба му мало слободног простора, запали негде другде. И оставиo ми je кључеве од икс три-а бемвеа и двеста еврића да се изложим а у том тренутку ме зове и ортак Шоми, каже има неки рођус и да можемо да банемо тамо... Ма све се укопило к'о дупе на ношу!
- Ша после било?(Угини као поштар после туче са пит бул ентеријером)
- Био тамо, испозирао и отишао аутом са малом Тамаром. Знаш каква волухарица расна! И отишли са мој бемвејцом икс три, клима, вуфер, електронски подизачи стакла правац у пошумљени део града са паркингом...
- Значи све до јаја било?( Ајде више треба да одем негде где се уопште и не помињеш.)
- А ни ја нисам светац, већ обичан слепац тебра... Нацирк'о се и док сам одлазио са малом добацио неком њеном " само пријатељи" ортаку нешто типа: " Ша је било, игра бела мечка?" И нисам га баш ни муно како треба кадоно, они ми куцају на прозор и ја онако го искочио из аутомобила док ми је туксон ландарао као Немачка застава за време полуфинала у Пољској и Украјни, и сачекаше ме њих пет-шес' и изгазише ме поштено као Ђинђићева коалиција...
- У јеботе! (хохо какав смрад, сад ми га је и помало жао...)
- Ма да, изгребали ми ауто и обећали да ће ми набити ел-џија, осам мегапиксела, горила екран у буљсона... Али немогуће јер су и њега запленили,капираш? Хехе!
- Ауууу! (Сад ме те је жао тотално... Ипак цркни пукни !)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Овде сам ома дао плус.
Добра скроз +++
:)
Volim dobru dugačku defku, sa gotivnim dijalogom u primeru +++
Хвала Џони! Ценим позитиван коментар искуснијих аутора!
Такође, захваљујем свима!
Пих! Ја лупио плус чим сам видио дужину дефиниције!